Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Hajdi” – prvi put u našem teatru

To je priča u kojoj su čuda moguća, sve suprotno od sveta u kome živimo, kaže Milena Depolo koja je uradila dramatizaciju čuvene knjige za decu Johane Špiri
Сцена из представе „Хајди” (Фото: Владимир Јабланов)

Premijera predstave „Hajdi”, prema romanu švajcarske autorke Johane Špiri, u režiji Đurđe Tešić, održana je u dva dana: 19. i 20. juna u pozorištu „Boško Buha” pod krovom teatra „Vuk”. Komad je u dramatizaciji Milene Depolo, rađen poslednjih godinu dana, a sama premijera je već bila zakazana, pa odložena zbog epidemijskih okolnosti. Kuriozitet je veći ako se zna da „Hajdi”, svetski klasik za decu preveden na barem 50 jezika, nikada ranije nije oživljen na sceni bilo kog teatra u Srbiji. Autorsku ekipu čine i scenograf Isidora Spasić, kostimograf Zora Mojsilović, kompozitor Vladimir Pejković, a scenski pokret je realizovao Damjan Kecojević.

Milena Depolo (Foto: lična arhiva)

Antologijska knjiga „Hajdi” Johane Špiri, o devojčici koja posle smrti roditelja odlazi kod dede čudaka koji živi na planini, već više od 140 godina je u samom vrhu omiljenih dela za decu (prvi put je objavljena u dva dela 1880. godine).

– Kada smo se rediteljka Đurđa Tešić i ja prvi put našle da razgovaramo o „Hajdi” osetile smo se kao da govorimo o dva različita dela. Na Đurđu je najači utisak ostavio izražen hrišćanski svetonazor Johane Špiri, i scene u kojima Klarina baka podučava Hajdi molitvi. Ja se tih scena nisam sećala, a priču o veri sam doživela samo u blagim naznakama. I onda smo otkrile zanimljivu sudbinu prevoda „Hajdi” na našim prostorima. Ovaj roman je 1942. prvi preveo Živojin Vukadinović, vrlo značajan publicista i prevodilac, i jedan od osnivača Rodinog pozorišta iz koga je kasnije nastalo pozorište „Boško Buha”. Njegov originalni prevod je zadržao izražen hrišćanski svetonazor romana Johane Špiri. Međutim, kasnije njegove prerade i adaptacije su u velikoj meri bile određene vladajućim ideologijama, pa su značajno odstupile od originala, približavajući Hajdi tadašnjem idealu socijalističkog deteta, i u prvi plan dovodeći blago ironičan odnos prema građanskom životu. Originalni prevod sve do danas nije objavljen u izvornom obliku i baš taj izvorni prevod je došao u Đurđine ruke – otkriva za „Politiku” Milena Depolo.

Njima je, kako kaže, bilo zanimljivo to što je priča o Hajdi u svakoj svojoj manje ili više nasilnoj preradi ipak nastavila da dira generacije, i da je do svih nas, koju god da smo verziju čitali, ipak došla priča o dobroti, plemenitosti, prijateljstvu, ljubavi i praštanju. Zato su odlučile da ne prave religiozni komad za decu, ali da se ipak bave i verom na jedan suptilan način, verom koja omogućava da se čuda dese.

– Bavimo se onim što je u toj priči večno, a to je čistota duše, snaga prijateljstva i lepota prirode koja svoju veliku moć koristi u isceliteljske svrhe ‒ poručuje Milena Depolo.

Šta je inspirativno za samu Milenu Depolo u delu Hajdi” što ju je podstaklo da mu se posveti, odnosno da ga dramatizuje? O tome kako je „Hajdi” pročitan za publiku pozorišta „Boško Buha” kaže:

– Roman „Hajdi” je važan deo mog odrastanja. To je jedno od prvih dela koje su mi roditelji čitali dok još nisam znala da čitam, i koliko se sećam, morali su da mi je pročitaju nekoliko puta. Zato sam ovoj dramatizaciji pristupila veoma lično i želela sam da se naša publika oseti kao ja kada sam tu priču slušala od svojih roditelja: udobno i bezbedno, i vrlo blisko povezano sa svetom glavne junakinje. Zato sam se, u dogovoru sa rediteljkom Đurđom Tešić, opredelila da priču ispričam ne u klasičnoj dramskoj formi već u formi storitelinga, gde nas šestoro pripovedača nežno, pažljivo i strpljivo, uz mnogo empatije, vodimo kroz priču o Hajdi.

Naša sagovornica naglašava da nam je „Hajdi” danas važna baš zato što je toliko daleko od naše stvarnosti. To je zapravo vrlo naivna priča realističkog prosedea i bidermajerske osećajnosti, bez ijednog pravog antagoniste i velikog dramskog sukoba, kaže ona. To je priča u kojoj su čuda moguća, iako nije bajka, sve suprotno od sveta u kom živimo, naglašava. Baš zato je danas, u ovom surovom i teškom vremenu, potrebno ispričati priču u kojoj nečija plemenitost ima toliku moć da se ljudi promene, da izađu iz svojih ljuštura, i da se iz nje izrodi nova plemenitost koja se širi geometrijskom progresijom, smatra ona.

O tome kako bi se Hajdi uklopila u ovo naše vreme, odnosno kako bi živela našu normalnost, Milena Depolo kaže:

– Hajdi bi se verovatno uključila u neki ekološki pokret u kome bi se borila za opstanak prirode. Kontakt sa prirodom, njena moć i lekovita svojstva su važan deo ove priče. Zato smo i mi u pozorištu „Boško Buha” ovog puta odlučili da se publici ne obratimo samo kroz predstavu već da uz nju organizujemo seriju ekoloških radionica pod naslovom „Hajdi – priroda zove”. Radionice će održati filmski reditelj i master ekologije Dušan Varda. Takođe, program ove predstave je štampan na recikliranom papiru. Ovo smo uspeli da organizujemo uz podršku ambasade Švajcarske Konfederacije u Beogradu.

Hajdi će dočarati debitantkinja Mia Jovanović, a u glumačkoj ekipi su i Nemanja Oliverić, Boba Latinović, Milica Sužnjević, Uroš Jovčić, Branislav Platiša i Jelena Trkulja.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
"Хајди" и "Мала принцеза" филмске иконе Ширли Темпл део су не само нашег детињства, него и целог живота.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.