Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DVE DECENIJE (NE)PRIMENjIVANjA SPORAZUMA O SUKCESIJI

Hrvatska prisvaja „jugoimovinu”

Županijsko odvjetništvo prošle nedelje tražilo od beogradskog suda naplatu ceha za suđenje u Splitu, a time posredno i priznanje „velike” presude kojom traži 700 miliona evra
Привредни апелациони суд је тражиоцима из Хрватске обезбедио другу шансу у поступку наплате судских трошкова кроз признање хрватских пресуда пред правосуђем у Србији (Фото А. Васиљевић)

Mlađe generacije verovatno nisu ni čule za imena poznatih firmi i brendova iz bivše SFRJ čiji su nazivi počinjali sa „Jugo”, kao što su „Jugoton”, „Jugoplastika”, „Jugodent”, „Jugodrvo”, „Jugoeksport”... Mnoge od njih zatekle su se u ratnom vihoru sa svojom imovinom na „tuđoj” teritoriji. Danas je, na primer, imovina u Srbiji vraćena „Jugotonu” i „Jugoplastici”, ali imovina Jugobanke u Hrvatskoj ne samo da nije vraćena, nego su oteti njeni krediti, plasmani, depoziti i poslovni prostori.

Prošlo je tačno 20 godina otkako je u Beču potpisan Sporazum o sukcesiji između bivših republika SFRJ. Cilj sporazuma bio je da se reše mnogobrojna pitanja vlasništva nad imovinom na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da se sva imovinska prava priznaju, zaštite i vrate u stanje kakvo je bilo na dan 31. decembra 1990. godine.

Sporazum su potpisale tadašnja SRJ, Hrvatska, Makedonija, Slovenija i BiH – 29. juna 2001. SRJ ga je ratifikovala 1. jula 2002, a Hrvatska 2004. Srbija je posle otcepljenja Crne Gore postala „univerzalni sukcesor” SRJ.

Dve decenije kasnije, Srbiji nije vraćeno gotovo ništa od nepokretne imovine na teritoriji Hrvatske, jer je ova država, inače najmlađa članica EU, donela niz propisa kojima je srpsku imovinu proglasila svojom. Sistemska konfiskacija dovela je do toga da vlasnici iz Srbije ne mogu da vrate odmarališta na hrvatskom primorju i poslovne prostore, a banke svoja potraživanja od hrvatskih preduzeća.

– Na dvadesetogodišnjicu potpisivanja Sporazuma o sukcesiji nije se skoro nimalo odmaklo u njegovoj realizaciji, posebno kada je reč o aneksu „G” koji tretira nekadašnju društvenu imovinu a koja se odnosi na tražioce te imovine iz Srbije, ali i iz drugih eks-ju republika, poput BiH – kaže advokat Ivan Simić, stručnjak za pitanja sukcesije.

Međutim, Srbija je dosledno primenjivala ovaj sporazum, pa je nesudskim putem takoreći „dodeljivala”, pre nego vraćala, imovinu jer ni SRJ a potom ni Srbija nikada nisu, za razliku od Hrvatske, sprovodile sistemsku konfiskaciju.

– Pravosuđe Srbije bilo je vrlo širokogrudo, pa je bez obzira na snagu pravnog osnova kojim se tražio navodni „povraćaj”, imovinu dodeljivala pre svega hrvatskim tražiocima. Sa druge strane, pravosuđe Hrvatske bilo je i sada je vrlo čvrsto i konzistentno u odbijanju primene sporazuma – navodi advokat.

Posledice su već opštepoznate – konfiskovana je brojna nepokretna imovina i zaplenjena su potraživanja naših banaka prema preduzećima u Hrvatskoj, po osnovu neplaćenih kredita. Pored toga, naglašava, trenutno imamo jedan paradoks a to je da srpsko pravosuđe već duže vreme kao da traži način da u okvirima svog pravnog poretka prizna one odluke hrvatskog pravosuđa kojima je ono odbilo da primeni obaveze koje je Hrvatska preuzela potpisivanjem Sporazuma o sukcesiji.

– Ovaj gotovo neverovatan fenomen potvrđuju poslednje odluke Privrednog apelacionog suda (PAS), kojima je tražiocima iz Hrvatske obezbedio drugu šansu u postupku i naplate sudskih troškova kroz priznanje hrvatskih presuda pred pravosuđem u Srbiji. Svojom poslednjem odlukom PAS još jednom pravi radikalan zaokret kada je reč o imovini Jugobanke, čiji je najveći poverilac budžet Republike Srbije, u odnosu na privatno preduzeće „Mladost turist”. Naime, u slučaju ove firme PAS je potvrdio odluku kojom se odbija priznanje hrvatske presude, dok u postupku Jugobanke zauzima potpuno drugačiji stav kojim je sugerisao prvostepenom Privrednom sudu u Beogradu da prizna hrvatsku presudu – objašnjava Ivan Simić.

Time je PAS faktički legalizovao fenomen da jedno pravosuđe, konkretno srpsko, koje bezrezervno primenjuje Sporazum o sukcesiji, istovremeno prihvata i odluke hrvatskog pravosuđa koje apsolutno ne priznaje isti sporazum.

U svoje poslednje dve odluke, za razliku od „Mladost turista”, gde je konačno odbio priznanje hrvatske presude, PAS nalazi način da ne dozvoli prinudno izvršenje na računu Jugobanke, ali iz formalnih razloga – zbog neusklađenosti potraživanja u kunama i dinarima. Na taj način naš sud je ostavio otvorena vrata svim budućim zahtevima za priznanje hrvatskih presuda, upravo tako što u pogledu odbijanja nije dao konačnu eventualnu potvrdu i stav, iako Privredni sud u Beogradu istrajava na reciprocitetu u primeni Sporazuma o sukcesiji.

– Ovakvo postupanje PAS-a „osokolilo” je hrvatsko Županijsko odvjetništvo, koje se prošle nedelje novim zahtevom obratilo Jugobanci, upravo za naplatu troškova postupka nastalih pred sudom u Splitu, i to po tužbi Hrvatske protiv Jugobanke. Nesumnjivo je da je reč o taktičkom postupanju hrvatskog odvjetništva, jer se u zahtevu nigde ne spominje glavno potraživanje od ukupno 700.000.000 evra, koje im je sud u Splitu dosudio, već se vrlo perfidno i na mala vrata traži put za priznanje ovog akcesornog dela presude, koja se tiče naplate troškova postupka, a u stvari podrazumeva i priznanje same presude – ukazuje advokat Ivan Simić.

Smatra da Hrvatska verovatno ima u vidu dosadašnje postupanje i držanje PAS-a u pogledu priznanja njihovih odluka, pa priprema teren za zahtev da se prizna presuda Trgovačkog suda u Splitu. Tom presudom utvrđeno je potraživanje Hrvatske koje, zajedno sa kamatom, iznosi 700 miliona evra.

– Konfuzno i nejednako postupanje našeg suda očigledno im ide naruku, pa su poslednje odluke PAS-a hrvatski tražioci shvatili kao signale da je sazrelo da se krene i sa zahtevom za priznanje ove „velike” presude splitskog suda, kada je reč o iznosu koji potražuju. Da li će u tome uspeti, pokazaće vreme – zaključuje advokat Ivan Simić.

Ne pomaže ni sud u Strazburu

– Tačan broj potraživanja iz Srbije za imovinom u Hrvatskoj nemoguće je utvrditi. Gotovo da ne postoji grad ili neko ozbiljnije jugoslovensko preduzeće koje nije imalo imovinu u bivšim jugoslovenskim republikama. U drugim državama sukcesorkama situacija je ipak bolja, odnosno moguće je ostvariti pravnu zaštitu na osnovu međudržavnog Sporazuma o sukcesiji – tvrdi Ivan Simić.

Po pravnoj snazi, naglašava, ovaj sporazum je iznad svih lokalnih zakona. Međutim, Hrvatska ga ne primenjuju, a taj problem se ne rešava ni diplomatskim putem ni uz pomoć suda u Strazburu.

Ambasade SFRJ koje su pripale Srbiji

Diplomatska i konzularna imovina SFRJ raspodeljuje se na osnovu aneksa „B” Sporazuma o sukcesiji, a odluke donosi Mešoviti komitet. Srbija je do sada dobila ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti, Meksiku, Atini, Kamberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vašingtonu, Ankari, Sidneju i Solunu, kao i u Peruu, Venecueli, Egiptu, Ugandi, Kongu i Zambiji, kao i nekretnine u Ženevi, Frankfurtu, Zimbabveu, Gvineji, Njujorku, Tokiju, Trstu, Istanbulu, Budimpešti i Berlinu.

Komentari72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Savan
Sve je to posljedica prisutnog nemara kod nas Srba,nedostatka patriotizma,nestručnosti i podvorništva prema “bratskim” narodima .Srbija je i u prošlosti preuzimala i nosila mnoge probleme susjednih zemalja posebno Hrvatske i Slovenije i plačala ih životima svojih vojnika,a sad nastavlja odricanjem od imovine stečene znojem srpskog radnika,Dokle više tog slepog udvorništva i nemara u srpskim institucijama kojima je je prevashodan zadatak zaštita interesa države i naroda Srbije…
Bob Petrovich
Hrvatska puška o hrvatskom ramenu, hrvatska lisnica u njemačkom žepu, a srpska imovina u hrvatskom posjedu. Domagoj Margetić je doneo dokumentaciju koja bi, da Srbija štiti srpski interes odavno bila iskorišćena. Srpska banka, Jugobanka, i drugo što su se shugoslaveni odrekli u ime Hrvatske. Pogledajte spisak ambasada, šta je Kraljevina Srbija unela u novu državu, a šta od tih ambasada danas poseduje Srbija. Na elitnim svetskim adresama. Slika i prilika u šta i sa kim smo dedovinu straćili.
Branko Petronijevic
A sta je sa hrvatskom imovinom u Srbiji? Šta je sa Ininim pumpama koje smo mi konfiskovali i prodali Rusima?!
Nataša
Nisu pumpe INE prvo oduzete i kako kažete prodate, već je RH odmah po osamostaljenju konfiskovala imovinu srpskih firmi. Žalosno je što se vi brinete za njihovu imovinu, a za srpsku koja je neuporedivo veća, vas nije briga. Da ne spominjemo hiljade stanova koji su oduzeti srpskim građanima u RH. Mazohizam na delu.
Bane
Pa ko su sudije tog privrednog apelacionog suda? Da vidimo imena i prezimena. Jel' su Srbi ili su se mozda Hrvati tu ifiltrirali u mnogo vecoj igri koja treba da rezultira sa pljackom 700.000.000 evra. Posle toga ce oni dobili svoj deo kolacica i nespretno otici u penziju.
bibliotekar
kajo je Hrvatska sa neresenim problemima mogla da udje EU , tu se vidi da Hitlerova Nemacka je jos uvek na snazi.
Bb
Pitanje za Borisa Tadica i tadasnju vladu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.