Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Podnošenje neizvesnosti

U životu postoje stvari na koje možemo uticati i od kojih se možemo skloniti, ali i one koje su izvan naše moći, pa ih treba prihvatiti i pomiriti se s nepromenjivim i neizbežnim
(Срђан Печеничић)

Jedna od osobina po kojoj se ljudi razlikuju od životinja jeste što ljudi mogu da pojme budućnost. Više životinje mogu da predvide šta će se desiti u situaciji koju opažaju, ali nemaju sposobnost da zamišljaju budućnost izvan date situacije. Samo je ljudski mozak toliko razvijen da ljudi ne samo da mogu da sebi predstavljaju buduće situacije, nego i da razumeju apstraktni pojam budućnosti. Takav razvoj ljudskog mozga omogućio je ljudima da imaju osećanja koje su posledica ljudske sposobnosti zamišljanja budućnosti.

Dobro je poznato da ljudi imaju potrebu za sigurnošću. To pogotovu važi za decu jer je upravo doživljaj sigurnosti ono što je deci potrebno za pravilan razvoj. Upravo zbog toga roditelji se trude da deci omoguće doživljaj sigurnosti, štiteći ih od saznanja o raznim negativnim događajima i rizicima koji postoje u svetu odraslih. Ali kada osoba odraste, postane samostalna i odgovorna za sebe, tada mora da se suoči s činjenicom da su sigurnost i budućnost pojmovi koji se nekada isključuju.

Pozitivni i negativni scenario

Upravo zbog potrebe za sigurnošću ljudi odvajkada žele da „vide” šta će se desiti u budućnosti: da li će se desiti nešto za njih negativno i da li će uspeti da ostvare svoje najvažnije želje. Nažalost, još niko nije uspeo da zaista zna šta donosi budućnost. Ono što možemo jeste da pretpostavljamo šta će biti: da zamišljamo pozitivne i negativne scenarije budućnosti i da procenjujemo njihove verovatnoće. To znači da je budućnost uvek neizvesna i da ljudima preostaje samo da podnose tu neizvesnost.

Optimizam i pesimizam su dve krajnosti ljudskog odnošenja prema neizvesnosti. Optimista se nada najboljem, a pesimista iščekuje najgore. Oba pristupa imaju svoje slabosti. Kada stvari krenu loše, optimista je zatečen i nepripremljen. Kada stvari krenu dobro, pesimista odbija da se oseća dobro kvareći kvalitet svog života. Kako je budućnost neizvesna, najbolje je imati oba pristupa. Kada zamišljamo pozitivne buduće ishode, to nam daje energiju da idemo ka ciljevima. Kada zamišljamo negativne moguće scenarije, to nam pomaže ili da ih sprečimo ili da se za njih pripremimo.

Kako je neizvesnost sastavni deo života, odrasli ljudi je moraju tolerisati kako bi mogli dobro funkcionisati u svojim životima. Oni koji imaju smanjenu sposobnost podnošenja neizvesnosti života, preokupirani su mogućim negativnim aspektima budućnosti. Zbog toga su kod njih prevlađujuća neprijatna osećanja povezana s budućnošću, a to su prvenstveno zabrinutost i teskoba, to jest anksioznost.

Zabrinutost je veoma korisno osećanje koje ima svoju svrhu. Ljudi koji su zabrinuti da bi neki negativni scenario mogao da se dogodi pitaju sebe: Da li mogu nešto da uradim da to sprečim? Ukoliko je odgovor negativan, onda se pitaju: Kako onda da se pripremim za taj mogući negativan razvoj? Međutim, oni koji ne podnose neizvesnost neprestano su zabrinuti da bi nešto što im je važno moglo da se negativno odvije. U većini slučajeva to je zasnovano na magijskom pokušaju kontrole sudbine: stalna zabrinutost je zapravo „molitva” višoj sili koja „sudi” da se sažali i da zabrinutog „vernika” poštedi negativnih događaja.

Stalna strepnja (teskoba, anksioznost) je osećanje koje nastaje kao rezultat procene osobe da nije sposobna da se nosi sa životnom situacijom u kojoj se nalazi. Nekada je ona rezultat toga što osoba otpisuje neke svoje sposobnosti i kvalitete, a nekada je problem u samoj životnoj situaciji. Što je osoba više uverena da se njena životna situacija bliži nekoj katastrofi, to je njena anksioznost snažnija.

Put u emotivne poremećaje

Na podlozi izraženog nepodnošenja neizvesnosti nastaje čitav niz emotivnih poremećaja: razna anksiozna stanja, depresije, kompulzije, bulimije.

Kako da oni koji ne podnose neizvesnost povećaju stepen podnošenja? Na prvom mestu je prihvatanje činjenice da u životu postoje stvari na koje možemo uticati i one na koje ne možemo uticati – koje su izvan naše moći. Na ono na šta možemo uticati, utičemo. Ono na šta ne možemo uticati se deli na ono od čega se možemo skloniti i na ono što od čega ne možemo. U prvom slučaju se sklanjamo, u drugom moramo prihvatiti i pomiriti se s nepromenjivim i neizbežnim. Razum nam je potreban da ove tri situacije razlikujemo, a hrabrost i ljubav da u skladu s tim postupamo.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Animističke etike (religija, scijentizma, prirodno prvo, korisnost, pragmatizam) sve su napravile "savez" čoveka i prirode te tako dale osećaj sigurnosti ljudima, uklanjajući njihov strah od nepoznatog; međutim covid i klima pokazuju da je to jedna iluzija. Naučnu etiku - je etika koja je u stanju da se nosi sa fenomenom "život"; 1970. u knjizi "Slučanost i nužnost" to je pokazao Nobelovac Žak Mono;razmatra posledice nauke od 1687., naročito biologije (genetika i evolucija) na religiju i etiku.
Upravnik
Ceo život neizvesnost i uzaludan rad. Najjači određuju pravila.
Petar V. Terzic
Inspirativan clanak. Kako tumaciti covekovu slobodnu volju? Jedni kazu da je covek apsolutni "kovac svoje srece", dok drugi pribegavaju fanaticnoj krajnosti i smatraju da covek nikako ne utice na svoju sudbinu. Drevna mudrost uci nas da je istina na sredini izmedju dve krajnosti. Ivo Andric kaze:"Tok dogadjaja u zivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo,ali nacin na koji cemo te dogadjaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas". -Teza mi je neizvesnost nego najcrnja istina", kaze Dostojevski.
Alex vrnjački
U nekim analizama i ispitivanjima, stručnjaci su došli do zaključka šta najviše ubija ljudsku psihu...a to su neizvesnost i uzaludan rad. Na Golom otoku su, "stručnjaci" druge vrste, to raubovali do krajnjih granica. Danas kada je ugašen taj kazamat, srećemo se sa varijantama...neizvesnost zaposlenja i napredovanja, rad za platu koja ne pokriva troškove života. Šta sad? Ako tome pridružim i one 90-te, dobijem trajanje jedne mladosti. Strašno...ali mora se dalje. U novu neizvesnost.
Нада Латиновић
Проф. З. Миливојевић је анализом успео да проблем превазилажења неизвесности приближи читаоцу. Али, код анксиозних особа је случај тежи. Оне не би требало да буду саме код куће /дуготрајни страх од вируса Ковид-19, болест члана породице инфаркт и сл./, Такве ситуације, и поред таблета, изазивају страх и панику и тада је једино делотворна ињекција за смирење.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.