Taksisti traže poskupljenje taksi prevoza

Beograđani bi uskoro mogli da računaju na još jedan veći trošak – skuplji taksi prevoz, u okviru čega bi ili samo cena starta bila podignuta sa sadašnjih 170 na 300 dinara ili bi start, cena po kilometru i čekanje poskupeli 30 odsto. Upravo zahtev sa ova dva predložena modela povećanja cene taksi usluge gradu je uputilo Strukovno udruženje taksi preduzetnika (SITAB).

Dok čekaju odgovor iz Starog dvora, iz SITAB-a za naš list tvrde: „Cene taksi usluge godinama nisu menjane, a troškovi taksista su se znatno uvećali.”

Na pitanje šta je to toliko poskupelo, Vlado Bulatović iz SITAB-a ukazuje – nabavka novih automobila, cena pregleda, porezi, osiguranje...

– U prethodnih deset godina cena nije menjana, a svi naši troškovi su skočili. Ne znam šta bih tome dodao? Servise koji su ranije bili 5.000–6.000 dinara, sada za nove automobile kod ovlašćenih predstavnika moramo da platimo 20.000 da ne bismo izgubili garanciju. Stopa osiguranja je nama takođe podignuta i to za 30 odsto – navodi Bulatović za „Politiku”.

Novi automobili o kojima govori su oni za koje je taksistima obećana subvencija države. I kada se ona pomene, reakcija mnogih građana je: „Šta taksisti hoće, i da taksi usluga poskupi i da koriste subvencije?”

Bulatović odgovara: „U redu, dobijamo subvencije za nova vozila, ali ako ja kupim auto od dvadeset i nešto hiljada evra, subvencija je oko 8.000, a ostalo mi dajemo. I tu nije kraj, posle nabavke novih automobila troškovi su znatno veći.”

Kako dodaje, zahtev prosleđen gradu da taksi usluga poskupi upućen je i kako bi u boljem položaju bili građani kojima je taksi zaista neophodan.

– Predlog da start poskupi za 130 dinara podnet je da bi se izbegle kratke vožnje. Znate šta ljudi rade masovno? Naruče vožnju od jednog kraja ulice do drugog, trista ili četiristo metara. I onda kada pozove neko kome zaista treba taksi, on ne može da ga dobije. Pre neki dan, na primer, imali smo ženu koja je naručila vožnju u Vojvode Stepe od broja 82 do broja 142 samo zato što joj je bila vrućina – slikovit je Bulatović.

Na pitanje da li je zaista broj od 6.500 taksista u Beogradu optimalan, ako s jedne strane građani upravo tvrde da vrlo često taksi ne mogu da dobiju, a s druge deo taksista se žali da nema posla, Bulatović navodi da je to vrlo kompleksna tema.

– Svuda u svetu u špicu je teško naći taksi. S druge strane, ako se poveća broj taksista, ova saobraćajna struktura ne može da podnese veći broj vozila. Sami taksisti će praviti gužvu, neće biti dovoljno taksi stajališta... Eto, u Dubrovniku su dozvolili svima da taksiraju i onda se naravno dogodilo zagušenje – ukazuje Bulatović.

A kada je reč o samom zakonu koji uređuje oblast prevoza putnika u drumskom saobraćaju, taksisti i dalje traže da se on decidno poštuje. Naglašavaju – članovi zakona su dobri, ali moraju se tako i primenjivati.

– Tražimo striktno poštovanje i primenu zakona kada je reč o onima koji obavljaju nezakonit prevoz i izrabljuju ljude koje angažuju. U samom zakonu postoji pravno sredstvo prikriveni putnik koje mogu da koriste komunalna milicija i saobraćajna inspekcija. Samo tražimo da se poštuje zakon i takve odredbe – kaže Bulatović.

A šta kažu građani na poslednje zahteve taksista? Priznaju putnici da Beograd kao prestonica nije kao i drugi srpski gradovi, pa da postoje razlike kada se govori i o taksiranju, ali smatraju da je i dosadašnja cena taksija bila previsoka.

– Ni za ove pare ne vrede. Koliko puta u centru grada ne možeš da ih dozoveš, a kamoli u nekom perifernijem beogradskom naselju. Beogradski taksisti su mnogo razmaženi, čini mi se. U manjim gradovima na primer za 200 do 300 dinara taksisti ne samo da prevezu putnike, nego im pomažu da obave i neke usluge i poslove po gradu i okolini. Ovde je samo start oko 200 dinara – smatra sugrađanka Sanja Vukotić.

A upravo se zbog 200 dinara i zbog cene beogradskog starta u čudu svojevremeno našao jedan zaječarski taksista.

– U auto mi je u centru grada posle izlaska, dakle noćna vožnja, ušlo troje Beograđana. Kada sam ih odvezao na adresu, na drugi kraj grada, i rekao dvesta dinara, jedan od njih mi je u čudu odgovorio: „Moooolim?! Dvesta dinara?!” Pomislio sam da se možda buni zato što sam mahinalno cenu sa taksimetra od 197 dinara zaokružio na 200, a onda je dečko objasnio: „Pa u Beogradu je start 170 dinara, a ovakva vožnja bi nas, pogotovu noću, koštala skoro 1.000 dinara.” Na kraju su me i častili – posvedočio je zaječarski taksista.