Umesto na odrasle komarce, potrebno je delovati na larve

Promena klime na naše prostore donosi vrste komaraca sa kojima se nikada do sada nismo susretali. Očekuje se da među njima budu i oni koji, kao potencijalni vektori, mogu da prenesu više od 30 različitih patogena (izazivači bolesti). Da ne bismo došli u situaciju da se s njima „borimo” kada se već odomaće, gradonačelnik Zoran Radojičić je u saradnji sa stručnjacima dva fakulteta i institucijama koje se bave suzbijanjem ovih insekata pokrenuo izradu strategije po ugledu na velike evropske gradove.

– Prošle godine potpisali smo Memorandum o saradnji i razumevanju sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Od tada smo u stalnoj komunikaciji sa stručnjacima s ovog fakulteta, kao i sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Zajedno smo došli do zaključka da je kontrola komaraca tema koja bi mogla dodatno da se unapredi izradom dugogodišnje strategije po ugledu na velike evropske gradove – rekao je Radojičić. On je istakao da se širom Evrope u suzbijanje komaraca koji predstavljaju značajan problem stanovništvu ulažu velika finansijska sredstva.

– Uglavnom se to radi u turističkim zemljama Mediterana, ali se u ovu borbu ulaže i u ravnicama, pored reka i pirinčanih polja. Zato se planira i mapiranje najznačajnijih izvorišta komaraca i tretmani larvi proverenim biološkim preparatima koji imaju minimalne posledice po životnu sredinu i biodiverzitet – kaže gradonačelnik.

On objašnjava da dolazak invazivnih, odnosno stranih vrsta komaraca, može da poremeti uhodane programe koji se sprovode radi suzbijanja domaćih vrsta, koji se u potpunosti razlikuju od suzbijanja, primera radi, rečnih komaraca.

– Te strane vrste komaraca često su prenosnici različitih bolesti, a nažalost zbog promene klime oni će biti sve prisutniji i u našim podnebljima. Zbog toga smo se odlučili da u saradnji sa našim najvećim stručnjacima pripremimo adekvatan odgovor na izazove koje nam ovi insekti donose. Predložene mere baziraju se na iskustvima i rezultatima primenjenih istraživanja u Evropi, pre svega u Francuskoj i Nemačkoj u kojima je tretman odraslih formi uglavnom ukinut. Tretiranjem larvi komaraca na mestima gde je procenjeno da se oni najviše razmnožavaju (među njima su i šahtovi) smanjujemo brojnost odraslih formi te se samim tim smanjuju i troškovi za tretman odraslih komaraca. Ovakvo strateško opredeljenje za suzbijanje ovih insekata u gradu je neophodno za postizanje zadovoljavajućeg stepena zaštite od njih, njihovih neprijatnih uboda, ali i bolesti koje prenose – objašnjava Radojičić.

Kako je gradonačelnik rekao, strategija je u početnoj fazi, ali se očekuje da za narednu sezonu bude spreman odgovor.

– Čeka nas veliki posao da odredimo koji su to lokaliteti koje bi prvo trebalo da „napadnemo larvicidima”. Samo u Beogradu ima oko 1.100 kilometara vodotokova drugog reda, a zamislite koliko ima samo šahtova. Jasno je da je izuzetno veliki posao pred našim stručnjacima. Kada je reč o sredstvima koja bi se primenjivala i opremi koja bi se za strategiju koristila, još smo u fazi procene. Za realizaciju ove strategije biće veoma važna i edukacija stanovništva kako zajedno može da pomogne sebi, ali i svom gradu. Primera radi, jako je korisno da građani u svojim dvorištima i na terasama redovno prazne posude s vodom. Čak i najmanja količina vode u tacnama za cveće predstavlja idealno mesto za razmnožavanje kućnog komaraca koji je prenosnik virusa Zapadnog Nila. Životni ciklus ovog komaraca od larve do odrasle forme je svega šest dana i zato je važno da građani redovno prazne posude s vodom na vreme da bi sprečili razmnožavanje ovog neprijatnog i potencijalno opasnog insekta – istakao je gradonačelnik.

On je napomenuo da bi se nova strategija suzbijanja komaraca mogla realizovati na pet ili 10 godina.

Borba protiv ambrozije se nastavlja

Sugrađani alergični na ambroziju već se spremaju za avgust i septembar kada ona cveta i pravi najviše problema osetljivim osobama. Zbog toga je grad pokrenuo akciju njenog uništavanja na većim površinama.

– Akcioni plan za suzbijanje ambrozije počeli smo da aktivno primenjujemo prošle godine. U planu je da uradimo nadzor nad 3.000 hektara do kraja septembra i na osnovu toga odredimo gde je potrebno da hemijski tretiramo ambroziju. Neprekidno pratimo stanje na 1.400 hektara, a još 1.000 nadziremo jer se predviđa da bi ona tu mogla da se razvije. Prema sadašnjim podacima sa terena, na 145 hektara primenićemo hemijski tretman. Na površinama gde se potvrdi prisustvo ambrozije, posle uništavanja ove biljke, ponovićemo monitoring kako bi smo utvrdili da li je potreban dodatni hemijski tretman – rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić.