Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Direktno sa slavine voda se pije u Beogradu, Beču i Budimpešti

Do 2025. trebalo bi da svi sugrađani imaju gradsku vodu. – I ove godine se nastavlja obnova mreže u svim opštinama. – Dragocena tečnost do Vinče, Leštana i dela Kaluđerice stizaće direktno sa Makiša
Процес прераде воде (Фото ЈКП „Београдски водовод и канализација”)

Pitanje urednog vodosnabdevanja jedno je od najvažnijih u gradu, ne samo leti kada pripekne zvezda, već svakog dana u godini. Ali, izvestan broj naselja i opština i dan-danas kuburi sa suvim česmama, nedostatkom zdrave, gradske vode, zbog čega se u poslednje vreme konačno sve više pažnje poklanja rešavanju ovog problema. Planirano je da do 2025. godine svi Beograđani piju vodu sa česme, kaže Strahinja Danilović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.

– Jedan od najvažnijih projekata je izgradnja magistralnog i distributivnih cevovoda, duž Kružnog puta u naselju Leštane, u dužini od oko sedam i po kilometara, i oni će biti povezani na magistralni cevovod Makiš–Mladenovac. Posle završetka radova, potrošači u naseljima Vinča i Leštane, kao i delu naselja Kaluđerica, snabdevaće se vodom direktno iz postrojenja za preradu vode „Makiš”. Planirana je izrada novih 157 priključaka, čime će znatno biti poboljšano vodosnabdevanje stanovnika ovog područja i industrijske zone duž Kružnog puta u Leštanima. Vrednost investicije je 205.000.000 dinara, a finansiramo je iz sopstvenih sredstava – rekao je Danilović.

I ove godine se, kako kaže, nastavlja rekonstrukcija vodovodne mreže, u dužini većoj od 50 kilometara na svim beogradskim opštinama, u vrednosti od 1,3 milijarde dinara.

– Očekuju nas, između ostalog, radovi na Čukarici, gde će veliki deo vodovodne mreže biti zamenjen u naseljima Umka, Velika Moštanica, Železnik i Ostružnica, u ukupnoj dužini od oko devet kilometara, kao i na opštini Palilula, u naseljima Krnjača i Kotež, u dužini većoj od četiri i po kilometra. I taj posao radićemo iz sopstvenih sredstava – napominje Danilović.

Trenutno se menjaju dotrajale vodovodne cevi u Zemunu (Prvomajska, Zlatiborska, Đorđa Čutukovića, Atanasija Pulje), na Starom gradu (Cetinjska, Hilandarska, Đure Daničića, Cara Uroša, Despota Đurđa, Skenderbegova, Kamenička. Očekuje se početak radova i u Bulevaru despota Stefana) i u Grockoj (Kružni put).

– Početkom godine pustili smo u rad rekonstruisano postrojenje za tretman mulja, koje je neprekidno radilo više od 30 godina. To je važan korak u procesu prerade vode u kompleksu „Makiš” jer se izdvojeni mulj eliminiše sa postrojenja, a na taj način se postiže očuvanje životne sredine i zaštita reka. Zahvaljujući obnovi ovog postrojenja, za koju smo uspeli da izdvojimo 190.000.000 dinara, kapacitet procesa prerade vode povećan je za 30 odsto. Takođe je u ovoj godini, u okviru fabrike vode „Makiš”, pušteno u rad i postrojenje za proizvodnju kiseonika iz vazduha, vredno 98.000.000 dinara – objašnjava Danilović.

Fabrika vode u Makišu sastoji se od tri proizvodna postrojenja („Makiš” 1 i 2 i „Jezero”) i crpne stanice koja transportuje čistu vodu ka rezervoarima.

– Trenutni kapacitet iznosi 4.000 litara u sekundi, što uz rad drugih postrojenja – „Banovo brdo”, „Bežanija” i „Bele vode” – apsolutno zadovoljava potrebe oko dva miliona stanovnika. Posle planiranih obnova postrojenja „Jezera” i „Makiša 1”, kapacitet proizvodnje vode će porasti na 5.000 litara u sekundi. Takva proizvodnja će omogućiti ne samo višedecenijsku sigurnost u snabdevanju grada pitkom vodom, već i mogućnost da beogradski vodovod preraste u regionalni. Odgovorno tvrdim da je voda koju piju Beograđani provereno dobrog kvaliteta i zadovoljava sve uslove Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koji je usaglašen sa direktivama Evropske unije i preporukama Svetske zdravstvene organizacije – rekao je Danilović i istakao da se na sličan način kao i Beograd vodom snabdevaju i dva velika grada dunavskog sliva – Budimpešta i Beč u kojima se voda pije direktno sa slavine.

Osim fabrike za preradu sirove savske vode „Makiš”, važan deo proizvodnog kompleksa predstavljaju reni bunari. U beogradskom vodovodnom sistemu ima ih 98 i raspoređeni su na obe obale reke Save, uzvodno od ušća Save sve do atara selo Kupinovo. Reni bunari se nalaze u priobalju i odatle pomoću drenova crpu vodu iz reke. Zbog izuzetnog kvaliteta ove vode, koja prolazi kroz slojeve šljunka, oni znatno doprinose i samom sastavu beogradske „česmovače”.

– Reni bunarima neprekidno posvećujmo veliku pažnju. U njih se radi održavanja utiskuju novi drenovi, a radi se i revitalizacija i regeneracija postojećih. To omogućava održanje i povećanje postojećih kapaciteta i njihovu veću izdašnost. U ovoj godini novi drenovi će se utiskivati na šest bunara, a planirano je da se pored 18 bunara izvrši revitalizacija i regeneracija na još 16. Trenutno nije u planu izgradnja novih reni bunara – rekao je Danilović.

Prosečna starost cevi četiri decenije

Najstariji cevovodi nalaze se u centralnim opštinama – Starom gradu, Savskom vencu, Vračaru, Zvezdari i Paliluli, a prosečna starost je oko 40 godina. Cevovoda starijih od 55 godina ima oko 15 odsto.

Azbest-cementni cevovodi čine oko 11 odsto celokupne vodovodne mreže. Najviše ih je u prigradskim naseljima Čukarice i na levoj obali Dunava. Ova vrsta cevovoda se više od 30 godina ne koristi i sukcesivno se menja. U prethodnom periodu rekonstruisano je oko 10 kilometara ovih cevi.

Litar „česmovače” šest para

Cena kubika vode za domaćinstva je 59,46 dinara. To znači da litar „česmovače” košta šest para. Zajedno sa uslugom odvođenja otpadnih voda, cena vode i usluge odvođenja otpadnih voda je 83,50 dinara po kubnom metru. Posle četiri godine, cena usluga povećana je minimalno početkom 2021. U odnosu na ostale gradove u Srbiji, cena vode u gradu je prosečna. U Subotici, Pančevu i Loznici kubni metar vode (zajedno sa kanalizacijom) košta više od 100 dinara, a takva je situacija i u drugim opštinama u Srbiji. U odnosu na velike gradove u regionu (u Ljubljani je viša od evra, u Zagrebu viša od dva evra), a posebno u odnosu na gradove u ekonomski razvijenom delu Evrope (i do četiri evra), cena vode u Beogradu je višestruko manja.

Fabrika u Velikom Selu – rešenje za probleme otpadnih voda

Beograd je jedina evropska metropola koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda pa se zbog toga u Savu i Dunav godišnje izlije oko 60 olimpijskih bazena fekalija. Zbog toga je izgradnja fabrika koje bi prerađivale otpadne vode jedini „pojas za spasavanje” iz ovog dugogodišnjeg problema.

– Beogradska kanalizaciona mreža je prema Generalnom projektu podeljena na pet kanalizacionih sistema: Centralni, Batajnički, Banatski, Bolečki i Ostružnički, a u okviru kojih je predviđena izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Najveće planirano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je Veliko Selo. Ono će se prostirati na oko 98 hektara u Velikoselskom ritu, uz obalu Dunava. Izgradnja pomenutog postrojenja i kompletnog sistema je od izuzetne važnosti za grad jer će svi izlivi Centralnog kanalizacionog sistema, na koji je spojen i najveći broj potrošača, biti ukinuti. To će omogućiti da se oko 80 odsto upotrebljenih voda direktno preusmerava i prečišćava u novoizgrađenom postrojenju – kaže Strahinja Danilović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.

Pored pomenutog postrojenja, u planu je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Batajnica, između Zemun-polja i reke Dunav, a na kojem će se prečišćavati otpadne vode od oko 132.000 stanovnika, u Krnjači, na kojem će se prerađivati otpadne vode za oko 118.000 žitelja, kao i postrojenje Ostružnica, gde je sistem predviđen za oko 34.000 ljudi.

U nadležnosti „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” je održavanje kanalizacione mreže u dužini od oko 2.200 kilometara i objekata za prijem i odvođenje otpadnih i atmosferskih voda.

– Oko 75 odsto grada pokriveno je sistemom za odvođenje otpadnih voda, dok je za odvođenje atmosferskih pokriveno 65 odsto. Kanalizacije uglavnom nema u naseljima na obodu grada – Krnjača, delovi Borče, Ovča, Kaluđerica, Mali i Veliki Mokri Lug, delovi Kumodraža, Banjice i Jajinaca, Altina, delovi Batajnice, Plavih horizonata, Surčina i Ostružnice. Izgradnja ove mreže nije u našoj nadležnosti – rekao je Danilović.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

скривање ради зараде
Рим и Италија пију воду с чесме.
Nenad
Jako loš i rizičan savet. Ja vodu ne pijem sa slavine. Prvo je dobro prokuvam i sipam u flaše, pa u frižider!
Gagi Zemunac
Zamolio bih za odgovor ko je nadležan za naselja Altinu i Plave Horizonte ako ne navedeno preduzeće iz teksta? Da nije možda GSP Beograd?
Hg
Ovaj odličan tekst trebalo bi da pročitaju oni koji bi da grade na Makišu. Nećemo se moći hvaliti ovim, ukoliko dođe do bilo kakve izgradnje u zoni izvorišta. Inače, kao što je rečeno, 1000 litara "česmovače" i to dobrog kvaliteta, košta 56 din, što je cena 1.5 litara flaširane vode koju npr. moraju da piju Zrenjaninci! Mislite o tome!
Ivan Tomic
Vodosnabdevanje Beča su u mnogome razlikuje od snabdevanja Beograda (a i Budimpešte). U pitanju je sistem cevi dugačak preko 300km koji u glavni grad nekadačnjeg carstva dovodi svežu vodu za piće iz dva izvora u Alpima. Vodovod je gradjen pre više od 100 godina i dan-danas radi po sistemu slobodnog pada bez upotrebe (previše) tehnologije. Voda je nakon par sekundi ledeno hlada i izuzetnog kvaliteta. Beogradsko i bečko vodosnabdevanje ipak ne mogu u istu rečenicu.
Ivan Tomic
U tekstu piše: “…rekao je Danilović i istakao da se na sličan način kao i Beograd vodim snabdevaju i dva velika grada dunavkog sliva - Budimpešta i Beč u kojima se voda pije direktno sa slavine”. Proverite sa nekim u Budimpešti ali veoma veliki broj njenih stanovnika ne pije vodu sa slavine. A primarno snabdevanje Beča svakako nije sa Dunava, plus i Beč i Budimpešta prečišćavaju otpadne vode što sa Beogradom (i Srbjom generalno) nije slučaj. Voda sa slavine u ova tri grada nema isti kvalitet.
Драган П.
Поента је да се у наведеним градовима пије вода из чесме и то је то. О томе како се та вода добија није било речи. Иначе, Беч има и допунски систем водоснабдевања који је сличан београдском - из бунара лоцираних у приобаљу Дунава. Овај систем се укључује лети када је велика потрошња која премашује водоснабдевање са алпских извора

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.