Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Deponije – tempirane ekološke bombe

Postojeći sistem nekontrolisanog i nekažnjenog odlaganja otpada na nesanitarne deponije je najjeftiniji vid upravljanja otpadom, ali zato najskuplji kad je reč o ceni koju Srbija plaća zdravljem građana i stanjem životne sredine
Депонија у Бечеју свакако није „украс” овог места (Фотографије: К. Цвејанов)

Smetlišta u Požarevcu, Kovinu, Smederevu, Kragujevcu, Staroj Pazovi… goreli su poslednjih mesec dana. Nesanitarne opštinske deponije jedan su od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Prema podacima Agencija za zaštitu životne sredine, javna komunalna preduzeća u 111 opština odlažu oko 70 odsto smeća na 137 nesanitarnih deponija. Za veliki broj njih Strategija o upravljanju otpadom predvidela je zatvaranje. Ali kako još ne postoji izgrađen sistem regionalnih centara, lokalne deponije ostaju jedino rešenje. Mnoge su starije više od 50 godine – deponija u Vršcu koristi se od 1945, a 11 godina kasnije otvorena je u Bačkoj Palanci.

Višedecenijska upotreba dovela je do popunjenosti kapaciteta, a veliki problem je i nepostojanje sistema za odvođenje deponijskog gasa – tek je desetak deponija koje poseduje ovaj sistem. Zbog toga dolazi do požara, ali mogu se dogoditi i gori  scenariji poput eksplozije. Raniji izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine beležili su prisustvo dima na oko 100 smetlišta. Najdrastičniji primer zabeležen je 2017. kada je deponija u Vinči gorela dva meseca.

– Nesanitarne deponije predstavljaju prave ekološke bombe sa kojih štetne materije bez ikakve barijere prodiru u podzemne vode i zemljište, a gas metan, koji nastaje raspadanjem, odlazi u atmosferu što prouzrokuje česte požare koji se teško gase. Staklo bačeno na deponije tokom toplih letnjih meseci pod dejstvom sunčeve svetlosti izaziva paljenja, a intenzivnim požarima doprinosi i opasan zapaljiv otpad iz domaćinstava – ambalaža od hemikalija, boja, lakova koja se zajedno sa svim drugim komunalnim otpadom odlaže na deponije – objašnjava za „Politiku” Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom.

Oko 70 odsto aktivnih deponija čak nije predviđeno nikakvim prostorno-planskim dokumentima, nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti potrebne dozvole. Mnogi meštani žive u neposrednoj blizini otpada, pa se u polovini slučajeva smeće odlaže na mestima koja su manje od kilometra udaljena od naselja. Ima ih i u poplavnom području – 29 nesanitarnih deponija je u blizini reka ili jezera. Rešenje ovog velikog problema nalazi se, prema računici Fiskalnog saveta, u 300 do 350 miliona evra – toliko bi trebalo država da obezbedi za zatvaranje i sanaciju postojećih deponija. Ali uređenje ovog pitanja ne bi pogodilo samo državnu kasu, već i budžete građana.

– Ključni razlog što do sada nisu postignuti ambiciozniji rezultati u zatvaranju nesanitarnih i otvaranju sanitarnih deponija na kojima bi otpad fizičkim barijerama bio izolovan od uticaja podzemnih voda, a metan se izvlačio i dalje prerađivao, jeste što ovakav sistem prouzrokuje i veće troškove za same građane – korisnike komunalnih usluga. Zbog toga su proteklih godina lokalne samouprave nevoljno pristupale formiranju regiona. Postojeći sistem nekontrolisanog i nesankcionisanog odlaganja otpada na nesanitarne deponije je najjeftiniji vid upravljanja otpadom, ali zato najskuplji kad je reč o ceni koju Srbija plaća zdravljem građana i stanjem životne sredine. Evropska unija je zakonom zabranila odlaganje otpada na nesanitarne deponije, a mnoge države članice uvele su takse za deponovanje kako bi destimulisale odlaganje otpada koji se može reciklirati ili iskoristiti za dobijanje energije – pojašnjava naša sagovornica.

Kako u Srbiji deponovanje najmanje košta, čak  98 odsto ukupnog otpada završi u životnoj sredini. Naša sagovornica podseća na poražavajuću činjenicu koju je objavila Agencija za životnu sredinu – od 2012. do 2019. na deponije odloženo je čak 136.748 tona opasnog otpada. Razlog tome je što u našoj zemlji ne postoji postrojenje za tretman opasnog otpada, a izvoz u Evropsku uniju je skup.

– Prema analizama koje su radili eksperti „Grin Lupa” u komunalnom otpadu koje se svake godine odloži na deponije u Srbiji, nalazi se oko 300.000 tona pogodnog za reciklažu, i još 350.000 tona otpada koji se može iskoristiti za dobijanje energije, od čega je gotovo polovina nereciklabilna plastika. Tako da deponovanjem ne samo što zagađujemo životnu sredinu već traćimo i resurse dragocene za prelazak na cirkularnu ekonomiju – pojašnjava Kristina Cvejanov i dodaje da nadu kako će ove štetne prakse biti prekinute bude najave Ministarstva životne sredine da će se uskoro krenuti u izgradnju pet regionalnih centara. Oni će biti finansirani sredstvima evropskih banaka i Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, koje je zaduženo za izgradnju još četiri regionalna centra u okviru projekta „Čista Srbija”, a koji se finansira iz kineskog kredita.

Ništa manji ekološki problem nisu ni divlje deponije. Prema procenama ima ih oko 3.500. Njih ne kontrolišu javna komunalna preduzeća, a smatra se da tu završava oko 20 odsto komunalnog otpada. Kakvo je stanje na ovim deponijama svedoči izveštaj o upravljanju otpadom od 2011. do 2019. godine koji je izradila Agencija za zaštitu životne sredine. Iako nisu sve lokalne samouprave dostavile podatke, u 131 gradu i opštinama nalazi se 2.305 divljih deponija. U 2019. godini na 1.396 lokacija čišćenje nije obavljeno nijednom, do deset puta čišćeno je 796 lokacija, a preko 20 puta čišćene su samo dve deponije.

Ministarstvo ekologije ove godine će kroz konkurse 75 miliona dinara dodeliti opštinama i gradovima za prevenciju nelegalnog odlaganja i uklanjanje otpada. Međutim, za potpuno uklanjanje divljih deponija, potrebno je daleko više novca – oko deset miliona evra.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Cica
Sta cemo sa deponijama manjeg ili veceg obima koje su razastrte po ulicama, parkovima, svacijim i nicijim povrsinama oko zgrada i uopste kompletna urbana povrsina? Gradsko zelenilo kad pokosi travu napravi goru situaciju nego sto je bila jer trava i korov privremeno sakriju razbacane otpatke a prilikom kosenja to razveju...
Славко
600 милиона је само прошле године подељено грађанима из чистог популизма. И 3 милијарде да кошта уређивање стања у тој области није много. Здравље нема цену
Nenad Nikolić
Objavljen tekst nema veze sa realnošću. Prvo problem sa deponijama nije u tome da se rade regionalne deponije već da se smanji iznošenje iznetog otpada kroz reciklažu i tu leži zec. Jer u čemu je razlika sa sada urađenim deponijama ako ih vodite kao smetlište. Drugo ukoliko se vrši adekvatno recikliranje otpada to smanjuje cenu , što se vidi i u zapadnim zemljama. Na kraju sve se svodi na menađment otpadom za koji funkcioneri u JKP nemaju kapacatiteta .
Kristina
Sekundarna separacija otpada se i radi na regionalnim deponijama. One i jesu mesto gde se "izvlači" otpad za reciklažu i ponovno korišćenje. Reciklaža sama po sebi nije isplativa za komunalno preduzeće to je zabluda. Zato u EU i postoje finansijski mehanizmi poput takse za deponovanje. I u Srbiji se subvencioniše sakupljanje reciklabilne ambalaže ktoz sistem produžene odgovornosti operatera. Cena iznošenja smeća je 4 puta niža kod nas nego u Sloveniji, a 10 puta manja nego u Austriji
Боба
Отпад не занима Србе изгледа и тако ће бити док се сви не погуше у њему. Да је памети у држави ово би била шанса да се уведе развој тоталном рециклажом свега и тако запосле сви.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.