Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: KATRIN KORSINI, francuska rediteljka

U žutim prslucima i belim mantilima jednaki pred bolom

I u ovom sadašnjem kontekstu pandemije, i bolnice i država dobijaju neku novu simboliku, ali i novu podeljenost
Катрин Корсини поново у Кану (Фото EPA-EFE/Sebastien Nogier)

74. KAN

Sa svojim 13. filmom u karijeri, posle devet godina od učešća u glavnom kanskom programu sa filmom „Tri sveta”, francuska scenaristkinja i rediteljka Katerin Korsini u ovogodišnjoj trci za „Zlatnu palmu” učestvuje sa „Prelomom”, snažnim igranim filmom dokumentarističkog stila i brzog tempa, u kojem osvetljava proteste žutih prsluka iz 2018. godine.

Spajajući intimnost sa kolektivom i u stilu uvek angažovanog Kena Louča, Korsinijeva je ponudila realnu sliku duboke i široko generalizovane socijalne krize, čije su žrtve i dve žene u dubokoj bračnoj krizi, ali i svi oni koji će se naći u poprištu događaja u i oko jedne pariske bolnice koja postaje lik sam za sebe. U razgovoru za „Politiku” Korsinijeva se dotiče i političkog i društvenog konteksta u koji je smestila radnju filma preslikane realnosti i snažnog eha...

U početku smo mogli da pomislimo da će ovo biti ljubavna priča između dve žene u vezi koja je u dubokoj krizi, a onda nam otvarate vrata za svaku vrstu haosa koji proizvode veliki broj likova, povezanih međusobno veoma precizno. Da li ste još u fazi doterivanja samog scenarija tačno znali kako ćete sve ovo postaviti i realizovati?

Scenario je pisan u brzini, bilo mi je potrebno oko godinu dana da sve ovo uradim, da povežem žute prsluke i ličnu ljubavnu egzistencijalističku dramu sa bolnicom i sa različitim ljudima u njoj. Ljudima sa različitim, suprotstavljenim stavovima i životima. Svi oni naći će se u jednoj jedinoj noći u bolnici, u haotičnom okruženju i kako vi kažete – precizno povezivanje, bilo je jedino moguće rešenje. Kada je film ušao u fazu montaže, odjednom nam je svima bilo jasno da se film nekako već sam „izmontirao”. Sve je izgledalo glatko i išlo kao po loju: od jedne priče do druge, od jednog lika do drugog i ja sam se nekako osećala kao dirigent koji je upravljao tim velikim orkestrom i tačno znao šta radi. Dirigovala sam kompleksnom simfonijom koja je trebalo da bude puna života i događaja. Da bude energetska i da sve bude u balansu.

Koliko je teško bilo snimati u limitiranom bolničkom prostoru punom ljudi i punom brzih obrta?

Moram da priznam da me je povremeno hvatala panika. Bilo je toliko brzih i naglih promena koje je valjalo kontrolisati. Često i veoma puno ljudi u jednom kadru, a njihovo ponašanje, izraz i samu glumu morala sam da pratim samo jednim okom, jer mi je drugo bilo već zauzeto onom sledećom scenom. Nekoliko puta sam upadala i u krizu i uzvikivala „Moj bože, šta ću sada!”, strepeći od te stalne brzine promena ugla i promena lica i stanja onih ispred kamere. Ne, nije bilo lako.

Spojili ste žute prsluke sa belim mantilima i otvorili nam svet i političkog i društvenog aktivizma?

Sve to što se događalo 2018. godine provociralo me na reakciju. Želela sam da imam neki svoj odgovor na sve to, da snimim film o današnjem vremenu u kojem svi živimo i o aktivizmu, ali nisam baš bila sasvim sigurna kako da u sve to uđem. Onda mi se dogodilo da sam se u decembru, baš poput moje junakinje koja je slomila lakat, i ja sama našla u hitnoj pomoći i videla kako stvari tamo funkcionišu. Moja junakinja lomi lakat u prvoj noći protesta žutih prsluka i u svemu tome ima nečeg nadrealnog što me je inspirisalo da napravim neku vrstu gotovo nadrealističkog kolaža. Ima zaista nečeg nadrealističkog u tome kako su žuti prsluci zauzeli inače prilično beskorisne pariske kružne tokove i pretvorili ih u životne prostore – u simbol žutih prsluka. S druge strane, tu su beli mantili. Bolnica, to nesigurno okruženje, koja nas čini jednakima i pred bolestima, pred bolom, i pred tim ljudima u belom koje gledamo sa strepnjom i nadom i sa svešću da od njih zavisimo, često zaboravljajući da su i oni teški radnici sa nagomilanim i ličnim i poslovnim problemima.

Iz filma „Prelom” (Foto: 74. Kan)

Bolnica može da bude i simbol i svih naših propusta u životu?

Da, pred propustima koji su nam se dogodili ili se događaju i pred tim trenutkom u našim životima kada smo svi zaustavljeni. Idemo negde i u jednom trenutku – bum, nađemo se u bolnici koja je zaista mesto gde ne bismo želeli da budemo. Ali kada smo u njoj tako zaustavljeni, prisiljeni smo da preispitujemo šta je to sve oko nas. Sama radnja filma jeste da uđemo u bolnicu i izađemo iz nje u toj jednoj jedinoj noći u kojoj su se nakupili svi mogući elementi. Iz nje izlazimo sa osećanjem da više ne možemo da izdržimo, da smo dobili recept ili bar imamo sliku sopstvenog zdravstvenog stanja. Ulazak i izlazak iz bolnice, u tome je cela poenta filma.

Bolnica je i država u malom, sa svim nagomilanim problemima, dubokim podelama, suprotstavljenim političkim mišljenjima, dok izvan nje gori vatra?

Može i tako da se posmatra ovaj film. Jesam pokazala svu tu unutrašnju suprotstavljenost u društvu, sve manjkavosti sistema i same države, ali nisam zauzimala stranu. Da, imala sam ideju da u tu bolnicu kao u neku kutiju natrpam različita zaoštrena mišljenja, ali i nešto intimno i političko. Da postavim film iz ličnog ugla, ugla žene određenog životnog doba koja već ima izgrađeni društveni položaj koji se razlikuje od položaja ljudi koje će u bolnici upoznati. To upoznavanje će uzdrmati njena uverenja, ali biće uzdrmani i svi ostali likovi koji su i sami uhvaćeni u onome što predstavljaju. Nisam u filmu držala predavanja niti stranu bilo kome. Jednostavno, na svoj način sam prenela ono što nam se u Francuskoj dogodilo. Ogorčenje demonstranata kao odgovor na prezir vlade koja ih ignoriše. Koristila sam i elemente humora i sve sam pomalo obogatila i medicinom, a najviše stvarnim životom. I u ovom sadašnjem kontekstu pandemije, i bolnice i država dobijaju neku novu simboliku, ali i novu podeljenost.

Vaši glavni junaci se međusobno optužuju za „glasanje” za Mari le Pen i Makrona?

Nije li i to francuska stvarnost? Svaki od ovih likova ima jak identitet, predstavlja društvenu klasu kojoj pripada, mesto u društvu, profesiju. Ono što ih povezuje jeste da svi oni rade i zavise od svojih poslova – i oni koji su ušli u bolnicu i oni koji u njoj rade. Ima metafore u tome da je bolnica pod pritiskom broja prispelih  ljudi slomljenih zbog političkih događaja u tom trenutku u društvu kojem ide tako loše. To mesto postaje sklonište za sve, a medicinski radnici iscrpljeni do maksimuma svima njima treba da pruže negu i podršku. Što se tiče „lepenista” i „makronista”, tokom protesta žutih prsluka bilo je neprestanih optužbi za izazivanje žestokih nereda i pravog uličnog rata. A moj junak Jan, vozač kamiona i učesnik protesta kojeg je policija teško ranila, naivno je samo očekivao da će se Makron pojaviti pred njima i porazgovarati o tome šta ih muči.

Doživljavate li sebe kao levičara?

Zar to nije očigledno iz ovog, ali i svih mojih predhodnih filmova? No, ono što smatram da je bitno jeste to da prestanemo da gledamo na ljude sa visine, da počnemo da imamo empatiju i za tuđe probleme a ne samo sopstvene. Mislim da moj film „Prelom” i govori o tome da treba da razmotrimo i sopstvene postupke, da posmatramo i prihvatimo druge sa kojima odnos treba da se gradi kroz razgovor. Nada postoji u činjenici da ljudi mogu da razgovaraju jedni sa drugima uz poštovanje različitosti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.