Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ŠKOLSKA DVORIŠTA U BEOGRADU PUNA NARKOTIKA

Drogu diluje svaki sedmi srednjoškolac

Od 1.287 ispitanih učenika 17,7 odsto koristi, a 14,1 odsto distribuira narkotike
Подаци добијени истраживањем потврдили су тезу о повезаности диловања наркотика са припадништвом организованим навијачким групама (Фото Н. Неговановић)

Svaki sedmi beogradski srednjoškolac rastura narkotike ili rečeno u žargonu – diluje drogu. Ovaj zabrinjavajući podatak deo je istraživanja „Zloupotreba droge – adolescenti u Beogradu”, autorke Ivane Radovanović, docentkinje na Kriminalističko-policijskom univerzitetu. Ovu monografiju nedavno je izdao Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Na reprezentativnom uzorku srednjoškolaca u Beogradu, od 1.287 ispitanih učenika, pokazalo se da čak 17,7 odsto njih koristi drogu dok 14,1 procenat distribuira narkotike.

Poređenja sa ranijim sličnim istraživanjima pokazuju da porast upotrebe droge među beogradskim srednjoškolcima za period od šest godina iznosi više od šest odsto.

Svi iskazi učenika u ovom istraživanju dati su anonimno, popunjavanjem posebnog upitnika. Grupno anketiranje srednjoškolaca sprovodili su diplomirani psiholozi. Pitanja u upitniku bila su direktna.

Za četiri oblika ponašanja početak pitanja je bio isti i glasio je: „Da li ste vi nekad nekom...”, a u nastavku je sledilo – „prodali drogu”, „poklonili drogu”, „pozajmili drogu” ili „ponudili drogu”. Svako pitanje imalo je predložene odgovore petostepene intervalne skale počev od „nisam nijednom”, „jesam jednom”, jesam dva puta”, „jesam tri puta” do „jesam više puta”.

Peto pitanje je glasilo: „Da li ste nekom drugu ili drugarici (ne mora biti iz škole) pomogli da proda ili kupi drogu?”. Šesto je bilo: „Da li ste nekada kupili drogu, pa je posle, iz razloga koji nisu bitni, prodali nekom drugom?”.

Kod oba ova poslednja pitanja predloženi odgovori bili su kao kod prva četiri.

„Namera istraživanja o rasturanju droge bila je jasna i jednostavna. Trebalo je utvrditi da li učenici učestvuju u tom rasturanju droge i ako sudeluju, koliko njih i u kojim vrstama ponašanja to najčešće čine. I ništa više. Ne, dakle, koju vrstu droge diluju, koju količinu, koliko zarađuju, kada su to počeli”, naglašava autorka istraživanja Ivana Radovanović.

Već duže vreme u javnosti postoji teza da su navijačke grupe izvor nasilja i stecište dilera droge. Ta optužba ne važi samo za lidere tih grupa, nego i za sve njihove članove. Među beogradskim srednjoškolcima ima onih koji su članovi tih navijačkih grupa. Zbog toga je zanimljiv deo istraživanja koji se bavi pripadništvom u tim grupama i povezanošću sa zloupotrebom droge.

U upitniku beogradskim srednjoškolcima postojalo je posebno pitanje: „Da li ste član grupe navijača nekog kluba?”. Predloženi odgovori su bili: „nisam navijač”, „nisam član”, „jesam član”.

Od 1.287 beogradskih učenika, 51 odsto, odnosno njih 656, odgovorilo je da uopšte nije navijač. Da je navijač, ali nije član grupe, odgovorio je 481 srednjoškolac dok se njih 150 (11,6 odsto) izjasnilo da su članovi grupe navijača.

„Podatak da 51 procenat od ukupnog broja učenika u uzorku nije navijač nijednog kluba prilično je iznenađenje s obzirom na snažnu propagandu beogradskih klubova, u prvom redu fudbalskih i košarkaških, da privuku što više mladih navijača. Istovremeno, može se reći da je iznenađenje postotak srednjoškolaca koji su članovi navijačkih grupa s obzirom na njihovu prirodu i aktivnosti po kojima su poznate. Taj procenat od 11,6 odsto uopšte nije mali, kako se čini na prvi pogled”, navodi autorka istraživanja.

Statistički parametri u daljem istraživanju o rasturanju i korišćenju droge srednjoškolaca pokazali su da je teza o dilovanju narkotika od strane onih koji su članovi navijačkih grupa – potpuno tačna.

Pripadnost ovim grupama, pritisci koje ona vrši na svoje članove, vođe tih grupa koje imaju „bogatu kriminalnu karijeru”, pripadnici ovih grupa koji već upotrebljavaju drogu, snažni su rizični faktori da i oni pojedinci (srednjoškolci) koji ne žele ili se dvoume da li da koriste drogu – počnu to da rade.

Autorka istraživanja predlaže da školske vlasti iskoriste svoje potencijale za odvraćanje srednjoškolaca od članstva u navijačkim grupama. Jedan od njenih predloga je osnivanje školskih timova u raznim granama sporta i takmičenje u okviru obrazovnog sistema na lokalnom, gradskom ili republičkom nivou.

„Može se pomisliti da prosvetne vlasti ne znaju ko od učenika diluje drogu, ali to je malo verovatno. Svaki učenik koji upotrebljava drogu to zna, jer zna i od koga je kupuje. No prosvetne vlasti i pravosudni organi, uključujući tu i organe zadužene za otkrivanje krivičnih dela, prelaze preko toga kao da je reč o normalnom i svakodnevnom ponašanju”, zaključuje Ivana Radovanović.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Живојин Рилаковић
Интересантан и обећавајући чланак. Морао сам да пркинем читање кад сам дошао до "доценткиње"...
Frojd
Odakle deci novac za drogu? Koliko vremena provodimo sa svojom decom? Znaju li oni svoju svrhu postojanja u porodici I društvu? Posadite drvo duboko I ojačajte mu korene pa ga neće odneti prvi povetarac... Lično, uvela bih minimum 2 sata korisnog rada za sve srednjoškolce, uz učešće roditelja, po mogućnosti. Pa kad se vrati umorno dete kući, znate kada će uzeti igricu I drogu...A još treba nešto I naučiti, pih... Deca Azije I Afrike RADE, ne idu čak ni u školu, rade da bi imali šta da jedu..
Sasa Trajkovic
Систематски се урушавају све институције просвета, здравство, војска, црква... Усвајањем закона из чистог помодарства а који су ништа друго него диктат Брисела деградирали смо сопствену традицију, културу, морал, веру... вршимо насиље над сопственим језиком и онда се ишчуђујемо оваквим резултатима али нај горе од свега је урушавање породице као основног фундамента једног друштва уосталом погледајте број развода а онда причамо о наталитету, важније је право на абартус а не на рађање лицемерно.
Roditelj
Ono sto je zdravo nek opstane ono sto je bolesno nek nestane . Netrosite energiju
Panonski mornar
Uz blagoslov magle i nebeske pravde Vreme je, vele, da idem odavde E, ne volem s takvima ni da se svadjam Nisam ja dosao, di da se vracam… Djordje Balasevic

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.