Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ŽAN-LUJ FALKONI, ambasador Francuske

Makron iskreno želi da opet poseti Srbiju

Pozdravljam odlučnost s kojom je Srbija prihvatila novu metodologiju za pridruživanje Evropskoj uniji, koja nudi više političkog upravljanja procesom
Жан-Луј Фалкони (Фото Амбасада Француске)

Predsednik Emanuel Makron je vezan za Srbiju, on izbliza prati naše odnose i nije zaboravio srdačan doček u Beogradu jula 2019, mislim da iskreno želi da dođe, ali će sve zavisiti od predsednikovih obaveza, kaže ambasador Francuske u našoj zemlji Žan-Luj Falkoni u razgovoru za „Politiku” povodom francuskog nacionalnog praznika. Na pitanje kako je globalni zastoj koji je izazvala pandemija kovida 19 uticao na saradnju Srbije i Francuske i kakva je budućnost odnosa, koji su dobili impuls posle posete predsednika Makrona Beogradu, ambasador Falkoni odgovara:

„Iako se usporavanje aktivnosti moglo očekivati, francusko-srpski odnosi nastavili su da se razvijaju nakon posete predsednika. Predsednik Aleksandar Vučić susreo se s predsednikom Makronom u Parizu u julu 2020. i februaru 2021. Francuska preduzeća koja posluju u Srbiji (’Suez’, ’Vensi’…) uvećala su svoje investicije, a neke nove kompanije su stigle u martu… Francuska je nastavila da stipendira studente iz Srbije i 30 stipendista, izabranih zbog svoje izuzetnosti, nastavlja studije u Francuskoj na jesen… Francusko-srpske odnose ništa ne može da zaustavi!”

Šta biste izdvojili kao glavne elemente bilateralne saradnje, najavljeni su i pokrenuti brojni projekti u oblasti infrastrukture, odbrane, javne uprave?

Nabrojali ste sve glavne oblasti saradnje. Naši ministri su potpisali međuvladin sporazum o prioritetnim projektima, kao što su Beogradski metro i modernizacija elektromreže u Srbiji. Studija izvodljivosti za metro je u toku i radi je francusko preduzeće „Ežis”, dok je za vozila zadužen „Alstom”. „Šnajder elektrik”, koji ima sedište u Novom Sadu, učiniće elektromrežu u Srbiji efikasnijom. „Vensi” nastavlja da investira u Aerodrom „Nikola Tesla”, čije je novo krilo otvorila predsednica vlade Ana Brnabić prošle nedelje. „Suez-Itoču” izgradiće u Vinči do 2022. prvu fabriku za preradu otpada za grad Beograd. Svim tim projektima zajednički su tehnološka izvrsnost i poštovanje najviših standarda kada je u pitanju zaštita životne sredine, koji će da doprinesu da Srbija postane savremenija i više evropska zemlja. Kada je u pitanju odbrana, tehnika koju Francuska ili zemlje EU nude (radari, helikopteri) daje mogućnost da se postignu svetski standardi u oblasti odbrane. Zajedno možemo mnogo toga, što objašnjava brojnost skorašnjih poseta (poseta načelnika generalštaba vojske Francuske, komitet za strateški dijalog, komitet za naoružanje…), a na osnovu francusko-srpskog strateškog partnerstva do 2011. koje se dinamizovalo. Prvi put od 2014. jedan vod od 30 francuskih vojnika specijalizovan za rukovanje raketama „mistral” učestvovao je od 2. do 19. juna na međunarodnoj vežbi „Platinasti vuk” u okolini Bujanovca. U oblasti javne uprave, mi smo u partnerstvu sa srpskim vlastima kako bismo podržali reforme i modernizaciju u tom sektoru. U toku je saradnja između Nacionalne akademije za javnu upravu i francuske Visoke nacionalne škole za administraciju ENA.

Posete francuskih privrednika kao i kontakti s francuskim kompanijama koje se bave mogućnostima investiranja u zemlje zapadnog Balkana sve su prisutniji. Kako, kada je reč o investicijama, ocenjujete položaj Srbije u regionu, u Beogradu je odnedavno i Francuska agencija za razvoj?

Kada su u pitanju i investicije, više od 120 francuskih preduzeća posluje u Srbiji i taj broj se uvećava, s obzirom na kompetitivne prednosti koje nudi Srbija, uz veoma kvalifikovanu radnu snagu. Francuska je 2018. bila prvi strani investitor u Srbiji po prilivu, a u periodu 2010–2019. zauzimala je šesto mesto. Mi smo, takođe, prisutni preko Francuske agencije za razvoj od 2019, a ove godine, u partnerstvu sa Svetskom bankom, dva zajma su odobrena za Srbiju, i to za projekte koji će značajno da doprinesu zaštiti životne sredine: za razvoj železničkog saobraćaja i za podršku implementaciji zelene agende Srbije. To predstavlja, od strane Francuske agencije za razvoj AFD, finansijsku podršku od 100 miliona evra od 250 miliona, koliko je agencija opredelila za Srbiju na godišnjem nivou.

Kakav je stav Francuske kada je reč o napretku Srbije na evropskom putu i njenom prijemu u EU, kao i proširenju Evropske unije na zapadni Balkan?

Na samitu u Zagrebu, pod francuskim predsedavanjem EU 2000. godine, dato je obećanje zemljama zapadnog Balkana da će se pridružiti EU i to će obećanje biti ispunjeno. Neophodne reforme su zahtevne, kao na primer one u vezi s pravnom državom, ali su ključne. Kada u Srbiji vidim izvesnu obeshrabrenost, podsećam da su od 1957. godine sve zemlje koje su se kandidovale za članstvo u EU, a koje su sprovele neophodne reforme da bi se to postiglo – sem Turske, s kojom pregovori još uvek traju – pristupile EU. Pozdravljam odlučnost s kojom je Srbija prihvatila novu metodologiju za pridruživanje Evropskoj uniji, koja nudi više političkog upravljanja procesom, uz dijalog na visokom nivou i stepenastim pristupom politikama Evropske unije, a koji pruža više beneficija u toku pristupnog procesa nego kada se one dobiju na kraju procesa pristupanja.

Dokle se stiglo s reformama EU koje pominje predsednik Makron, kako će ovaj proces teći posle značajnih promena u Nemačkoj na jesen, kada se bude povukla kancelarka Angela Merkel?

Ideje koje je predsednik Makron izneo u svom govoru na Sorboni u septembru 2017. raširile su se i urodile su plodom. Solidarnost između zemalja članica se razvila i ubrzana je pandemijom: prvi put, Evropska unija usvojila je zajednički plan oporavka, opredelivši za to 750 milijardi evra i kolektivno se zadužila na tržištima kako bi odgovorila na izazove s kojima se suočavaju zemlje članice. Evropsko zakonodavstvo mora da promoviše pristojan minimalni dohodak u svim zemljama članicama kako bi se izbegla Evropska unija u dve brzine. Evropski suverenitet više nije tabu. Ovo se odnosi kako na oblast industrije (nakon „Erbasa” treba je primeniti na oblast baterija i akumulatora ili telekomunikacija), tako i u oblasti odbrane, stvaranjem evropskog fonda za odbranu ili „evropskom inicijativom za inicijative” u cilju razvijanja jedne zajedničke strateške vizije u koju bi zemlje članice bile spremne da ulože svoje vojne resurse. Sve ovo dokazuje da je članstvo u Evropskoj uniji ima prednosti, koliko god se ponekad čuje da nije tako. Francusko-nemački odnosi su motor Evropske unije još od Šarla de Gola i Konrada Adenauera. Gradili su se uz različite senzibilitete i partnere, suočavali su se s novim istorijskim događajima, ali su i dalje stalna sila u službi Evropske unije.

Predsednik Makron nedavno je pozvao Beograd i Prištinu da pronađu rešenje u dijalogu, a to pitanje više puta je bilo među temama sastanaka na najvišem nivou. Koliko je danas, kada se analiziraju prethodni razgovori u Briselu, dogovor moguć?

Dogovor je neophodan, svi, sve strane i međunarodna zajednica, to znaju. Stabilnost i razvoj zapadnog Balkana zavise od tog pomirenja, a od toga zavisi i njegov evropski put. Put do ovog sporazuma ide kroz pregovore koje je u Briselu vodila Evropska unija, uz snažnu podršku Francuske. Ono što je već dogovoreno mora da se sprovede u dobroj nameri i nova pitanja treba da se reše kako bi se postigao sveobuhvatan, konačan i pravno obavezujući sporazum.

Proteklih godina i Francuska se suočila s globalnim izazovima kao što su bezbednost i odnosi s islamskim svetom, ali i s masovnim protestima oličenim u „žutim prslucima”. Da li su i na koji način ta složena pitanja sada zatvorena?

Francuska je bila teško pogođena islamskim terorizmom, a to je nažalost slučaj i s drugim evropskim prestonicama i pred tim gnusnim nasiljem ostaće nepokolebljiva u očuvanju bezbednosti svojih građana. Odnosi Francuske s muslimanskim svetom su dobri. Ali kada pojedinci versko učenje zloupotrebe zagovarajući nasilje, ubistva i principe suprotne vrednostima republike, tada moraju da budu strogo krivično gonjeni. Rizici koje ovo izopačenje religije donosi nisu nešto što je novo: u 18. veku Volter je rekao da je „fanatizam čudovište koje se usuđuje da sebe nazove sinom vere”. U to vreme je mislio na katoličanstvo... Društvena previranja u Francuskoj su se smirila jer je na neke od zahteva odgovoreno i zato što je u Francuskoj na sanitarnu krizu odgovoreno velikom pomoći države. Međutim, zahtevi koji su iznošeni moraju da budu s pažnjom saslušani, da se izlaz ne bi tražio u nasilju, u odbacivanju društvenog i političkog okvira, što nažalost ide naruku demagozima i populistima.

Komentari52
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimirz
Kada ih je Nemačka napala 1941. g. povukli su se u mišije rupe, dok ih saveznici nisu oslobodili. Posle su iskoristili prvu priliku da napadnu Srbiju, priznaju Kosovo, blokiraju proširenje EU, smeste Vučića da gleda Tačiju u potiljak. Zarad "prijateljstva" sa Nemačkom su naše prijateljstvo razbili kao bundevu. Za mene je licemerni Makron persona non grata.
Zoran Knezevic
To su te, "velike nacije"?! Jedna od tih "velikih" nacija kreira sukobe u kojima izgine 50 miliona ljudi, a druga, odmah, na početku sukoba, "hrabro" podvije rep i svoje gradove proglasi "otvorenim gradovima". Paradoksalno je da su se i jedna i druga udružile u zajedničkom zločinačkom podujvatu, kada je trebalo bombardovati Srbiju?! Što više vremena prolazi, sve više shvatam da je "mala Srbija" moralna gromada u odnosu na ove "velike", kojima je licemerje osobina po kojoj se izdvajaju.
Бобан
Како се развија ситуација у Француској Макрон ће ускоро тражити азил у Србији.
miroslav
Neka dodje, svako ko nam je prijatelj, mi smo prijateljima dobri domacini. Davno su stvorena prijateljstva Srba i Francuza, treba ih obnoviti. Ali treba ocekivati i izvinjenje za bombardovanje RS i RS. Na prijatelja se ne salju bombarderi. Znamo mi ko su nam neprijatelji, pa smo posebno bili povredjeni kad su se prijatelji Francuzi pridruzili onima iz Berlina.
MARINKO
Hvala neka njega tamo nemora dolaziti. Prvi su pokazili medjunarodno pravo neka to isprave pa ga cekamo na kalimegdanu ili u peckoj patrijarsiji.
jeremijana
Da li će pitati Berlin za posetu? Red bi bio

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.