Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izgradnja Transsibirske magistrale počela je pre 130 godina

Воз Транссибирске железнице пролази и поред Бајкала (Фото: „Википедија”)

Gradnja Transsibirske železnice, u svetu najduže železničke magistrale, čija dužina od 9.438 kilometara povezuje ogroman, do tada nenaseljen i negostoljubiv prostor s krajnjom železničkom stanicom na pacifičkom primorju luke Nahotke, trajala je od 1891. do 1904. godine. Prve železničke pruge u carskoj Rusiji građene su od 1837. godine (Petrograd – Carsko Selo) i 1837–1856. (Petrograd–Moskva), što se vremenski podudara s početkom gradnje železničkih pruga u Zapadnoj Evropi.

Moćne kapitalističke zemlje, među kojima se posebno isticala Engleska, sumnjale su u industrijsku moć Rusije, naročito mašinogradnje i crne metalurgije, pa samim tim i da ova zemlja može tehnički, tehnološki i sopstvenim materijalom (šine, na primer) izgraditi prugu dužine skoro 9.500 kilometara. Iz jedne čuvene engleske kompanije čak su tvrdili da Rusi ne mogu u svojim metalurškim industrijskim postrojenjima proizvesti ni petinu potrebne količine šina zadovoljavajućeg kvaliteta. Car Aleksandar Treći lično je pratio ceo ciklus (projektovanje, priprema i gradnja) i tok radova na izgradnji pruge. Znajući da pojedini zvaničnici Engleske s mnogo zluradosti pišu o transsibirskoj železnici u izgradnji, umeo je da bude vrlo goropadan kad god bi u stranoj štampi pročitao podsmešljive i omalovažavajuće napise o ekonomskoj, industrijskoj i kadrovskoj snazi Rusije i mogućnosti ove zemlje da uspešno završi grandiozni građevinski poduhvat.

Ponos, carsko dostojanstvo, ali i odlučnost, energičnost i vera u snagu svoje zemlje, doprineli su da se u teškim klimatskim, saobraćajnim i drugim krajnje nepovoljnim uslovima izgradi Transsibirska magistrala zahvaljujući sopstvenom znanju i sredstvima. Ali, kao u inat, pri samom završetku polaganja kilometara koloseka, nedostajalo je oko šest kilometara šina. Uvezene su iz Engleske, što je bilo predmet mnogih tendencioznih, pa i pakosnih napisa u najvećim dnevnim listovima ove ostrvske zemlje.

Pažnju zavređuje i još jedna zanimljivost, koja se tiče naših ljudi – vodećih inženjera projektanata transsibirske železnice. Bilo ih je više, ali najviše podataka ima o Jovanu Mariću, Srbinu iz Bosne. Pomenuti inženjer kasnije je projektovao železničku prugu Nanking–Peking. Stalno se nastanio u Pekingu s porodicom, koja se vremenom potpuno „pretopila” u novu sredinu, ali svoje srpsko poreklo pojedini njeni članovi nisu zaboravili.

Posle 1918. godine izgrađen je još jedan kolosek Transsibirske železničke magistrale, čime su uvećane efikasnost kapaciteta i propusna moć pruge. Na pruzi se nalazi 97 stanica, na prosečnoj međusobnoj udaljenosti nešto većoj od 100 kilometara. Elektrifikovana je u dužini od 5.610 kilometara, odnosno od Moskve do Bajkalskog jezera.

Po redu vožnje, koji je do razdruživanja Sovjetskog Saveza uglavnom strogo poštovan, putovanje traje osam dana, četiri časa i 25 minuta. Pruga je odigrala neprocenjivu ulogu u Drugom svetskom ratu prilikom preseljenja čitavih industrijskih kompleksa za vojne i civilne potrebe, kao i dragocenosti iz bogate ruske istorijske baštine.

Transsibirska železnica posebno je doprinela da se u toku rata 1941–1944. na tlu Sovjetskog Saveza duž pruge, kao i u njenoj bližoj i daljoj okolini, izgrade nove industrijske zone, gradovi i drugi objekti od opšteg privrednog značaja za ondašnji SSSR.

Izgradnja transsibirske železnice predstavljala je imperativ. Ova pruga postala je kičma privrede povezujući je s nalazištima minerala, vodnim, šumskim i drugim prirodnim bogatstvima Sibira.

Nerazvijena železnička mreža Rusije kočila je industrijalizaciju ove najveće zemlje na svetu, što se moralo neminovno odraziti na zaostajanje Rusije za zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike. Podatak da je do 1918. godine u carskoj Rusiji bilo izgrađeno svega nešto više od 60.000 kilometara železničkih pruga, dok je u zapadnoj Evropi dužina pruga iznosila 130.000, a u Severnoj Americi (SAD) više od 180.000 kilometara, najplastičnije oslikava stanje u železničkom saobraćaju Rusije. Zahvaljujući ubrzanoj izgradnji, od 1918. do 1956. godine, ukupna dužina pruga, ne računajući industrijske, bila je veća od 175.000 kilometara.

Branko Inić,
dipl. ek. „Minerala”

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Berislav Bošnjak
U Septembru 2018 provezli smo se od Vladivostoka do Moskve. Vrlo interesantant članak, no treba dodati ispravku. Pruga od Moskve do Vladivostoka (9,288 km) je kopletno elektificirana. Postoje dva sistema: oko Moskve te od Jekaterinburga do Marinska je 3,300 V DC, dok je presotali dio sve do Vladivostoka pod 25,000 V AC.
Иван Грозни
Ни речи о радницима и ропским условима у којима су живели и радили.
Boki
Što misliš ko je u Americi gradio pruge???? Baš pravi robovi,crnci i indijanci.
Драган П.
То је тада свуда било тако.
Radenko Kostic
Uvazeni gospodine Inic, vrlo ste lepo napisali ovaj tekst. Zeleo bih samo da dodam da su na Transibirskoj zeleznici (na vagonima) ugradjene centrifugalne spojnice FAGA proizvedene u nekadasnjoj Pobedi iz Novog Sada. Pobeda je u vremena 80-90 tih bila iskljucivi proizvodjac ovih veoma zahtevnih spojnica, prvenstveno zahvaljujuci kvalitetu. Centrifugalne spojnice imaju ulogu da na neelektrificiranom delu pruge, spoje tockove i generator cime se vagoni napajaju el. energijom.
Lidija
Hvala Vam sto ste sa nama podelili ovu informaciju. Da i mi naucimo. Jer polako pocinjemo da zaboravljamo kakvu smo industriju i inzenjere imali. A ziveli smo u to vreme.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.