Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prava hrišćana danas ugrožena možda više nego ikada pre

Zaštita hrišćanskog identiteta trebalo bi da bude jedan od najvažnijih zadataka svih hrišćanskih crkava koje bi na tom polju morale zajednički da deluju, rekao je na nedavnom predavanju Diogenis Valavanidis
У нападу на хришћане у граду Кану у Нигерији 2004. године страдало је 400 људи (Фото: EPA/Onome Oghene)

Ovo je jedan od najtežih istorijskih trenutaka za hrišćanstvo jer su ugroženi ne samo njegovi moralni i duhovni svetonazori već je doveden u pitanje i sam opstanak vere. Ovom konstatacijom započeo je svoje nedavno predavanje u beogradskom Narodnom muzeju Diogenis Valavanidis, predsednik Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta, nevladine organizacije osnovane 2015. godine, koja, između ostalog, upozorava međunarodnu javnost na konkretne slučajeve ugrožavanja prava hrišćana ili nasrtaja na njihove svetinje. Valavanidis smatra da bi zaštita hrišćanskog identiteta trebalo da bude jedan od prioriteta hrišćanskih crkava, navodeći da se, prema izveštajima različitih međunarodnih organizacija, svake godine dogodi između 3.000 i 4.500 napada na ovu versku zajednicu ili njene svetinje.

– Paralelno s tim, svedoci smo pokušaja nasilnog preimenovanja i otimanja hrišćanskih crkava, a jedan od poslednjih primera je i izjava Albina Kurtija da su srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji deo albanske istorije. Takve ideje i nastojanja da se „albanizuje” srpsko pravoslavno duhovno blago čuju se iz redova onih koji su spalili 135 svetinja SPC – rekao je Valavanidis, koji je 2013. od Svetog arhijerejskog sinoda dobio Orden Svetog cara Konstantina „za višedecenijsko zalaganje na zaštiti srpskog nasleđa na KiM”.

Diogenis Valavanidis (Foto R. Krstinić)

Na predavanju je podsetio da progon hrišćana traje u Siriji, Iraku, Egiptu, Nigeriji, Jermeniji, ali da su i u evropskim gradovima zabeleženi napadi na crkve u Beču, Nici, Lionu.

– O svim tim incidentima redovno izveštavamo međunarodna tela, kao što smo i o Kurtijevim pokušajima da srpske crkve predstave kao „kosovsko kulturno nasleđe” obavestili Unesko, Komisiju SAD za poštovanje međunarodnih verskih sloboda, Evropsku uniju. Kada je Aja Sofija prošle godine pretvorena u džamiju, naš centar se preko ambasade Turske u Beogradu obratio protestujući turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Uputili smo tada pisma brojnim zvaničnicima i crkvama, ali smo dobili samo jedan odgovor: od Ruske pravoslavne crkve, od mitropolita volokolamskog Ilariona, na čemu smo duboko zahvalni. Ruska pravoslavna crkva jedan je od najznačajnijih stubova pravoslavlja i hrišćanstva u celini – istakao je Valavanidis, koji je dodao da je centar za svoj rad dobio blagoslov blaženopočivšeg patrijarha srpskog Irineja, kao i vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.

Valavanidis je na predavanju rekao da su danas tri najveća problema hrišćanstva fizička ugroženost, dehristijanizacija u Evropi, ali i drugim delovima sveta i ugroženost porodice.

– U procesu dehristijanizacije verujući se proglašavaju za zaostale ljude zaglavljene u srednjem veku koji ne mogu da prihvate moderne vrednosti. Na našem Starom kontinentu je na delu marginalizacija hrišćanske vere kroz afirmisanje novih vrednosti u vidu čoveka-boga, a ne bogočoveka. Pola Evropske unije napalo je Mađarsku zbog usvajanja zakona kojim se zabranjuje promovisanje homoseksualnosti maloletnim osobama, našli su se na udaru zbog toga što su želeli da zaštite porodicu i hrišćanske vrednosti – rekao je Valavanidis.

Na predavanju se moglo čuti i da je u Iraku, na primer, od nekadašnje hrišćanske zajednice koja je brojala oko milion i po ljudi, prema procenama iz 2013, ostalo njih 450.000, da u Siriji, gde se osam godina ne zna sudbina dvojice otetih arhijereja, mnogi i dalje žive pod stalnom pretnjom. Ispričano je da je svojevremeno srpski patrijarh Irinej, prilikom posete ovoj drevnoj hrišćanskoj zemlji 2019. godine, bio i u gradu Maluli u manastiru Svete Tekle, jedinom u kojem se i dalje govori aramejski, a čijih je 12 monahinja bilo oteto od strane ID. Istaknuto je da i u Ukrajini traje progon hrišćana. Valavanidis je ispričao da mu je iz koptske NVO koja deluje u Americi sugerisano da ne pokušava da kontaktira s lokalnom koptskom zajednicom u Egiptu jer bi na taj način mogao da ugrozi njihovu bezbednost.

– Momenat je da se hrišćanske crkve trgnu i probude, da podignu svoje članove jer nam je vera ugrožena možda više nego ikada pre. Hrišćanstvu danas nisu potrebni samo posmatrači, već aktivni učesnici u odbrani vere i crkve. Danas nije vreme za podeljenost među hrišćanskim crkvama već za dijalog i zajednički rad na odbrani ugroženih prava njenih članova – rekao je Valavanidis.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Непрекидне кампање
Борба против хришћанства је отпочела још пре распећа Исуса Христа, али се хришћанство раширило целим светом јер проповеда најхуманије и најправедније друштво. Током историје хришћанству су задавани ударци, али је оно опстајало и опстаће за сва времена. Они који су против њега непрекидно измишљају и финансирају сталне антихришћанске кампање, то је опијум за народ, право на побачај, право на ЈГБТ, псовке, забране, секте, а ту спадају и такозване сигурне женске куће, измишљени облици насиља, итд

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.