Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mogu li se dogovoriti bankari i građani

MMF je još pre dva meseca tražio da se nađe brzo rešenje za ovaj problem zbog sporova oko plaćanja različitih naknada za kredite
(Фото А. Васиљевић)

Sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pri Skupštini Srbije na kojoj je trebalo da budu usvojena autentična tumačenja tri zakona, kojima je planirano da se promeni sudska praksa na štetu građana a u korist banaka otkazana je na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Javnost je bila zatečena informacijom da će svi građani koji su tužili banke zbog naplate troškova za obradu kredita i osiguranja kod Nacionalne službe za osiguranje kredita izgubiti sporove, a oni koji su naplatili troškove moraće da vrate novac. Zbog ove vesti, iako je sednica otkazana, advokati su obustavili juče rad na jedan dan.

Čini se, međutim, da su svi prevideli činjenicu da je Međunarodni monetarni fond pre dva meseca jasno saopštio da je neophodno pronaći brzo rešenje za ovaj problem. Možda je to upravo trebalo da bude predlog za autentično tumačenje tri zakona. Podsetimo, predlog autentičnog tumačenja člana 1066 Zakona o obligacionim odnosima bi značio sve suprotno od onoga što je Vrhovni sud utvrdio u svom stavu, to jest omogućio bi bankama da naplaćuju troškove obrade kredita bez obaveze da dužnicima saopšte strukturu tih troškova. Da je usvojen, sudovi bi bili obavezni da ga primene i svi koji su tužili banke izgubili bi sporove, a oni koji su pravosnažno dobili novac morali bi da ga vrate bankama.

Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka u kojima se osporava zakonitost naknada za obradu i za osiguranje stambenih kredita ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu, naveli su iz misije MMF-a u saopštenju objavljenom u aprilu posle sastanka sa predstavnicima Srbije, uoči zaključivanja novog savetodavnog aranžmana sa našom zemljom.

Od Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije „Politika” juče nije dobila odgovore da li se država na nešto obavezala MMF-u kada je o ovome reč.

Advokat Ivan Ninić smatra da je predlog troje poslanika za autentična tumačenja odredaba Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o finansijskim uslugama i Zakona o zaštiti potrošača koje se odnose na ugovore građana i banaka verovatno posledica stava MMF-a da ovaj problem treba što pre rešiti.

– Niko od predstavnika vlasti do danas nije izašao i rekao da je to obaveza koju država duguje MMF-u. U aprilu ove godine MMF je saopštio da očekuje da država nađe mehanizam i smanji priliv tužbi protiv banaka. Ta vest je svima promakla ispod radara. Vlast je verovatno smatrala da sa tom informacijom ne treba da izađe u javnost. Ali, bilo bi mnogo korektnije prema građanima i privredi da kažu ovo je naša obaveza prema MMF-u i država će trpeti posledice. Postavlja se pitanje da li će sudovi suditi na osnovu zakona ili želje i potrebe MMF-a i poslovnih banaka. Dakle, mi treba da pravimo kompromis sa nečim što je Vrhovni kasacioni sud naveo da je nezakonito – kaže Ninić.

Na ovakav način, prema njegovim rečima, parlament ulazi u domen sudskog odlučivanja tako što sudijama daje instrukcije kako treba tumačiti odredbe zakona koje su prilično jasne i godinama se već primenjuju. Zakon o obligacionim odnosima donet je 1978. i nema tu prostora za neka posebna tumačenja.

– Zna se procedura po poslovniku Narodne skupštine i zna se u teoriji šta znači autentično tumačenje. To tumačenje daje donosilac nekog zakona ili drugog propisa u situaciji kada je potrebno otkloniti određene nejasnoće koje nastaju u praksi različitim objašnjenjem propisa, a posledica su nejasne ili protivrečne pravne norme koje ostavljaju prostor za različita tumačenja – objašnjava Ninić i naglašava da je sudska praksa prilično ujednačena od 2018. kada je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav i naveo da svi bankarski troškovi budu iskazani kroz efektivnu kamatnu stopu.

On napominje da u ovom momentu ne možemo da sagledamo posledice autentičnog tumačenja ukoliko bi ono bilo doneto. Ljudi koji su tužili izgubili bi sporove, a što se tiče onih koji su sudskim putem dobili novac ostalo bi otvoreno pitanje da li bi banke mogle da traže ponavljanje tih postupaka. Udruženje banaka saopštilo je doduše da ne neće tražiti ono što je već isplaćeno.

– Tu udruženje prilično agresivno zastupa finansijske interese banaka i mislim da je taj lobi toliko jak da može da lobira, što institucionalno, što vaninstitucionalno za propise koji im idu u prilog, samo nisu računali da ovo može da proizvede velike društvene tenzije. Autentično tumačenje je izvesna vrsta bajpasa kako bi se izbegle izmene zakona i javne rasprave. Predlog je za sada povučen iz skupštinske procedure što ne znači da neće biti vraćen u nekoj drugoj formi. Ali ostaje problem izmena Zakona o parničnom postupku, kada i na koji način i u kojoj meri će se to isto uraditi – naglašava Ninić.

On smatra da se izmenama Zakona o parničnom postupku ne može postići traženi efekat. Može da se smanji broj tužbi i da se svako primora da podnese pojedinačnu tužbu. Prema njegovoj oceni, izmene tog zakona mogu to pitanje rešiti na malo racionalniji način. Država može da natera banke da ponude korisnicima neki kompromis i ispravljanje nepravde, tako što će pozvati ljude da im vansudski vrate novac. Ali banke nisu bile spremne na tu vrstu kompromisa.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva” navodi da su banke na ovaj način, lobirajući za izmenu propisa, priznale da gube novac i da žele da promene tok stvari. Pokušale su to najpre izmenom Zakona o parničnom postupku pa pošto nije uspelo, drugi pokušaj se odnosio na predlog autentičnog tumačenja tri zakona.

– Godinama su banke u Srbiji radile nezakonito, niko ih nije sprečavao u tome, a sada kada je došlo vreme da se plati odšteta građanima i kada postoji više od deset hiljada rešenih sporova u njihovu korist, banke negoduju. Prema njihovim podacima do sada je stiglo između 120.000 i 150.000 tužbi zbog nezakonito naplaćenih naknada – napominje Gavrilović i dodaje da veruje da će i oni građani koji do sada nisu tužili banke to sada učiniti.

Gavrilović smatra da država, ukoliko želi da pomogne u ovom slučaju, i dalje ima vremena da se sedne i razgovara.

– Banke i dalje imaju mogućnost da odmah po dobijanju tužbe plaćaju odštetu, ali one idu na sudove i prihvataju procese koji traju po nekoliko godina. Na kraju ipak izgube spor i plate troškove, a onda se žale i optužuju advokate. Neka samo vrate nezakonito uzet novac od klijenata, bez odlaska na sud i izbeći će visoke troškove – kaže predstavnik „Efektive” i dodaje da građani bez ikakvih promena i dalje mogu da tuže banke.

Tužbe se množe i ako država želi da to spreči i pomogne, mora se razgovarati. Vreme je prošlo, čitava halabuka je pomogla i onim neodlučnima da shvate da je profit iznad svega. Iz ugla zaštite potrošača, prava i pravde, međutim, možda postoji drugi predlog. Ne, na ovaj način, predaleko je to otišlo.

Zašto su građani tužili banke

Građani koji su podizali kredite do sada su banke uglavnom tužili za naplaćene troškove obrade kredita, praćenje kredita i proviziju za NKOSK. Kada je reč o troškovima obrade kredita ili administrativnim troškovima kako su neke banke to nazvale, naknade su naplaćivane u procentualnom iznosu od odobrenog iznosa ili kao fiksni. Da je reč o nezakonito naplaćivanoj naknadi potvrdio je i stav Vrhovnog suda još 2018. Od tada su banke i izgubile višegodišnju bitku u dokazivanju osnovanosti naplate troškova obrade kredita, jer je Vrhovni sud potvrdio svoj raniji stav da ga banka može naplatiti samo ako je realan i samo ako je korisnik o njemu prethodno jasno i nedvosmisleno informisan.

Sledeća stavka zbog koje su vlasnici kredita tužili banke je sporna naknada za praćenje ili administriranje kredita, koje su banke naplaćivale mesečno, kvartalno, polugodišnje ili godišnje. Takođe je iskazana u procentima (recimo 0,5 odsto na ostatak duga) ili u fiksnom iznosu (na primer 500 dinara mesečno). I u ovim slučajevima sudovi presuđuju u korist dužnika.

Najbitnija stavka, ali i dužnicima najvažnija, jer je reč o većim naplaćenim novčanim iznosima, jeste osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Ta naknada je naplaćivana u procentualnom iznosu od odobrenog kredita i u proseku je bila od 1,75 do 2,5 odsto, što je u pojedinim slučajevima dostizalo 2.000 evra. Po ovom osnovu do sada je doneto oko dvadesetak pravosnažnih presuda u korist dužnika i možda dve u korist banke, navode u „Efektivi”.

Čadež: Sprečiti pljačku privrede

Iz Privredne komore Srbije je saopšteno da bi novim tumačenjima Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga skupštinski odbor stavio „tačku na pljačku privrede” od neodgovornih advokata.

– Očekujemo od odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine da donese odluku koja će biti u interesu privrede i svih njenih građana, a ne u korist malog broja advokata koji preko leđa istih građana pokušavaju da oštete domaću privredu za blizu 100 miliona evra – izjavio je Marko Čadež, predsednik PKS.

Kako je objasnio, pljačkom privrede smatra više od 200.000 tužbi koje su u ime izmanipulisanih građana pokrenuli pojedini advokati.

– Šta je ovo ako nije „pljačka” kada u tim parnicama građanin u slučaju pozitivne presude u proseku dobije 2.000 dinara, a advokat 42 puta više! Kako nego „pljačkom” nazvati preprodaju sudskih predmeta od advokata po ceni od 20 evra, tako da građani ni sami ne znaju da su uopšte deo bilo kakvog postupka. Sve to govori da niko, a naročito ne Skupština Srbije, ne radi na štetu građana, već na štetu neodgovornih advokata – izjavio je on.

Udruženje banaka: tačka na sporove

U Udruženju banaka Srbije su najavljene izmene propisa videli kao stavljanje tačke na višegodišnje sporenje oko opravdanosti bankarskih naknada. Kako su saopštili tokom vikenda, banke u Srbiji su od samog početka na stanovištu da su naknade za troškove obrade kredita i druge usluge u potpunosti u skladu sa zakonom.

– Autentičnim tumačenjem poslovanje banaka u Srbiji vraća se u okvire pravne države i sigurnosti investicija, što Srbiju konačno oslobađa pozicije da je jedina zemlja u regionu i šire u kojoj se na sudu rešava pitanje naknada – navode u saopštenju i naglašavaju da bi promena propisa donela direktnu korist građanima i privredi Republike Srbije. Ta korist je, smatraju u Udruženju banaka, u veoma povoljnim uslovima kreditiranja, koji su omogućeni ranije postignutom stabilnošću i likvidnošću bankarskog sistema.

– Kao što smo više puta upozoravali, ta sigurnost, kao i poverenje između banaka i klijenata, ozbiljno su uzdrmani talasom tužbi koji je generisan i podržan od određenih interesnih grupa. Podsećamo da je prema dosadašnjoj praksi na svaki dosuđeni dinar u korist klijenta, čak 24 puta više dosuđivano u korist trećih lica, a koja su podrška kampanji protiv banaka i pokretanju talasa sudskih procesa, naveli su u Udruženju banaka Srbije. Banke su iskazale i spremnost da ne osporavaju do sada donete presude u korist klijenata i navodno ne bi tražile povraćaj isplaćenih troškova.

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko kraljevic
gadafi je imao jednu drzavnu banku koja je radila bez kamate a zaposlene cate su prosto primale plate kao i svake cate, zato su ga amerikanci ubili, sad, pitanje je dokle raja moze da trpi i kad ce cate s bandera da se klate ?
dule
Ne mogu se dogovoriti jer gradjani ne veruju bankama. Facare nas gde god stignu, malo malo cujemo kako sluzbenik opljacka klijenta ili ga tipuje. Kad nam istekne Visa kartica oni nam uvale Master Card pa kad stavite potpis na ugovor vi budete zateceni sa karticom u ruci koju niste zeleli. Generalno ovlascenje supruznika ili dece na racunu, banke tumace na svoj nacin pa vas pored tog ovlascenja cimaju za svaku radnju neprihvatanjem vec traze dodatnu proveru. Sa takvim radom banaka nema dogovora.
Ljubomir S
Prvo, banke pri vracanju nezakonito obracunate naknade ne gube novac, vec vracaju nezakonito stecenu dobit. Ako bi se ovo prihvatilo, onda bi trebalo i dilere droge nadoknaditi za oduzetu vrednost droge na crnom trzistu, sto je upravo ono sto od nas trazi MMF. Daleko im lepa kuca - niti su oni ikakav "medjunarodni fond" - to je jedna privatna grupa bankara, niti su oni nekakav "monetarni fond" - to je jedna organizovana ucenjivacka klika koja sprovodi njima zacrtane netransparentne ciljeve!
Beba Nikolić
Licemerno je da Udruženje banaka Srbije zna za višegodišnje sporenje oko bankarskih naknada, a da ništa nije učinilo da se to pitanje reši. Zapravo, rešio ga je Vrhovni kasacioni sud, ali UBS ignoriše tu odluku. Licemerno je da kažu "da smo jedina zemlja u regionu koja na sudu rešava pitanje naknade". Zašto je tu temu pustio "niz vodu" , jer bi u suprotnom zaštitio banke od "visokih advokatskih troškova"? Za koje aktivnosti UBS prima veoma veliki novac od banaka? UBS nije uradio svoj zadatak.
Haralampije
"...ММФ је још пре два месеца тражио да се нађе брзо решење за овај проблем..." Ali on nigde nije trazio da to resenje bude sa "autenticnim tumacenjem" (ne)zakonitosti! Osim toga u Srbiju dolaze i druge delegacije iz istog "medjunarodnog" drustva koje traze vladavinu prava i zastitu gradjanskih prava (ljudskih prava, valjda je to isto). O tome nista?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.