Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Politička anatomija slučaja Stanišić

Tribunal u Hagu se poslužio protivpravnom konstrukcijom udruženog zločinačkog poduhvata, koja nije propisana ne samo u Statutu Tribunala u Hagu nego ni u jednom drugom izvoru međunarodnog prava. Nju je protivpravno stvorio taj tribunal u svojim optužnicama i presudama te ju je primenjivao protiv optuženih lica srpske nacionalnosti
Јовица Станишић (Фотодокументација „Политике”)

Bosna i Hercegovina, ona socijalistička iz vremena SFRJ, u svom Ustavu (član 1) bila je određena kao „socijalistička demokratska država i zajednica Muslimana, Srba i Hrvata”. Dosledno takvoj ustavnoj normi, nijedna odluka od vitalne važnosti za bilo koji od tih naroda nije mogla biti doneta bez saglasnosti svakog od njih. Ovakvo ustavno rešenje je 31. jula 1990. samo potvrđeno Amandmanom LXX na Ustav SR BiH. Tim amandmanom konstitucionalizovan je Savet za pitanje ostvarivanja ravnopravnosti naroda, kao posebno telo u koje je biran jednak broj poslanika iz reda svakog od pomenutih naroda. U tom savetu morala su se razmatrati i konsenzusom predstavnika svih naroda usvajati rešenja od značaja za ostvarivanje ravnopravnosti naroda. Uprkos ovakvim jasnim ustavnim normama, koje su bile neposredno primenjive, muslimanski i hrvatski poslanici u skupštini tadašnje BiH su u oktobru 1991. godine, suprotno volji srpskih poslanika, usvojili dokumente koji su bili temelj za secesiju BiH.

Zatim je usledio muslimansko-hrvatski referendum o secesiji BiH. Rezultati tog neustavnog referenduma su poznati, a praktično su značili da ga Srbi u BiH moraju prihvatiti te da će na to i silom biti naterani, ako mu se bilo kako usprotive. U cilju prisiljavanja Srba na sve to, muslimansko stanovništvo u mestima duž reke Drine još 1990. godine počelo je sa nabavkom oružja i stvaranjem paravojnih jedinica i tamo je, u Ustikolini, 2. avgusta 1990. godine formirana prva paravojna muslimanska formacija. Taj proces se odvijao i u Zvorniku, Bijeljini, Srebrenici, Bratuncu, Vlasenici, Tuzli, Sanskom Mostu, Prijedoru, kao i u drugim mestima širom BiH. Time i samo time mogu se objasniti neoborive činjenice, kao što je ona da su 30. maja 1992. u 4.30 časova iz više pravaca, izvan i iz samog grada Prijedora, pripadnici muslimanskih „zelenih beretki” izveli organizovani napad na Prijedor. Taj napad muslimanske oružane formacije izvele su iz prigradskih naselja Tukovi, Stari Grad, Raškovac, a njihove oružane snage ušle su u centar Prijedora te su u borbama sa srpskim snagama ubile 17 srpskih boraca.

Ovo je bio obrazac ponašanja i namera muslimanskih snaga, zajedno sa hrvatskim paravojnim formacijama, ne samo u Prijedoru, već i u svim drugim mestima u BiH. Realizacija ovog obrasca zavisila je od toga ko je bio jači na terenu, pa tako i u Šamcu. Ovaj gradić navodim zbog nedavne presude izrečene Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću u tzv. Rezidualnom mehanizmu za krivične sudove u Hagu. I u toj presudi, poput ostalih presuda koje su joj prethodile, nema ni slova o svemu prethodno rečenom. Razlog je što bi, da su Tužilaštvo i sudeća veća Tribunala u Hagu utvrđivali te činjenice, otpala mogućnost da protivpravno konstruišu tzv. udruženi zločinački poduhvat i da pomoću te konstrukcije prikažu rukovodstvo Srbije i Srpske kao navodne pripadnike tog poduhvata.

Ovako, zatvorivši oči pred navedenim činjenicama, tužilaštvo i sudeća veća su u svim svojim optužnicama i presudama Republiku Srpsku prikazivali kao navodni zločinački projekat, a ne kao datost koju je srpski narod bio prinuđen da stvori kako bi se državno organizovao i zaštitio svoje biološko i državno-političko biće od najezde koja mu je pretila posle neustavnog muslimansko-hrvatskog referenduma o secesiji BiH.

U tom zatvaranju očiju Tribunal u Hagu se poslužio protivpravnom konstrukcijom udruženog zločinačkog poduhvata, koja nije propisana ne samo u Statutu Tribunala u Hagu nego ni u jednom drugom izvoru međunarodnog prava. Nju je protivpravno stvorio taj tribunal u svojim optužnicama i presudama te ju je primenjivao protiv optuženih lica srpske nacionalnosti. Učinjeno je to i u predmetu protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Njima je ovom konstrukcijom stavljeno na teret (tačke 2. i 3, podtačke 26. i 50. optužnice) da su oko 7. maja 1992. godine navodno počinili ubistva najmanje 16 nesrpskih zatvorenika na području Šamca. Ali, nije navedeno lično ime nijednog od tih 16 lica, iako je to neophodno jer se samo tako optuženima omogućuje da znaju od kakve optužbe se brane i da provere da li je i ko je zaista ubijen. Koliko su samovoljni u Tribunalu u Hagu dokazuje i činjenica da su u pomenutim tačkama optužnice naveli da ako Stanišić i Simatović nisu počinili ta ubistva, onda su navodno odgovorni zato što su ih planirali, naredili ili na drugi način (a ne kaže se koji način) pomogli i podstakli izvršenje.

Međutim, nema u optužnici bilo kakvih dokaza ni za jednu od pomenutih tvrdnji, što nimalo nije smetalo pretresnom veću da Stanišića i Simatovića ipak osudi za ovu morbidnu konstrukciju. Njome se, i u ovoj kockici njenog haotičnog mozaika, neupućeni čitalac, a naročito onaj koji nije vičan pravu, želi navesti na zaključak  da je, u konačnom,  celokupno srpsko rukovodstvo i ovde i u Srbiji, a time i Republika Srpska navodno udruženi zločinački poduhvat.

U tome je, dakle, suština političke anatomije ove, kao i svih prethodnih presuda Tribunala u Hagu protiv optuženih Srba, što je porazno za pravo i pravosuđe i predstavlja istinski sumrak prava zapadne civilizacije. Doduše, jednako tako je porazna i činjenica da kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj ni do danas, uprkos svemu rečenom, nije osnovan institut u kojem bi se naučni radnici na naučno utemeljen način bavili prikupljanjem, istraživanjem i monografskim objašnjavanjem ove samovolje Tribunala u Hagu. A upravo to je nasušna potreba kako nas koji smo savremenici te samovolje, tako još više onih naših pokolenja koja će tek doći na ovaj svet.

Sudija Okružnog suda u Banjaluci

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Гаврило
Уважени господине судија Окружног суда у Бањалуци, у потпуности сте у праву. Дакле, шта се чека, иницирајте оснивање поменутог института и будући да веома добро разумијете суштину ствари, будите неко кога сви очекујемо - почните са радом!
Nikola Nesic
U traženju pravde za Jovicu Stanišića bilo bi poželjno da se ograničimo na ono što je njegov greh prema Srbiji i Srbima? Možda bi to pomoglo da se shvati dimenzija krivice. Služba kojoj je pripadao je sve samo ne bezbednosna. Cela matrica se zasnivala na kriminalu, bogaćenju uskog kruga ljudi, uključujući i samog Jovicu. Zato traženje pravde u grehovima ovih pojedinica preko muslimansko-hrvatskih rabota u BiH je čista propaganda. Haški tribunal je to i definisao uskraćivanjem podrške u odbrani.
Filip Cosopt
@Trifun Vi stvarno imate teorije. Zajedničko svima njima je: krivnja,Tita:-).
Dragan Pik-lon
3.General Mladic je zvao telefonom Milosevica.Koji je rekao da mu moze dati kosulju sa ledja i da drugo nista nema.Hocu reci da Milosevic nije znao za ovaj ispad Stanisica.Koji je radio na svoju ruku za CIA-e.Inace Milosevic nije imao ciljeve rata niti je znao da se srpski Kosmet brani u Krajini.No,mora se priznati da se herojski borio u Tribunalu u Den Hagu i da je on ustvari moralni pobednik nad sudom.Sa cim se slazu najveci pravnici sveta.Sto je dokaz da nije znao Stanisiceva senlucenja.
Марко Латиновић
Није џабе српска химна била "Боже правде". Хашки трибунал је дјелио неправду шаком и капом јер је то био ссаставни дио пљувања којим се Запад бавио да би сакрио сопствене прљавштине. Оно што можемо је да се сами очистимо од те пљувачине, да се канимо лажних јевропских и западних пријатеља, и да дјецу посјетимо шта смо и кроз шта смо прошли. Нажалост многи Срби то не чине. А што се тиче Срби који заиста јесу починили злочин, често се запитам ко су и одакле су? Из мог села нису.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.