Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Za trećinu manje venčanja, ali i razvoda

Mnoga brakorazvodna ročišta odlagana su zbog pandemije pa je smanjenje rastavljenih za petinu u odnosu na 2019. godinu posledica činjenice da su sudovi nisu radili ili su sudili samo u hitnim slučajevima
Анђелко Васиљевић

Nema sumnje da je pandemija virusa korona mnogima pokvarila planove za venčanje ili ih odvratila od odlaska kod matičara jer je prošle godine sklopljeno gotovo 12.000 brakova manje nego 2019. godine. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je u 2020. godini svega 23.599 mladenaca zvanično uplovilo u bračne vode, što znači da je u matične knjige venčanih upisana čak trećina manje brakova u odnosu na prethodnu godinu. Broj crkvenih venčanja praktično je preplovljen, a ovako dramatičan pad broja venčanja sociolozi tumače podatkom da u našoj kulturi i tradiciji dominiraju velike svadbe od 200 do 300 zvanica, koje niko nije smeo da pravi plašeći se da će se gosti zaraziti koronom, a mladenci završiti u zatvoru. Kod demografa ovaj podatak budi pesimizam – oni strahuju da će zbog pada venčanja neminovno doći i do smanjenja novorođenih beba jer ne treba zaboraviti da se više od dve trećine dece u Srbiji rađa u braku. Drugim rečima, najveći broj žena u Srbiji prvo ode kod matičara, pa tek onda u porodilište.

Statistika svedoči da se parovi u Srbiji sve kasnije odlučuju za zajednički život jer prosečni mladoženja u Srbiji pred matičara najčešće dolazi s navršenih 35 godina, a prosečna nevesta kod nas baca bidermajer tek sa 31,5 godina. Mit o suprotnostima koje se privlače kad je reč o nacionalnoj pripadnosti uverljivo ruši bračna statistika – pred matičara najčešće stupaju supružnici iste nacionalnosti (u 87 odsto slučajeva), a i iste školske spreme (u 70 procenata slučajeva) kao i partneri koji su ekonomski aktivni (u polovini slučajeva). Zanimljivo je da svaki peti brak sklope supružnici istih grupa zanimanja, što je još jedna potvrda teze da se srodna bračna duša nalazi na spisku zaposlenih u istoj firmi.

Iako je broj razvoda smanjen za petinu u odnosu na 2019. godinu, ovaj pad posledica je činjenice da sudovi za vreme vanrednog stanja nisu radili, odnosno sudili su samo u hitnim slučajevima, pa su mnoga brakorazvodna ročišta odlagana. Međutim, kada se pogledaju statistički grafikoni, dolazi se do poražavajućeg zaključka da su se tokom 2020. godine najviše razvodili oni bračni parovi koji nisu „sastavili” ni četiri godine braka – skoro četvrtini parova koji su izgovorili sudbonosno „da” bilo je potrebno manje od decenije da „prevale” put od kancelarije matičara do advokata za brakorazvodne parnice. Petina parova razvela se između pete i devete godine braka, a na trećem mestu su oni koji su proslavili srebrnu svadbu i rešili da stave tačku na brak nakon 25 godina zajedničkog života. One koje veruju u „baksuznu” moć brojeva neće obradovati činjenica da prosečno trajanje razvedenog braka iznosi 13,5 godina.

S obzirom na to da parovi sve kasnije ulaze u brak, onda se kasnije i razvode. Prosečna starost muškarca prilikom razvoda je 45, a žene 41 godina, a statistika potvrđuje da ni deca nisu motiv zbog koga roditelji ostaju u braku – u 2020. godini čak 53 odsto razvedenih supružnika imalo je potomstvo, a starateljstvo u najvećem broju slučajeva preuzela je majka. Zanimljivo je, međutim, da raste broj očeva koji nakon razvoda postaju staratelji, kao i broj mališana čiji su se roditelji dogovorili oko zajedničkog starateljstva.

Regionalno posmatrano, najviše brakova u Srbiji u odnosu na broj stanovnika sklapa se u Tutinu, Preševu, Bujanovcu, Sjenici, beogradskoj opštini Savski venac, Beočinu, Sremskim Karlovcima i niškoj opština Medijana. Najviše se razvode, opet u odnosu na broj stanovnika, Beograđani i Vojvođani, a neslavni brakorazvodni rekorderi su žitelji Savskog venca, Starog grada i Vračara, mada usluge brakorazvodnog advokata često traže i meštani Bačke Topole, Bečeja, Sente i Subotice.

Industrija venčanja pred finansijskom propašću

Pad novorođenih beba nije jedina posledica pada broja sklopljenih brakova. Zbog otkazivanja venčanja i ozbiljnih epidemijskih ograničenja kada je reč o broju zvanica na svadbama, u ozbiljnom finansijskom problemu našla se cela „svadbena industrija”, odnosno predstavnici mnogobrojnih firmi i zanimanja čiji je posao da uveličaju i ulepšaju mladencima „divan dan”. Tu su svi – počevši od vlasnika restorana, preko salona venčanica, muzičara, poslastičara, frizera, cvećara, organizatora venčanja, dekoratera pa do fotografa i snimatelja. Oni koji su se, uprkos pandemiji korone, odlučili da ozvaniče zajednički život, brak su najčešće sklapali samo u opštinskoj sali za venčanje, uz prisustvo kumova i roditelja, a neveste su se najčešće opredeljivale za skromnije svadbene haljine.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera
Kako li se samo judejci prave ludi.
Sale
Logicno,manje se izlazi u nocni zivot.
Mira
Sto su mladozenje i mlade sada stariji ti znaci da se parovi kasnije odlucuju na zajednicki zivot. Brak se moze registrovati posle vise godina zajednickog zivota. Drugim recima, zive zajednicki ali nevencano.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.