Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hoće li Slovenija podići bugarsku rampu za Severnu Makedoniju

Борут Пахор: у преговарачкој мисији у Бугарској (Фото EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Specijalno za „Politiku”

Skoplje – Do konačnog cilja da se zapadni Balkan priključi porodici EU potrebno je jako političko strpljenje i veliki angažman, smatra nemačka kancelarka Angela Merkel. Ova izjava može se smatrati suštinom svih zaključaka virtuelnog samita Berlinskog procesa, održanog 5. jula. Pet dana ranije, u Ohridu, održan je Prespa forum, a kojeg su šefovi država i vlada poručili da je proširenje zemalja zapadnog Balkana strateški cilj EU.

Politička poruka predstavnika administracije Džozefa Bajdena da je Amerika razočarana u odluke EU, koja nije dozvolila pristupne pregovore Severnoj Makedoniji i Albaniji, odjeknula je sa Ohrida.

„Pregovori EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom moraju da počnu odmah, bez odlaganja”, poručio je Riker gotovo imperativnim tonom.

Niko od zvaničnika Bugarske nije se odazvao pozivu Ministarstva inostranih poslova Republike Severne Makedonije i ministra Bujara Osmanija za učešće na Prespa forumu, kojem je inače prisustvovalo oko 300 diplomata sa Balkana, iz EU, SAD i UN.

Za analitičare u Skoplju nema dileme da Bugari još dugo neće podići političku rampu za ulazak RSM u EU. Udar na makedonski identitet i jezik, te kopanje po istorijskoj prošlosti – mogli bi podstaći i druge zemlje regiona da uđu u bilateralne sukobe, te da se otvore i međudržavne Pandorine kutije.

„Mislim da bilateralno pitanje interpretirano u vidu porekla nekog jezika ili istorije nije bilateralno pitanje koje treba da se odnosi na EU. Zbog toga mislim da je to loš presedan koji je učinjen i nadam se da u budućnosti nećemo imati prilike da slušamo takve presedane. No, plašim se da je to moguće i da je otvorena Pandorina kutija. Ipak, ako tako produže evropske integracije, to je u suprotnosti sa svim evropskim vrednostima. Moramo se potruditi da pronađemo zajedničke poslove, da gledamo u budućnost. Ovde ne gledamo u prošlost – već u davnu prošlost, koja je pritom predmet naših individualnih interpretacija”, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić.

Svi sukobi na bilateralnom nivou mogli bi da se preliju i na multilateralni nivo. Zato je Knut Flekenštajn, nemački političar i bivši član Evropskog parlamenta, s ovog foruma poručio da EU mora da razmisli o tome da ubuduće promeni način glasanja kako bi se izbegao konsenzus. Dok se ne promeni metodologija glasanja, Slovenija će imati veoma težak zadatak da ubedi Bugarsku da svojim stavovima ne koči evrointegrativne procese, koji štete svima. Slovenački predsednik Borut Pahor je danas u Sofiji, gde će razgovarati s predstavnicima bugarske vlasti u vezi s makedonskim pitanjem, a podsetimo da se u ovom trenutku Bugarska nalazi pred izborima, koji će biti održani 11. jula.

Filip Riker je podsetio na najavu da će SAD uskoro obelodaniti spisak lica nepoželjnih za Vašington kojima će biti zamrznuta imovina, što će se posebno odnositi na one koji oštećuju svoj narod. Ovakav stav SAD biće usmeren prema licima koja ne poštuju implementaciju Prespanskog dogovora i koja su se uplela u korupcijske dilove na Balkanu.

Podsetimo, Republika Makedonija, nakon Lisabonske deklaracije, Prespanskim dogovorom postala je Republika Severna Makedonija, čime je rešen spor s Grčkom. Danas joj na putu stoji Bugarska, koja „na slamčicu” pije makedonsko strpljenje, udara na makedonski identitet i jezik, koji su potvrđeni na temeljima Narodnooslobodilačke borbe (NOB). Zvanična Bugarska smatra da su avnojevski principi s Titom na čelu falsifikat, te da je to bugarski jezik i zajednička kultura.

Najveća parlamentarna opoziciona partija VMRO-DPMNE tvrdi da će uspeti u parlamentu da dobije podršku vladajuće stranke Socijaldemokratskog saveza Makedonije kako bi se izglasala rezolucija od opšteg državnog interesa kojom će se postaviti crvene linije odbrane identiteta i jezika – koje nijedna vlada neće smeti da prekorači.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ante Ban, Vi ocevidno ne znate razliku izmedju komisije i evropskog saveta. U savetu svaki clan ima pravo veta prema svakom kandidatu. Na tom pravu se zasnivaju ucene Grcke i Bugarske prema Makedoniji. Isto vazi za hrvatske uslove Srbiji. Neuki pripisuju Nemackoj i Francuskoj vise ''moci'' nego oni imaju. ''Moc '' im je u parlamentu gde imaju vecinu glasova. Ali ''relevantnost'' parlamenta za kandidate nije jasna.
n ercegovac
Podignuće ako stigne narđenje iz Berlina - Slovenci su pouzdani izvršioci.
Povremeno nezenzurisan
Spor oko proširenja je na relaciji Pariz - Berlin. Berlin je da se pogura širenja i bez potpunog ispunjenja uslova Paris koči. Slovenija je nemački igrač i Srbija mora da pokuša to iskoristiti. Posle predsedava FR što znači zaustavljanje procesa širenja. Vreme je da se Srbija vodi razumom a ne emocijama.
Trpe
Spor sa grckom nije resen posto Grcka i dalje ne priznaje Makedonce kao manjina u Grckoj i pored raseljavanja po ostrovima i unistavanja i zaplenjivanja njihovih imanja u cemu su im omogli Amerikanci koji su 1947 god bacali napalm bombe oni idalje opstaju pa je marioneta zaev potisao da se odrice od njih ali to nije resenje vec produbljavanje problema ali Amerika voli probleme u uvek kad joj se pruzi prilika ih pravi da lakse vladala svetom !
nikola andric
Slovenija je svojevremeno ''podigla rampu'' Hrvatskoj za EZ sa nadom da ce Hrvatska postovati ugovoreno resenje za granicne probleme pomocu medjunarodne arbitraze. Iz tog primera su druge clanice zakljucile sta da rade pre nego ''podignu rampu''. Grcka i Bugarska su primeri. Sto Srbi, izgleda, ne kopcaju je da im ''rampa'' ne zavisi od Nemacke nego od Hrvatske. Za Albaniju , Makedoniju i Kosovo je vec poznato da su Francuska i Holandija protiv Albanaca u EZ. Evropska komisija nije nadlezna.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.