Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zelena budućnost crvene Sutjeske

U nacionalnom parku koji je prirodni dragulj Republike Srpske otvoren je Centar za naučno istraživanje i ekologiju, a partneri u tom poduhvatu bili su Šumarski fakultet BU i JP „Srbijašume”
Орловачко језеро на Зеленгори (Фотографије НП Сутјеска)

Na pomen Sutjeske prvo se pomisli na veliku bitku u Drugom svetskom ratu, znanu i kao Peta neprijateljska ofanziva. Oni stariji setiće se i lekcija o psu Luksu (ili Reksu), koji je tokom te bitke spasao život Titu, telom ga zaklonivši od gelera. Školovani u „onoj državi” znaju i za monumentalni spomenik na Tjentištu, nezaobilazno odredište đačkih ekskurzija, pred kojim su se generacije pionira i omladinaca poklanjale senima 7.500 izginulih partizana.

Osim te „crvene” istorije, ovaj prostor u istočnoj Bosni ima i „zelenu” prošlost, na kojoj gradi svoju budućnost. Nacionalni park „Sutjeska” ustanovljen je još 1962. i pod zaštitom je Uneska. Nalazi se na teritoriji Republike Srpske, prostire se na 16.052 hektara i predstavlja jedan od najraznovrsnijih ekosistema u jugoistočnoj Evropi. Ubuduće će biti još dostupniji poklonicima eko-turizma, naučnicima i istraživačima – zahvaljujući Programu prekogranične saradnje Srbije i BiH, u NP „Sutjeska” otvoren je Centar za naučno istraživanje i ekologiju. Partneri u realizaciji bili su Šumarski fakultet Beogradskog univerziteta i JP „Srbijašume”, a dvogodišnji projekat finansirala je Evropska unija.

– Jedna ruševna građevina na Tjentištu posle renoviranja postala je reprezentativni objekat za smeštaj i rad studenata i timova iz raznih naučnih disciplina. Pod istim krovom su laboratorija, info-centar, sala za prezentacije i predavanja, dvokrevetne sobe i apartmani s ukupno 46 ležajeva. Tu je i botanička bašta, sa svim autohtonim i retkim vrstama biljaka koje rastu na području nacionalnog parka – kaže Mirjana Radović, rukovodilac Sektora za unapređenje i razvoj NP „Sutjeska”. Kako ističe, centar će biti i nastavna baza za studente banjalučkog, ali i beogradskog šumarskog fakulteta, a pružaće gostoprimstvo i istraživačima iz oblasti istorije, arheologije, etnologije...

– Cilj nam je bio da uspostavimo saradnju sa barem pet naučno-obrazovnih institucija, a već sada u mreži saradnje imamo dvadesetak fakulteta, instituta, osnovnih i srednjih škola, ne samo iz pograničnog područja već i iz Beograda – kaže naša sagovornica.

Zdanje Centra za naučno istraživanje i ekologiju

Ambicije uprave NP„Sutjeska” nisu ograničene samo na region već žele da se upišu na mapu evropskog ekološkog i naučnog turizma. Najveći adut u privlačenju posetilaca je rezervat Perućica, najveća i najočuvanija prašuma na tlu Starog kontinenta (1.434 hektara), čija je starost procenjena na 20.000 godina.

– Svesni smo da naša prašuma pobuđuje veliku znatiželju iako je pristup u to područje strogo ograničen i uvek u pratnji vodiča. Zato i formiramo Centar za virtuelnu stvarnost u Perućici. U rezervatu je već postavljeno pet visokosofisticiranih kamera, koje u realnom vremenu prenose sliku u Centar za virtuelnu stvarnost na Tjentištu. Te kamere snimaju staništa životinja i najatraktivnije lokacije. Nabavili smo i trodimenzionalne kamere koje će snimati s dronova, pa će posetioci centra pomoću VR naočara imati doživljaj „preleta” preko prašume – objašnjava Mirjana Radović. U planu je, dodaje, da na sajtu nacionalnog parka i zainteresovanima širom sveta omoguće da „očima” tih kamera prate sve što se dešava u Perućici.

Pogled s vidikovca na prašumu Perućica

I mimo Perućice, NP „Sutjeska” prebogat je egzotičnim pejzažima od kojih zastaje dah: nepregledne šume, prostrani pašnjaci, bistri potoci, planinski masivi, kanjoni, osam gorskih jezera... Osim zaljubljenika u „foto-safari”, najčešći gosti su planinari i poklonici adrenalinskih izazova. Ali, u NP „Sutjeska” ima i staza za porodične šetnje, terena za odbojku, fudbal, košarku, tenis... Posebna atrakcija je najveći bazen napravljen u Jugoslaviji – vodenu površinu od 16.000 kvadrata (kao 13 olimpijskih bazena) svojevremeno je koristila JNA za obuku i vežbe specijalnih jedinica.

Vodopad Skakavac

– Potrudili smo se da sačuvamo i spomen na Bitku na Sutjesci. Obnovili smo muzej koji je tokom rata devedesetih devastiran i opljačkan. Imamo više od 400 eksponata, poput oružja, uniformi, dokumenata, fotografija... Spomenik na Tjentištu je izbeljen, zamenjene su mermerne ploče na platou, sanirano je klizište koje je ugrožavalo spomen-kosturnicu – nabraja naša sagovornica.

Osim spomeničkih objekata, obnovljeni su i smeštajni kapaciteti, neki od njih i sredstvima Vlade Republike Srbije, pa nacionalni park sada raspolaže sa 300 ležajeva. Tu su i brojne privatne kuće koje nude smeštaj za turiste, kao i mogućnost za kampovanje. Poslednjih sedam godina za promociju ovog bisera Republike Srpske među omladinom regiona mnogo je učinio trodnevni muzički OK festival, na kome je bilo i po 10.000 posetilaca.

Vrh Stog, Zelengora

– Želja nam je da, kao nekada, NP „Sutjeska” bude domaćin nastave u prirodi i ekskurzija đaka iz Srbije. Znamo da postoje restrikcije u vezi sa izvođenjem te vrste nastave u inostranstvu, ali verujemo da će ta prepreka biti prevaziđena, u okviru Sporazuma o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza između Republike Srpske i Srbije – zaključuje Mirjana Radović, rukovodilac Sektora za unapređenje i razvoj NP „Sutjeska”.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milosav Popadic
Zelena i "crvena" Sutjeska se ne iskljucuju. Naprotiv. Zelena ima smisla samo ako se njeguje pamcenje o stradanjima naseg naroda za slobodu. Obnova monumentalnog spomenika i kosturnice je nasusna potreba Republike Srpske i Srbije, a vjerujem da bi pruzili pomoc i ostali narodi ex-Jugoslavije. Istorija daje pun smisao ekologiji. Spomen-park vapi za obnovom! Ne dozvolite da se pretvori u rusevinu!
Планинари РС
@Srki И због осталих... Пут Чемерно - Орловачко језеро (Зеленгора) јесте већим дијелом просјечан макадам, али задњих пар километара је да се стрепи хоћеш ли пробити картер или поломити нешто. Калиновик - Орловачко језеро је бољи, али слична срећа је потребна. Тјентиште - Пријевор (Маглић) је очајан. Тим путевима се тек стиже до мјеста одакле се планинари. Туга је што управа парка не жели да уреди планинске, приступне путеве зарад ситних личних интереса. Сврха парка нису споменик и базен.
Milosav Popadic
@Sotir Gardačić Pamtim V ofanzivu. Glavnina partizanskih snaga i bolnica Vrhovnog staba sa velikim brojem ranjenika i tifusara bila je stjerana na mali prostor- Piva-Mratinje-Volujak-kanjon Sutjeske. Okupatorske snage - uz pomoc domacih kolaboracionista - sa zemlje i iz vazduha (zloglasne stuke) - od maja do jula nemilosrdno progonile izgladnjele partizane kohi su se - jedan dio njih - izvukli iz obruca i umakli u Zeeelengoru, gdje ih je, moze se reci, sremus spaasao . Nije slomljen otpor.
Sotir Gardačić
Nije postojala nikakva bitka na Sutjesci već operacija Švarc. 10 hiljada mrtvih se ne mogu objasniti da su poginuli u nekakvoj borbi već u masovnoj predaji i masovnom streljanju. Neko decenijama prikriva ratni zločin.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Gardačiću, po običaju pričate napamet (da ne kažem nešto gore) – Bitka na Sutjesci je jedna od borbi u okviru (nemačke) operacije Švarc, na Sutjesci je poginulo (ili masakrirano) oko 3.500 partizana, nije bilo masovne predaje… Na Neretvi i Sutjesci od oko 20.000 partizana niko nije dezertirao, niko pobegao iz borbi, niko se nije predao… Vi naprosto vređate borce, i poginule, i masakrirane, i pod borbom preživele!
Republika Srpska
НП Сутјеска је примјер гдје се маркетинг и стварност увелико разликују. Редовно читамо о природним љепотама, туристичком потенцијалу планина и језера, идила која нас чека. А сви путеви на Маглић и Зеленгору су катастрофални и тешко проходни за обична возила. Јавна је тајна да су такви са намјером, јер сте приморани да позамашно плаћате раднике НП и локалце да вас теренцима одвезу на почетак планинарских стаза, видиковаца и језера. Рекло би се да НП сав новац троши на плате и канцеларије.
Srki
Ne bih se složio. Put za Zelengoru, evo baš do ovog jezera na slici, je sasvim prohodan u letnjoj sezoni i to putničkim automobilom, a zimi tamo ne bih išao ni lud, jer nema ni telefonskog signala, a kamo li nešto drugo. Prelepa, nedirnuta priroda, i posetioci da se nabroje na prste. Prelepa je Zelengora. Put Foča Tjentište, slažem se, sramotno loš, opasan po život, jedan od najgorih po kom sam vozio.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.