Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rast američke inflacije uzburkao svetske berze

(EPA-EFE/JUSTIN LANE)

Berze širom sveta beleže pad nakon objave podataka o junskom rastu američke inflacije, najvećem u poslednjih 13 godina, koji su podgrejali procene investitora da bi Federalne rezerve mogle ranije da okončaju program podsticaja iz ere pandemije nego što se prvobitno mislilo.

Indeks potrošačkih cena u SAD-u skočio je u junu 0,9 posto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou je dostigao 5,4 procenta, objavilo je u utorak Ministarstvo rada. To je najviši rast inflacije od juna 2008. godine, i znatno veći od tržišnih očekivanja.

Tržišta kapitala je dodatno uzdrmala današnja neočekivana odluka Rezervne banke Novog Zelanda, koja je najavila okončanje programa kupovine obveznica od sledeće nedelje, što je rezultiralo skokom „kivi” dolara prema američkom dolaru.

Akcije na berzama u Evropi su počele jutros trgovanje u padu, pošto investitori preispituju procene o predstojećim koracima centralnih banaka, izveštava Rojters.

Panevropski indeks fjučersa EuroStoks 50 oslabio je za 0,26 posto, nemački terminski indeks DAKS je pao za 0,34 odsto, a francuski KAK 40 za trećinu procenta.

Indeks fjučersa Londonske berze FTSE se spustio za 0,27 odsto.

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, berz japanskih, potonuo je za 0,24 posto, pošto kineske najlikvidnije akcije beleže gubitak vrednosti od čak 1,08 procenata, dok je hongkonški Hang Seng u minusu za 0,7 posto, a južnokorejski Kospi za 0,21 odsto. Japanski Nikei je pao za 0,38 procenata.

Pažnja investitora je sada usredsređena na dvodnevno polugodišnje obraćanje predsednika FED-a Džeroma Pauela u Kongresu, danas i sutra, kako bi došli do konkretnijih naznaka o tome da li će centralna banka preduzeti agresivnije korake za zaustavljanje rasta inflacije. Pauelov govor dolazi u vreme dok Bajdenova administracija i dalje insistira na fiskalnim podsticajima za podupiranje rasta američke ekonomije.

Demokrate u budžetskom odboru američkog Senata postigle su kasno sinoć sporazum o planu investiranja u infrastrukturu „teškom” 3,5 biliona dolara, koji žele da uvrste u rezoluciju o budžetu o kojoj će se raspravljati kasnije ovog leta.

Investitori na Vol Stritu su na noćašnjem trgovanju prvo staloženo reagovali na pokazatelje o rastu inflacije, podižući licitiranjem cenu tehnoloških akcija što je uobičajeno pri niskim kamatnim stopama, ali su glavni indeksi na kraju ipak zaključeni u „crvenom”.

Industrijski indeks Dau Džons je pao za 0,31 posto na 34.888,79 poena, S&P 500 je oslabio za 0,35 procenata na 4.369,21 poena, a tehnološki Nasdak Kompozit za 0,38 odsto na 14.677,65 bodova.

Nervoza investitora se reflektovala na aukciji 30-godišnjih državnih obveznica SAD u vrednosti 24 milijarde dolara, koje su prodate po stopi prinosa od 2,0 posto, što je za dva bazna poena više u odnosu na nivo na kojem je dug trgovan pre aukcije.

(EPA-EFE/DANIEL DAL ZENNARO)

Na valutnim berzama, japanski jen je ojačao, kao sigurno investiciono utočište u turbulentnim okolnostima, dok je dolar skliznuo prema jenu za 0,14 procenata na 110,45.

Evro je porastao prema američkoj valuti za 0,14 odsto na 1,1791 dolara, nakon što je prethodno zelena novčanica dotakla tromesečni maksimum u odnosu na jedinstvenu valutu.

Dolarski indeks, koji prati kretanje američke prema korpi vlauta glavnih trgovinskih partnera, srušio se za 0,15 posto na 92,660 poena sa ranijeg nivoa od 92,832 boda.

Na tržištima robe, cene nafte su se stabilizovane posle objave podataka koji su pokazali da je kineski uvoz sirove nafte u prvom polugodištu opao za 3,0 procenta u odnosu na godinu ranije.

Cene „crnog zlata” su u utorak ojačale za više od 2,0 odsto nakon izveštaja Međunarodne agencije za energiju (IEA) koja je upozorila na potencijalno manju ponudu nafte na tržištu zbog nesuglasica među glavnim proizvođačima oko proizvodnih kvota.

Američka sirova nafta WTI trguje se jutros po ceni nižoj za 0,25 posto, na 75,06 dolara za barel, a severnomorska nafta Brent je pojeftinila za 0,16 procenata na 76,37 dolara po barelu.

Spot cena zlata je porasla za 0,37 odsto na 1.814,04 dolara za uncu, prenosi Tanjug.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.