Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Javnom sektoru sleduje povišica, država uvodi novi sistem praćenja zarada

Nacrtom fiskalne strategije planirano je da plate u javnom sektoru naredne tri godine rastu u proseku oko 4,5 odsto godišnje
(Фото М. Спасојевић)

Više puta u poslednjih nekoliko dana čuli smo da će biti para za povećanje plata u javnom sektoru i da će raspodela novca budžetskim korisnicima biti strogo kontrolisana. Koliku povišicu može da očekuje pola miliona zaposlenih znaćemo na jesen kada bude krojen budžet za narednu godinu i kada se bude znalo sa kolikim privrednim rastom bi trebalo da završimo godinu, jer je to parametar koji određuje konačan rast plata i penzija. Znači, veće zarade mogu se očekivati krajem ove ili, verovatnije, od sledeće godine.

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da će očekivane stope privrednog rasta biti šest i više odsto, što znači da će biti novca za investicije, ali i za povećanje plata i penzija i da će već u septembru ili oktobru imati lepe vesti za penzionere i ostale građane. Podsetio je da je trenutno prosečna zarada 565 evra i da se stremi ka platama od 600 do 700 evra.

Prosečna zarada u javnom sektoru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu je iznosila 72.407 dinara, što je za 5.000 više nego u novembru prošle godine. Prosečna primanja u javnim državnim preduzećima tog meseca bila su 81.897 dinara, u državnoj administraciji na svim nivoima 74.959, u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 73.801, a u obrazovanju i kulturi 66.571 dinar.

Nacrtom fiskalne strategije planirano je da plate u javnom sektoru naredne tri godine rastu u proseku oko 4,5 odsto godišnje. Fiskalni savet u svom mišljenju na nacrt fiskalne strategije navodi da su zarade zaposlenih u državnom sektoru povećane u 2020. više od 10 odsto i preko pet procenata u 2021. što je bilo znatno više od ostvarenog privrednog rasta u tom periodu.

„Nacrtom strategije predviđa se zaokret u politici povećanja plata u javnom sektoru. Planirano je da zarade zaposlenih u naredne tri godine rastu oko 4,5 odsto godišnje u proseku. Takvo, kontrolisano povećanje plata u javnom sektoru bilo bi osetno manje od njihovog uobičajenog rasta u prethodnim godinama, manje od očekivanog rasta BDP-a, kao i od planiranog rasta penzija. To bi onda, prema planu iz nacrta strategije vodilo ka primetnom smanjenju budžetskih rashoda za zarade zaposlenih u odnosu na BDP – sa 10,4 odsto BDP-a iz 2021. na 9,7 procenata BDP-a u 2024. godini. Predviđeno umereno podizanje primanja u javnom sektoru ekonomski jeste opravdano – i sa te strane strategiji se nema šta zameriti”, navode iz Fiskalnog saveta.

Država kontroliše plate u javnom sektoru
Država uvodi potpuno novi sistem koji će pratiti zarade u javnom sektoru. Težište će biti na njihovoj boljoj kontroli, kao i na drugačijem obračunu plata. Reč je o projektu „Iskra” koji će potpuno uvesti red u sistem zarada kod korisnika javnih sredstava.Ministarstvo finansija najavilo je da će prvi put na jednom mestu postojati tačna evidencija svih plata i radnika koji primaju zaradu iz budžeta Srbije. Prve promene treba očekivati u sektoru rada, zapošljavanja i socijalne politike, a zatim kulture i pravosuđa. U drugoj fazi novi obračun primanja i njihova bolja kontrola biće uvedeni u sektor prosvete, a nakon toga i u zdravstvo. U poslednjoj fazi projekat će biti implementiran i u jedinice lokalne samouprave sa indirektnim korisnicima i sve to biće završeno u narednih godinu i po dana odnosno do kraja 2023. godine.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je 2022. izborna i sve vlasti su u tom periodu povećavale plate. To je inače deo priče u kojoj država, svake godine povisi zarade, ako ništa drugo bar za inflaciju.

– To neće biti neko spektakularno povećanje, ali će ga svakako biti. Ljudi iz privatnog sektora uvek će reći da zaposleni u javnom sektoru imaju visoke plate i da je javni sektor sam po sebi problematičan. Ja mislim drugačije. Zaposleni u nekim delovima javnog sektora imaju visoka primalja. Ali vrlo dobro znam da mnogi koji rade u javnom sektoru imaju izuzetno niske plate. Treba razdvojiti državnu administraciju od javnih preduzeća, koja prednjače sa zaradama. Takođe, neki državni činovnici zbilja imaju male plate kada govorimo o njihovom osnovnom radnom mestu, ali to nadoknađuju time što su članovi raznih nadzornih odbora i komisija, za šta su takođe plaćeni. Tako da treba praviti razliku među svim tim kategorijama – napominje Savić.

Povodom čestih primedaba privatnog sektora da primanja u javnom sektoru brže rastu nego u privatnom, on kaže da vlasnici privatnih preduzeća ne zarađuju malo i da njima niko ne brani da povećaju plate radnicima.

– Oni misle da se sve stvara u privatnom sektoru. Treba reći da dobar deo tog sektora radi u oblasti usluga. Ne može niko da mi objasni da je važniji posao pekara nego profesora. Profesor školuje i obrazuje ljude. Ne potcenjujem nikoga. Svaki posao je častan i svako radi ono što zna i može. Ne upoređujem iz tog ugla. Ali je za društvo važnije da li će iškolovati vrhunskog inženjera nego vrhunskog pekara. Oni stalno govore da nema nas, ne bilo vas. Ja ih pitam ko bi im vodio preduzeća, da nije državnih fakulteta. Teško da će neki privatnik prihvatiti da mu firmom rukovodi neko ko je završio privatni fakultet. Oni što su zaradili prvi milion devedesetih godina prošlog veka i dalje se ponašaju tako i gde god mogu oni izbegnu obavezu i zavrnu državu. Prvi su u redovima za državnu pomoć, prvi su u redovima da se leče i školuju svoju decu na državnim fakultetima – navodi Savić.

Smatra da uvođenje sistema kontrole plata u javnom sektoru predstavlja dobar potez, ali Državna revizorska institucija to i sada radi veoma savesno. Za svaki dinar oni vide kako je potrošen, s tim što bi trebalo da kontrolišu revnosno i javna preduzeća kao što proveravaju druge budžetske korisnike.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Ognjanović
Ne znam kako statistika dolazi do tog proseka od 565 evra u Srbiji, ali znam kolika je moja plata, sada pred penzijom (visoka škola, 39 godina iskustva, radim u Službi zapošljavanja na odgovornim poslovima i nikako da dostignem taj prosek) zadnji neto iznos 57.735,00 (bez članarine za sindikat). Treba razlikovati primanja u javnim preduzećima i državnoj upravi, a posebna je priča o platama u državnim agencijama.
Toma
O kojoj zemlji je reč u tekstu?
Skole 80
Moram ponovo da kazem. Plate u privatnom sektoru su vece nego sto su zvanicno prikazane,iz razloga sto 30-50% se prima na crno. U gradjevini radi priblizno sto hiljada ljudi. Vodi se da je prosecna plata 500 evra ja tvrdim da je minimum 700. Imam prijatelja koji zaradjuje minimum 2000 evra a na racun maximalno uplacuje 400 evra. Mogu da pisem ovako do sutra i da navodim primer. Navescu ih uskoro.
Miki
Uvek su bile razlike u plati i pre 50 god. Pametni i sposobni odlaze gde je bolje. Jer bolje dete pozeleti nego ga zaliti da se muci ovde.
Никола
Па ви га пожелите! Ја више волим да је моје дете у Србији.
Виталиј Лукић
Када би у овом тренутку најниже плате у локалним аминистрацијама, (општинској управи), социјали, култури достигле 50 хиљада динара, онда би се могло рећи да људи могу нормално да живе. У општинској управи у мом месту постоје чиновници који са седмин степеном примају маље од педесет хиљада динара. Они са четвртим степеном једва достижу до четрдесет. Ако су просечне плате у Београду показатељ стандарда, онда није чудо што се Србија убрзано празни.
Jimmy
I ne samo na lokalu- imam prijatelja koji radi kao diplomata u nizem zvanju u Ministarstvu spoljnih poslova, plata 51.000 (malo jace od 400e), sa sve zavrsenim pravnim fakultetom, masterom i dva jezika. Nravno, zivi sa roditeljima jer od toga ne moze da zivi sam. Ako ode u inostranstvo, plata preko je oko 2-2.500e, sto za uslove zivota preko nije nista. Eto to je nasa drzavna uprava. Zato ili odes u privatni sektor ili pasos u ruke pa potrazis srecu negde napolju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.