Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

EU napušta ekonomiju zasnovana na fosilnim gorivima

Фото Пиксабеј

BRISEL - Evropska komisija predstavila je predlog mera koji bi trebalo sprovesti u oblasti politike klime, transporta, energetike i poreza trebalo se došlo do smanjenja emisije štetnih gasova od 55 procenata do 2030 godine.

Mere predstavalju kombinaciju smanjenja emisije štetnih gasova, očuvaje priorede, ali i stavljaju socijani balans u centar ove tranzicije od ekonomije zasnovane na fosilnim gorima ka čistim i obnovljivim izvorima energije.

Kada se usvoje od strane Evropskog parlementa i Saveta EU, ove mere će postati obavezujući pravni okvir koji vodi do ostvarenja konačnog cilja, klimatski neutralne Evrope do 2050. godine, navode u Briselu.

„Znamo gde treba da idemo i šta treba da uradimo da bismo tamo stigli. Trenutna ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje limite i znamo da moramo da se okrenomo novom modelu zasnovanom na inovacijama i čistoj energiji. Naš kilimatski cilj više nije samo politička namera već i pravna obaveza”, poručila je predsednica EK, Ursula fon der Lajen.

U Briselu napominju da je za ovu „zelenu transformaciju Evrope” namenjena jedna trećina ukupnog budžeta za oporavak EU što iznosi oko 500 miljardi evra.

Evropska komsija upozorava da emisije ugljendikosida moraju da „imaju cenu” koja će proizvođače, potrošače i inovatore podstaći da izaberu čiste tehnologije i izvore energije.

Dosadašnji EU sistem za trgovanje emisijama već je uticao na smanjenje emisije štetnih gasova u proizvodnji električne energije i energetski intenzivnih industrija za 42,8 odsto u poslednjih 16 godina.

EK predlaže da se još više podgnu ograničenja, da se postupno ukinu dozvole za besplatne emisija za vazduhoplovstvo kao i da se brodarstvo, po prvo put, uključi u sistem koji organičava emisiju štetnih gasova.

Da bi se došlo do smanjenja emisija štetnih gasova u drumskom transportu i kao i za potrebe stanovanja, uspostavlja se zaseban EU sistem trgovine emisijama za distribuciju goriva.

U Komisiji dodaju da bi EU trebalo da teži postizanju klimatske neutralnosti u sektorima korišćenja zemljišta, šumarstva i poljoprivrede, uključujući i poljoprivredne emisije koje ne sadrže CO2, poput onih iz upotrebe đubriva i stoke. Strategija šumarstva EU ima za cilj poboljšanje kvaliteta, kvantiteta i otpornosti šuma EU uz plan za sadnju tri milijarde stabala širom Evrope do 2030. godine.

„Jači standardi emisije CO2 za automobile i kombije ubrzaće prelazak na mobilnost sa nultom emisijom zahtevajući da se prosečne emisije novih automobila smanje za 55 odsto od 2030. godine i 100 odsto od 2035. godine u poređenju sa nivoima iz 2021. godine. Kao rezultat, svi novi automobili registrovani od 2035. godine biće sa nultom emisijom”, navodi se u dokumentu EK, prenosi Tanjug.

Sa poreske strane, revizija Direktive o oporezivanju energije predlaže usklađivanje oporezivanja energetskih proizvoda sa energetskom i klimatskom politikom EU, promovisanjem čistih tehnologija i uklanjanjem zastarelih izuzeća i sniženih stopa koje trenutno podstiču upotrebu fosilnih goriva.

Uspostavlja se i novi Mehanizam koji će se odnositi na cenu ugljenika prilikom uvoza, kako bi se osiguralo da ambiciozna klimatska akcija u Evropi ne dovede do „curenja ugljenika”.

Ovo će osigurati da evropsko smanjenje emisija doprinese globalnom smanjenju emisija, umesto da potiskuje proizvodnju sa intenzivnim emisijama ugljenika izvan Evrope.

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beara
Tako je lokomotiva EU privrede zagovarala i napuštanje nuklearne elektrane i termoelektrane pa su iselili jos 50000 stanovnika Lužičkih Srba radi proširivanja ugljenokopa ( nastavlja se istrebljenje Luzickih Srba jos od 18 veka i sad su svedeni na mizernih 70000 oko Lužice) a umesto gašenja nuklearki su potpisali severni tok 2 sa Rusijom. Nemci i Eu sve vise liče na amere, pricaju bajke a realnost je da samo misle kako nesta džabe da ušicare..dokaz je KiM oteli ga da imaju jeftinu energiju
Nikola Nesic
U Srbiji svaka vest iz EU se posmatra kao globalna mera, ne pojašnjava se njen uticaj na pojedinca. Iz perspektive jedinke, mora se priznati da Evropa ima smisla. Mere koje implemetira EU se osećaju na 100 metara van granice. Možemo da vrtimo ovde šta je krajnji cilj donosioca mera i predlagača: novo ropstvo, interes bogatih, ali na licima nama jednakih sa druge strane granice vidim zadovljstvo, svest o ekologiji, brigu o sredini. I ne samo to, već zaista je trava zelenija i čistija. Znači može.
Lillah
Ne napuštaju energiju iz brojnih nuklearnih elektrana.
slamkamenac
Ropstvo je dobro i zdravo samo je promenilo izgled. Nekada su robovi imali okove a danas su potcinjeni ili zavisnoscu od droge ili drzavnim zakonima koji namecu skupe tehnologije, sta ,kako i koliko cete da jedete , koliko da pijete i disete...da im je zbilja do ustede u CO2, smanjili bi automobile , s manjim motorima, itd. U stvarnosti sve je vise dzipova, ko moze da plati, da ne pominjemo da ce bogati jesti meso kad god hoce ili leteti u svemir dok cemo mi placati cenu i jesti sinteticko meso.
slobodan
Trosice tudje resurse

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.