Priključuju li se Amerikanci pregovorima o Ukrajini

Neočekivani poziv vlasti Donbasa da bi SAD mogle da prisustvuju sastanku u „normandijskom formatu” i najava iz Kijeva da će o učešću Amerikanaca razgovarati predsednici Ukrajine i SAD, mogu samo da znače da su ruski i američki predsednik Vladimir Putin i Džozef Bajden postigli neki dogovor o Ukrajini.

U ponedeljak su vlasti samoproglašenih republika Luganska i Donjecka predložile da se održi sastanak „normandijske četvorke” i da se liderima Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske pridruži i predstavnik SAD. Doduše, oni su ulogu savetnika SAD oročili na jednokratno prisustvo. Takođe, u ponedeljak ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba najavio je da će tokom posete predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu krajem ovog meseca biti razgovora o američkom posredovanju.

Tokom posete ukrajinskog predsednika, za koju još nije dogovoren tačan datum, Vašington bi odredio format svog učešća, a zvanični Kijev predviđa dve mogućnosti: da se uloga američke administracije ispolji kroz direktno učešće u „normandijskom formatu” ili u nekoj vrsti „paralelnog koloseka”, koji će se ukrštati s već postojećim u kojem učestvuju i dve članice EU.

Rusija na ove inicijative reaguje uobičajeno uzdržano, ali je očigledno da je saglasna pod određenim uslovima. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov smatra da je učešće Vašingtona „dozvoljeno”, ali ostavlja otvorenim pitanje koliko će uloga SAD biti konstruktivna. Rjabkov je podsetio da Kijev mora da preduzme određene korake iz Sporazuma postignutih u Minsku i da, ako SAD zaključe da postoji mogućnost da Ukrajina napravi takve korake, onda bi mogle da pomognu.

Iz Kijeva, međutim, već stižu vesti koje povećavaju ulog i očekivanja od ove inicijative. Naime, iz ukrajinske delegacije u Kontakt grupi poslata su uveravanja da su oružane snage sposobne da povrate kontrolu nad Donbasom. Oleksij Arestovič je rekao da Ukrajaina s razlogom ne ispunjava sporazume iz Minska, jer prema njegovim rečima, dokument, koji je odobren posebnom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, navodno nema obavezujući karakter. Konstatovao je da je politički deo Sporazuma iz Minska diskutabilan i da zbog nekog razloga svi misle da su sporazumi iz Minska nesporni i da moraju biti ispunjeni. „Ali to nije slučaj. ’Minsk 2’ je dobra volja strana. Ovo je međunarodnopravni ugovor koji nije obavezujući, odnosno nema pravnih posledica zbog nepoštovanja istog”, zaključio je i dodao da u engleskoj verziji dokumenta ne postoji reč „odobrava”, nego „dobrodošao”.

Posle susreta u Ženevi Bajden je ponovio da SAD podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine i postignute sporazume za rešenje situacije u Donbasu, pa će ovo možda biti prilika da se situacija pokrene s mrtve tačke. Ukrajinski mediji podsećaju da je Volodimir Zelenski pre samita u Ženevi predlagao sastanak s Bajdenom i Putinom na kojem bi mogao da se postigne neki dogovor ili ustanovi proces alternativan normandijskom formatu i Sporazumima iz Minska. Za rusku stranu to je neprihvatljiv predlog, pošto su oni zadovoljni postignutim sporazumima, žele da oni budu ispunjeni i da u razgovore uključe predstavnike Donbasa.

Rusi su smanjili prisustvo svojih snaga na vojnim vežbama na svojoj istočnoj granici uz Ukrajinu, što je takođe signal da su spremni da daju šansu diplomatskim koracima. Zelenski je već nekoliko puta pozivao Putina na razgovor, međutim ruski predsednik tvrdi da ne odbija razgovore, ali da bi prvo trebalo videti o čemu da se razgovara kad Kijev ne ispunjava ono što je već potpisano. S druge strane, Putin je prošle sedmice naglasio da je Zelenski upravljanje Ukrajinom prebacio strancima i da to čine Vašington i delimično Pariz.

Najave o mogućnosti ulaska SAD u pregovarački proces pojavile su se nedugo posle samita u Ženevi. Zelenski je dugo pokušavao da ostvari kontakt s Bajdenom, imao je gaf s „istrčavanjem” u javnost posle telefonskog razgovora s njim u kojem je navedeno da su razgovarali o ulasku Ukrajine u NATO i koliko god je bio zadovoljan što Vašington podržava Kijev, toliko se i pribojavao rezultata razgovora Bajdena i Putina. Tokom posete državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu nije dobio više od uobičajenih reči o američkoj podršci Ukrajini i obećanja da će se sresti s Bajdenom, iako on neće moći da dođe u Ukrajinu zbog pandemije virusa korona.

Narednih dana Zelenski će morati da se presabere i vidi šta je Ukrajina spremna da učini. Zvanični Kijev je svestan da se odnosi SAD i Rusije ne zasnivaju na ispostavljanju ultimatuma, nego na dogovorima u kojim pitanjima mogu da se, ako ne saglase, ono barem da nađu najmanji sadržalac. A Ukrajina je ipak samo deo u sveukupnoj geopolitičkoj slagalici između dve sile.