Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zbog slabog roda cena malina dostigla rekord

Сваки тропски дан погубан за принос малине (Фото Н. Марјановић)

Cena „crvenog zlata” u otkupu ovog leta otišla je u nebesa. Hladnjačari maline plaćaju od 350 do 400 dinara po kilogramu i to odmah naruke ceo iznos. Ovo, istina, važi za malinu prve i ekstrakategorije. Ona organska dostiže još veću cenu – 450 dinara po kilogramu.

Tako dobru otkupnu cenu malinari ne pamte. Dobijaju ovih dana po kilogramu u proseku više od tri evra, pa i 3,5. To je dvostruko više od inače dobre cene koju su postizali ranijih godina. Šta je razlog? Pa tržište. Rod je manji ne samo kod nas, već i u drugim zemljama koje su malinarske velesile što je automatski dovelo do rasta cena.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara potvrđuje da je cena dobra, ali je problem to što je prinos mali. Zato, uprkos tome što će proizvođači dobiti i 3,5 evra po kilogramu, ukupna zarada im ni izbliza nije tako enormna. Jer, umesto 15 tona po hektaru prinos će biti znatno manji, možda i prepolovljen.

„Ovaj poslednji tropski talas je dotukao malinu. Plod gori, kao i lišće, biljke su dehidrirane, a plodovi sve manji. Umesto da imaju 10 do 15 grama sada teže tek nekoliko grama. Ako ne padne kiša mi smo berbu završili, jer nećemo imati šta da uberemo. Džaba će nam biti cena i od hiljadu dinara po kilogramu ako maline nema”, objašnjava Radović.

Dodaje da nije samo vrućina bila pogubna za ovogodišnji rod. Prvo je februar bio topao, pa je bilo mraza i snega u aprilu, a kao šlag na tortu i grad je pogodio neka sela u ivanjičkom, požeškom i ariljskom kraju, tradicionalnim malinarskim regionima. Pre tropskog talasa procenjivano je da će rod biti manji od 40 do 50 odsto, a posle ovih vrućina, kada u selu Prilike kod Ivanjice beru malinu na 38 stepeni u hladu, rod može da bude i 60 odsto manji od prosečnog.

Malinari su, kaže, najzad zadovoljni odnosom države prema njima, naročito ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Otkako je krenula berba pre dvadesetak dana tri puta ih je obišao. Država je obezbedila rakete za protivgradnu zaštitu, dvostruko veće količine nego pre četiri, pet godina. Poslednjih dana na području Arilja i Ivanjice ispaljeno je više od hiljadu raketa što je smanjilo štetu od grada, ali ima i sela koja su stradala, gde proizvođači nemaju šta da uberu. Nekada je država, navodi on, obezbeđivala 9.000 raketa godišnje, a sada 19.000.

Dodatno, država će dati podsticaje za nabavku kvalitetnog, sertifikovanog sadnog materijala i to čak 90 odsto vrednosti kupovine što znači da će platiti nove sadnice.

Predrag Oreščanin, potpredsednik Udruženja hladnjačara, kaže da je ovogodišnja cena nezabeleženo visoka i iznenađujuća i za same proizvođače koji ih pitaju da li će imati da im plate toliko.

„Rod malina podbacio je na celoj severnoj polulopti, u Americi, Poljskoj, Ukrajini. Procenjujemo da će u Srbiji biti manji 30 do 40 odsto. Svaki vreo dan smanjuje rod”, navodi Oreščanin.

Uprkos tome što je cena izuzetno visoka malina se odmah isplaćuje.

„Hladnjačari nemaju izbora. Možemo da kupimo ili da ne kupimo. Plaćamo tri i više evra po kilogramu uprkos tome što nemamo ugovore za izvoz sa stranim kupcima koji će nam omogućiti da njima prodamo voće po višoj ceni. Ali to je rizik posla. Kad je cena niska proizvođačima su krivi hladnjačari, a kad je visoka onda kažu takvo je tržište”, objašnjava ovaj hladnjačar.

Problem malinarske proizvodnje je što je ona samo u malom procentu modernizovana, sa zalivnim sistemima i mrežama za zaštitu od grada, pa mnogo zavisi od vremenskih prilika. A to znači da je malo proizvođača koji se mogu pohvaliti prinosom od dvadesetak tona po hektaru. U dobrim godinama, kao što je bila 2019, rodi stotinak hiljada tona maline i isto toliko se izveze. Prošle godine, koja ne važi za dobru u ovoj proizvodnji, rod je bio oko 90.000 tona.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran Cekic
Сада мађо пара да уложе у заштитне мреже и ракете за противградну одбрану да не траже стално помоћ када су непогоде...
Kris
A niko ne kaze kolika je cena griza maline,znaci onog otpada maline,lose maline ili kako od da to nazovemo al najpravilnije je griza maline.Kolika je orkupna cena izvoza toga? 5-6 e ove godine.Podigli su tu cenu pa mora i cena maline biti veca. Kolika je izvozna cena griza maline bila prosle godine i svih prethodnih godina 2,5 -3 e je bila. Pa stim je i cena maline bila manja.Znaju to malinari ali sad cute jer im je i cena od 350-400 din po kg dobra naspram svoh proslih godina.
dusan1
I poljoprivreda ima radno intenzivne i one druge grane i sektore .Kako se sve manje radno sposobnog stanovništva bavi poljoprivredom to će i kod nas biti sve manje malinjaka i šljivaka i sličnih kultura za koje nema mehanizacije ili je skupa za male i siromašne . Možda po Beogradu ima mnogo sirotinje koji bi i nadničili ali ne znaju i nisu naviknuti na poslove oko poljoprivrede Ili je lakše čekati pred šalterima i kancelarijama za neku socijalnu pomoć ili slično i razvoziti pice po gradu ?
род цена
Rekao bih da je u naslovu preko potreban jedan zarez. Po meni naslov treba da glasi: Због слабог рода, цена малина достигла рекорд Ili: цена малина достигла рекорд због слабог рода
Vojislav Guzina
Ranijih godina rađale, pa bile džabe. Ove godina je podbacila pa cena otišla u nebo. Krumpir prošle godine rodio ali ga poljoprivrednici nisu imali kome prodati. To samo potvrđuje da da se poljoprivredna proizvodnja u maloj zemlji, kao što je i Srbija, ne može prepustiti nebu, Bogu i tržištu, odnosno da su poljoprivreda i samodovoljnost u hrani važno državno pitanje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.