Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Betoven stavio u sonatu ljubavnu tugovanku iz Čačka

Svetomir Nastasijević opisao je kako je slavni Nemac u svoju kompoziciju na šest mesta uvrstio i melodiju „Svu noć idoh”, koju su na igrankama pevali momci iz Ljubića, Trbušana, Preljine i Brđana
Почетак Бетовеновог скерца, Српска народна мелодија „Сву ноћ идох”, коју је Настасијевић слушао у Прељини и Брђанима (Фото: Зборник НМ Чачак), Лудвиг ван Бетовен (Фото: Википедија)

Čačak – Jedna tema u sonati za klavir solo br. 18, opus 31, No. 3 slavnog Ludviga van Betovena potpuno se podudara sa srpskom narodnom melodijom iz nekih sela bliskih gradu Čačku na Zapadnoj Moravi. Ove već ostarele, izuzetno zanimljive redove i notne zapise, iz pera Svetomira Nastasijevića, nalazimo blagodareći tek u objavljenoj Bibliografiji Zbornika radova Narodnog muzeja u Čačku (1969–2020).

Nižu se u Nastasijevićevom zapisu nazvanom „Srpska narodna melodija u sonati Betovena”, koju je rečeni Zbornik štampao još 1972, u doba kad interneta nije bilo ni na vidiku, a pitanje je da li su im radio ili čak gramofon bili na usluzi.

Oba pomenuta kompozitora imala su svoje mesto u svetu ozbiljne muzike, svako primereno njihovom pojedinačnom vremenu i slavi. Neponovljivi nemački kompozitor (1770, Bon – 1827 Beč), upamćen je kao najveći kompozitor planete, dok je Svetomir, potekavši iz umetničke bratske zajednice u Gornjem Milanovcu pored Despotovice (1902, Milanovac – 1980 Beograd) i stupajući tragom umetničkog dara, kao arhitekta, prispeo do zvanja jednog od najvećih srpskih kompozitora, budući jedno vreme i direktor Beogradske opere.

Svetomir Nastasijević ( Vikipedija)

Naš kompozitor daje notni zapis Betovenovog skerca, zatim i srpske narodne melodije koju je, veli, slušao u selu Preljini kod Čačka, pre prilično udaljenog vremena, kasnije i u Brđanima kod Preljine.

„Ovo je vrlo stara srpska melodija, koju sam prvi put čuo kao muzikalan dečak, violinista, u selima, Preljini i Brđanima. Slušao sam više puta kako je pevaju seoski mladići. I zapamtio. Moj stariji brat Momčilo, koji je bio muzički veoma obrazovan, potvrdio je da je istu melodiju slušao u isto vreme u Ljubiću, opet blizu Čačka, ističući da su je pevači iz Ljubića vrlo interesantno interpretirali: jednovremeno i tužno i šaljivo, jer je po tekstu reč o neuspeloj krađi devojke pri čemu su, na kraju pesme, dodavali uzvik ’joj’, često izvan tonaliteta melodije.”

Na velikom saboru u selu Trbušanima kod Čačka, Svetomir je ponovo slušao ovu narodnu pesmu.

„Pevalo ju je unisono nekoliko mladića, tada u prisustvu Momčilovom, koji je pažljivo slušao i dodao: ’Ovo su sigurno mladići iz Ljubića.’ Nisam se raspitivao da li je ova melodija rođena u pomenutim selima ili doneta iz drugih delova Srbije, a još manje bih mogao da tvrdim ili pretpostavljam kako je stigla do Beča i gigantskog kompozitora Betovena.”

Nastasijević ističe da je Betoven u svom skercu našu melodiju u As-duru „Svu noć idoh” citirao šest puta: dvared u celini na početku stava, treći put posle repeticije u skraćenom obliku, u Ef-duru, četvrti put kraća (četiri takta) sa izvesnom malom razradom, u Ce-duru. Peti put citira celu melodiju sa skromnim figurativnim variranjem prvog, drugog, petog i šestog takta, beleži naš kompozitor.

On navodi da je Betoven, što je poznata činjenica, sa zanimanjem odabirao melodije drugih naroda i na taj način bogatio svoj muzički fond. Takve motive uklapao je i u svoja veća, znamenitija dela, kao što je njegova šesta simfonija. Kao romantičar u izvesnoj meri, morao je voleti i narodne melodije.

„Ovakav ishod stvari dovodi me do zaključka da je ovaj Betovenov skerco sonate opus 31 u Es-duru prožet isto tako vanmuzikalnom sadržinom, kao i čistom muzikom, zahvaljujući toploj i čežnjivoj melodiji i duhovitom tekstu srpskih seljaka.”

Prerađena melodija, u Nastasijevićevoj operi „Začarana vodenica”

Betoven i srpski seljak progovorili su zajedničkim muzičkim jezikom. I dok je naš mladić beznadežno tumarao noću po selu da bi ukrao svoju devojku, dotle je svakako i Betoven uzdisao i, verovatno, šetao noću ispod prozora svojih ljubavi. Veliki kompozitor i izraziti humanista, dragoceni Betoven, nije se nimalo predomišljao da, po ovoj istoj liniji, uključi u svoju kompoziciju jednu seljačku melodiju iz Srbije, što nam i ovaj skerco u celini potvrđuje.

„Ovu istu narodnu melodiju iskoristio sam kao glavni motiv za moju komičnu operu ’Začarana vodenica’ u kojoj isto tako glavni junak, seoski mladić, krade devojku, ali sa uspehom. Narodnu melodiju sam preradio zbog sadržine teksta i opšte situacije dramatskog i scenskog postupka, kao i karakterizacije glavnog junaka, seoskog mladoženje”, opisao je u svom radu Svetomir Nastasijević, jedan od najplodnijih srpskih kompozitora.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Minja
Ево прилика да неко са Музичке Академије уради дипломски или магистарски на ову тему и истражи тему па да се види и сазна о чему је реч. Али за то треба да имају професоре које ће их на тако нешто упутити, а не да тупе исте теме из генерације у генерацију. И онда ако се утврди нешто занимљиво и вредно пажње, одмах превести на енглески и објавити (ако прође рецензију, како то бива у озбиљним научним часописима у свету) и тако ући у научне кругове шире од овог нашег сеоског кола.
Постоји рад
Ђорђе Д. Перић (2020): Поводом заборављеног огледа композитора Светомира Настасијевића "Српска народна мелодија у сонати Бетовена" http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/bratstvo/2020/bratstvo-2020-24-6.pdf
Karatoč
Ova tvrdnja je za mene svojevrsno muzičko "čudovište iz Loh Nesa"! Betoven je imenovanu sonatu objavio 1802. kada je naveliko bio počeo da gluvi. Ludvig nikada nije bio u Srbiji, a pitanje je kada i od koga je mogao da čuje srpsku pesmu kojoj ja na internetu ne mogu da uđem u trag. Novinarska i muzikološka profesija nalaže da se prvo javno objavi ta stara srpska pjesma da je i laici i stručnjaci mogu uporediti sa Betovenovom sonatom. Priznajem da sam skeptičan, ali - kao prvo DOKAZ NA SUNCE!
1972. године
"у доба кад интернета није било ни на видику, а питање је да ли су им радио или чак грамофон били на услузи." Kako разумети да 1972. године у Србији није било "радија или чак грамофона" ?
Milan
Bilo je i radija i gramofona 1972. - cak i mnogo ranije - u to doba u Srbiji nisu ziveli pecinski ljudi nego normalan svet.
Ivan
Главна мелодија мјузикла "Hair" је идентична копија мелодије коју смо још као деца певали 1940. године у основној школи "Краљ Александар I ујединитељ" у Београду.
Cats
A jeste li pevali i "Cats" ili "Fantom opere"?
Panonski mornar
Odakle to Betovenu? Od koga? Dolazio je u Ljubic?
Ivan Bojanić
Ma jok,dolazio kod Palme u Jagodinu a tamo bili ovi naši iz Ljubića...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.