Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Energija budućnosti iz šuma

Unsplash

Na zahtev Evropske unije da se do 2050. godine zatvore termoelektrane na ugalj nema u Srbiji definisanog odgovora. Gospodin Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku („Politika”, 30. maj), smatra da proizvodnju električne struje na ugalj, koja u Srbiji čini dve trećine proizvedene struje, ne mogu zameniti zeleni kilovati bez velikog poskupljenja, koje stanovništvo Srbije ne može da izdrži. Nasuprot tome, profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković („Politika”, 30. maj) smatra da se u Srbiji može izvršiti energetska tranzicija prelaskom na solarne i vetroelektrane do 2050. godine.

Kako stoji stvar s drvetom, hiljadama godina jedinim energentom, zahvaljujući kojem je čovek stvorio velike civilizacije na severnoj hemisferi zemlje? U procesu u atmosferi Zemlje po uprošćenoj hemijskoj formuli CO2 +H2O = Cn Hn+O2, potrošnjom ugljen-dioksida i vode deponuju se na našoj geografskoj širini energije u ugljovodonike, odnosno drvo, 21 MWh po hektaru godišnje.

Sadašnja površina u Srbiji iznosi 2,5 miliona hektara, što čini 33 odsto ukupne površine republike. Povećanje površine šuma do 40 odsto, odnosno tri miliona hektara, ne bi ugrozilo poljoprivredu ni ostale potrebe za površinama, pa treba planirati da se do 2050. godine pošumi 500.000 hektara napuštenog poljoprivrednog zemljišta; pa bi deponovanje sunčeve energije u drvo pomenutom formulom iznosilo 63 miliona MWh godišnje. Od toga bi se godišnje moglo proizvesti pet miliona tona peleta, energetske vrednosti 25 miliona MWh i tržišne vrednosti od milijardu evra. Drvo za pelet dobijalo bi se iz uzgojnih seča, uz pošumljavanje i prevođenje izdanačkih šuma u viši uzgojni oblik, niske pod visokim šumama. Proizvodnjom pet miliona tona peleta godišnje zamenio bi se uvoz prirodnog gasa za 2,5 milijardi kubnih metara, ili sirove nafte za dva miliona tona, što bi znatno doprinelo smanjenju našeg spoljnotrgovinskog deficita.

Ukupna investicija za postizanje proizvodnje pet miliona tona peleta godišnje bila bi milijardu evra, i to za podizanje fabrika peleta 800 miliona i za preduzetnike za seču, privlačenje i prevoženje drveta, za preduzeća za organizaciju eksploatacije šuma i zasadničku proizvodnju 200 miliona evra. Fabrike peleta i novozaposleni bili bi locirani na područjima na kojima je odliv stanovništva najveći. Sva sredstva za pošumljavanje i melioraciju dobijala bi se od drveta, sirovine za pelet. Pelet se može koristiti za proizvodnju struje u elektranama, pri čemu cena električne energije ne bi trebalo da pređe 12 dinara po kWh na mestu potrošnje.

U Srbiji bi se od 2050. godine, pored peleta, iz šuma godišnje dobijalo tri miliona kubnih metara kvalitetne rezane građe za enterijere i nameštaj u vrednosti od 600 miliona evra. Bolje je ulagati u zelene šume, koje imaju važne funkcije: zaštitu od erozije, održavanje režima voda, popravljanje kvaliteta vazduha i rekreaciju stanovništva, nego u „skalameriju”: vetroparkove koji degradiraju životnu sredinu.

Mr inž. Srđan Tanasković

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slamkamenac
Odlican tekst gospodina Tanaskovica! Napokon malo razuma i normalnih resenja gde energetika ne zavisi od tehnologije koja potice iz stranih zemalja ( solarne celije, vertoparkovi), nego malo prirodnija resenja. Jedino sam misljenja da je pelet bolje koristiti direktno za grejanje a ne da se ljudi greju na struju, ali to je mozda strucnjak tako i zamislio. Silan svet u selima bi se zaposlio, sela bi ozivela, umesto da pravimo profit onima sto prave solarnme celije. treba i to ali znatno manje...
Marko
Zašto praviti pelet, umesto da se ubacuje drvena cepanica u kotao? Zašto trošiti energiju na pravljenje preleta?
slamkamenac
Pelet je veoma suvo, veoma rastresito gorivo , sa velikom povrsinom jer se sastoji od piljevine i kao takav sagoreva vrlo lako brzo i skoro potpuno sto znaci vrlo malo zagadjenje. Cepanica nije ni izdaleka suva kao pelet, sto je zapravo veci gubitak energije nego sto se trosi na pravljenje peleta. Svakako tekst je malo uprostio necete u kotao sipati pelet kao sto ide za peci vec malo vece cipove od drveta ( koji ne zahtevaju rezanje do u piljevinu) , ali princip je isti.
Радојко
Немачка је управо направила нову термоелетрану на угаљ "Дателн", снаге 1100 MW, као Обреновац. Нас терају да гасимо ТЕ да би куповали енергију од Немаца по 6-7 пута већој цени. Не бих веровао консултантима страних фирми нити домаћим професорима које плаћа ЕУ па "везују коња где газда каже". Да верујем ЕУ која "превиђа"пребијање малог Николе Перића и малтретирање жену у Гњилану? Пелет је сеча шума, спаљивање дрвета и загађење PM честицама, а ветрогенератори у Србији су смешан и штетан покушај
Бата
Ово што сте написали звучи добро и корисно. Али Ви нисте разумели поенту. Поента је да инфериорна, узурпирана, колонизована држава у неком вишеструко штетном и неоправдано скупом аранжману купи нешто што јој неће бити корисно и што ће са собом вући још читав низ уговорних обавеза о лиценцирању и сервисирању увезене технологије. Ово што сте предложили ће можда за своје тржиште радити страни власници који ће за мале паре купити земљу описане презадужене државе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.