Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ispovest žena o muškarcima

Представа „Мој муж” ЈДП-а код споменика „Победнику” (Фото М. Спасојевић)

Komšinice, majke, ćerke, drugarice... ispovedaju se jedna drugoj o muškarcima, onima sa kojima dele život. On je u patrijarhalnom društvu uvek na pijedestalu, a one u senci ostvaruju svoje ciljeve, ne ugrožavajući mušku poziciju moći. O tome govori predstava „Moj muž” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Muškarac ovde nije na sceni, ali je u središtu pažnje, kao glavni akter. Kako to izgleda, publici su verno prenele glumice Jovana Belović i Sanja Marković u okviru Belefovog programa na platou kod spomenika „Pobedniku” na Kalemegdanu.

Režiju je uradila Jovana Tomić prema zbirci priča koju je napisala Rumena Bužarovska. Ova makedonska spisateljica kreira portrete različitih žena, a tačka njihovog spajanja je okolnost da su muževi u fokusu njihovog života. Dramatizacija je podrazumevala odabir i adaptaciju pet priča – „Preljubnik”, „Otac”, „Lile”, „Osmi mart” i „Supa”. Žene u formi ispovesti problematizuju svoj odnos sa partnerima, ali traže i podršku, solidarnost, pomoć i oslonac u drugim ženama. Među njima postoji razlika u godinama i poreklu. Dolaze iz različitih kulturnih i socijalnih miljea, ali ih povezuju isti problemi.

U petoj, poslednjoj priči, kako je ranije tokom rada na ovom komadu pojasnila rediteljka, junakinje težište prebacuju sa muškarca i muža na sebe i drugu ženu pored sebe. Dramaturgiju je uradio Dimitrije Kokanov, za kostimografiju bila je zadužena Maja Mirković, a za scenski govor Ljiljana Mrkić Popović. Muziku je komponovao Luka Mejdžor, tekst je prevela Irena Šantevska, inspicijent je bio Marko Ajvaz, a organizator Milica Macura.

Predstava je premijerno izvedena 18. aprila u JDP-u, a sudeći prema interesovanju publike imaće svoj uspešan pozorišni život.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

"Керенпух"
Чудан неки српски језик се одскора промовише по Београду. Онај ко пише поезију или прозу је књижевник а ОНА која то исто ради назива се, одскора, "СПИСАТЕЉИЦА"!? Ово мирише на кроаштину, а Хрвати су, по Евростату, читалачки неписмени а ови наши поклоници хрватског новоријека су вљда мазохисти !?
Коста
Нетачно. У предвуковској Србији писац је био списатељ, а жена писац логично -- списатељица. Такође се користио израз посланство (амбасада), свеучилиште (универизетет), Вук је писао о слАвенском писму, итд. Нису то били никакви кроатизми. Али данас се прави кроатизми увозе безочно и нико ништа не каже, зато што Срби најмање познају свој језик...Иначе наш велики Вук узбацује реч "ваздух" и сличне "славенизме" као "русизам" (Речник 1818)! Али турцизми остају. Српска посла.
Александар С.
Па, ви више немате милости.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.