Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BEOGRAD NAJAVLjUJE VEĆE PRISUSTVO U AFRIČKIM DRŽAVAMA

Povratak Srbije na kontinent budućnosti

Osim podrške u rešavanju pitanja KiM, obnova tradicionalnih veza i diplomatske mreže u Africi za našu zemlju predstavlja i ekonomski interes
Министар спољних послова Никола Селаковић у јулу ове године у Лусаки са потпредседником Анголе Борнитом де Соузом (Фото Танјуг)

Koliko ljudi u Srbiji zna da je Beograd bio jedina prestonica u Evropi u kojoj su organizovane masovne demonstracije protiv italijanske okupacije Etiopije pre Drugog svetskog rata? A da su građani Zambije u glavnom gradu Lusaki 72 dana protestovali tokom agresije NATO-a na SRJ 1999. godine? Ili da je krajem osamdesetih godina tadašnja SFR Jugoslavija bila najveći svetski izvoznik kakaoa, zahvaljujući barter aranžmanima s afričkim državama? Ove „pikanterije” pomenuo je šef srpske diplomatije Nikola Selaković u jednom jutarnjem programu po povratku iz Zambije, gde je, kao jedini zvaničnik iz Evrope uz ministra za Afriku Ujedinjenog Kraljevstva, prisustvovao državnoj sahrani Keneta Kaunde, borca za nezavisnost i prvog predsednika ove istočnoafričke države. Selaković je zapravo govorio o dugim istorijskim vezama Srbije s narodima i državama Afrike, najavljujući da ćemo se ubuduće „naročito baviti našim prisustvom na afričkom kontinentu”.

Afrika predstavlja kontinent budućnosti, čiji ogromni potencijali konačno, nakon vekova zaostajanja, počinju da se aktiviraju u punoj meri, ukazuje državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović, objašnjavajući zašto su nam važni odnosi sa zemljama Crnog kontinenta i da li je podrška u rešavanju pitanja Kosova i Metohije jedini razlog za obnavljanje starih veza. „Snažan ekonomski rast mnogih afričkih država i demografska ekspanzija praćena brzim smanjivanjem stope siromaštva podižu njihovo samopouzdanje, kao i ambicije u spoljnoj politici. Kada se ti trendovi današnjice susretnu s tradicionalnom naklonošću Afrikanaca prema našoj zemlji zbog podrške koju smo im nesebično pružali u doba dekolonizacije, ali i nakon toga kada je Jugoslavija aktivno sudelovala u infrastrukturnom i opštem privrednom razvoju tih država, otvara se prostor za izdašnu valorizaciju, kako na ekonomskom tako i na političkom planu, a što svakako ide ruku pod ruku”, kaže Starović za „Politiku”.

Raniji predsednik Srbije Boris Tadić i njegov šef diplomatije Vuk Jeremić u nameri da ožive veze sa Pokretom nesvrstanih, između ostalog, organizovali su 2011. godine i svečanu konferenciju povodom pola veka tog pokreta. Mnogi su bili iznenađeni čak i činjenicom da nesvrstani uopšte još postoje, ali i takvom intencijom u spoljnoj politici koja je preovlađujuće bila okrenuta Zapadu, evropskim integracijama i obnavljanju odnosa sa SAD. Bilo je to desetak godina posle pada Miloševića, ubrzo posle jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i u doba kada evroentuzijastički žar građana Srbije već uveliko počinje da splašnjava. Tada smo se opet setili starih prijatelja.

Da, Afriku smo zanemarili u prethodnom periodu, posebno nakon petooktobarskih promena, pa do postavljenja Ivice Dačića na mesto ministra spoljnih poslova, primećuje za naš list Danilo Babić, istraživač-saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Izuzetak je Libija, s kojom smo imali saradnju i za vreme Tadićeve administracije. Ali, kao jedini pravac spoljne politike posle Petog oktobra izabrali smo evropske integracije.

„Za to vreme, pojedine afričke zemlje, poput Gane, povukle su ambasadu. Prethodno, a ubrzo nakon raspada SFRJ, ambasade iz Beograda povukle su Etiopija i JAR. Pored toga, pojedina rešenja Srbije na ambasadorskim položajima u zemljama Afrike nisu bila adekvatna, bilo je čak i određenih diplomatskih skandala. Srećom, sada u Africi imamo i veoma kvalitetne ljude, poput ambasadora Aleksandra Ristića u Etiopiji”, ističe naš sagovornik.

Pre dolaska Dačića za šefa diplomatije i početka akcije povlačenja priznanja Kosova, u odnosima s afričkim zemljama Vuk Jeremić je oživeo program „Svet u Srbiji” – dolazak stranaca kod nas na školovanje, obično iz zemalja Globalnog juga, bivših i sadašnjih nesvrstanih. „Međutim, sve to je bilo nekako ispod žita, kao da se krilo od naših zapadnih partnera. Sadašnji nivo saradnje je mnogo sistematičniji, podignut je na viši nivo i o njemu se javno govori”, ocenjuje Babić.

U međuvremenu, Vlada Srbije je 2017. godine proglasila 25. maj za Dan prijateljstva s narodima Afrike, u znak sećanja na taj datum 1963. godine, kada je osnovana Organizacija afričkog jedinstva, kao instrument za ostvarenje težnji afričkih naroda za slobodom, nezavisnošću i napretkom. Od tada se obeležava svake godine, o čemu se stara MSP. „Ne potcenjujući delovanje naše diplomatije u prethodnom periodu i ne sporeći dobre namere onima koji su je vodili, smatram da su rezultati ipak bili odviše skromni. Tradicionalna prijateljstva, kao i ubrzani ekonomski razvoj kojem smo jednako posvećeni, nalažu nam da proširimo horizont ambicija i postavimo daleko više ciljeve”, kaže Starović.

Sada je, prema njegovim rečima, pravo vreme da se naše kompanije uključe u projekte i pokrenu poslovanje na kontinentu koji iz godine u godinu uzima sve veće učešće u globalnom rastu. Tamo će biti dočekane raširenih ruku, a komparativnu prednost će svakako imati i u vidu usluga raširene diplomatske mreže koju Srbija održava na tom kontinentu. „Takođe, naša država predstavlja idealno mesto s kojeg afrička preduzeća mogu voditi svoje operacije u Evropi, a Beograd je širom Afrike prepoznat kao grad u kojem su svi dobrodošli”, dodaje državni sekretar.

Poslednji veliki skup na temu odnosa s Afrikom održan je u septembru 2019, malo pred početak pandemije kovida 19, a tada je Dačić, kao šef diplomatije, naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene između Srbije i afričkih zemalja nešto manji od 200 miliona dolara na godišnjem nivou i da to ukazuje da ima prostora za jačanje saradnje kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu. Na poslovnoj konferenciji „Kontinentalne mogućnosti u oblasti trgovinske i investicione saradnje između Afrike i regiona zapadnog Balkana: Srbija kao ogledni primer”, Dačić je istakao da ne postoji zemlja u Africi u kojoj Srbija nije nešto izgradila, ali i da ne postoji zemlja čiji se studenti nisu školovali u Jugoslaviji, kao i da danas potencijala ima naročito u oblasti poljoprivrede i energetike.

Osnov za saradnju sa afričkim zemljama je naravno i ekonomija jer je logično, kaže Babić, da srpski proizvodi budu konkurentniji na teritoriji Afrike. „Naravno, ekonomska saradnja može da se pospeši i u drugom smeru – možemo direktno da uvozimo od njih, a ne preko posrednika, što obično radimo. Postoji i veliki prostor za naše stručne kadrove jer Afrika i danas kuburi sa stručnjacima iz svih oblasti. A tu je i tradicija koja može da se nastavi – u oblasti arhitekture, građevinarstva, vojne industrije, obuke vojske. To, naravno, ako govorimo o bilateralnoj saradnji, isključivo u zemljama koje nemaju neke secesionističke ili ratne probleme”, ističe on i podseća da su naši mirovnjaci već raspoređeni u mirovnim operacijama UN širom Afrike, a najviše ih je, čak 72, u Centralnoafričkoj Republici.

Ministar Selaković je potencirao naše „držanje veza s afričkim državama, ali i s ljudima koji su nekada obrazovanje sticali u Beogradu”. MSP će, kako je najavio, napraviti bazu podataka ljudi koji su ovde studirali u vreme Jugoslavije, a za one koji su deo projekta „Svet u Srbiji” ozbiljno se, prvi put, radi na organizaciji alumni kluba. U ovoj akademskoj godini Vlada Srbije je opredelila 196 stipendija, najviše do sada, za studente iz Afrike, Azije i Latinske Amerike. Ti ljudi će sutra biti jedni od najboljih promotera Srbije, ukazao je Selaković.

Uskoro ćemo pokazati solidarnost i u oblasti zdravstva

Intenziviranju političke saradnje sa državama Afrike nesumnjivo će doprineti dolazak desetina visokih zvaničnika na konferenciju Pokreta nesvrstanih zemalja koja se održava u Beogradu oktobra ove godine, a koja će biti propraćena nizom skupova posvećenih povezivanju privrednika u različitim sektorima, napominje Nemanja Starović. „Na promociji Srbije u zemljama Afrike angažovaćemo mrežu ljudi koji su nekada studirali na našim univerzitetima, od kojih su mnogi danas na istaknutim pozicijama u svojim državama i mogu se praktično uključiti u projekte privredne saradnje”, ističe on, dodajući da i saradnja u oblasti zdravstva postaje sve važnija i da će Srbija upravo na tom planu „uskoro načiniti značajan iskorak i delatno prikazati našu solidarnost sa zemljama Afrike”. 

Pomoć u UN još važnija po isteku moratorijuma iz Vašingtonskog sporazuma

Najviše zemalja koje su povukle priznanje Kosova su upravo iz Afrike, ističe Danilo Babić i ocenjuje da će biti još više potencijala za to kada u septembru istekne moratorijum na lobiranje za priznavanje i povlačenje priznanja iz Vašingtonskog sporazuma. „Afrika je na političkom planu za nas značajna, i to zbog glasanja u Generalnoj skupštini UN, gde važi princip jedna zemlja – jedan glas. Na taj način, pomoću afričkih zemalja, na primer, Kina je svojevremeno ’izbacila’ Tajvan iz Ujedinjenih nacija”, dodaje on.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радомир
Наш приступ африци је поштен и искрен, у то се не може сумњати.
Kao uvek
Ma da, kao i Jermeniji i Azerbejdžanu....
Jovan
Napokon se neko setio ovih ljudi. Umesto da proizvodimo nase i prodajemo viskove ljudima kojima je ta roba potrebna, mi smo demokratski odlucili da unistimo nase i konzumiramo tudju robu, veliki broj puta manje kvalitetnu a po povisenim cenama. Otvorite za njih fakultete, institute, naravno po povoljnijim cenama od zapadnih, razmenjujte kulturne dogadjaje, zasto se na silu druziti sa nekim ko te ne ceni kad pored njih postoji jos par milijardi ljudi na planeti.
Filip Cosopt
EU treba pojačati svoju geopolitičku ulogu.Prije početka sastanka ministri država članica EU imali su radni doručak s egipatskim šefom diplomacije Samehom Šukrijem, a tijekom dana bio je i sastanak s novim izraelskim ministrom vanjskih poslova Jairom Lapidom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.