Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Poslodavci i sindikati ne mogu da se dogovore o visini minimalca

​Poslovna zajednica će pristati na povišenje samo ako zauzvrat dobije znatnije poresko oslobađanje. Sindikatima je to malo i traže da se minimalna plata, koja trenutno iznosi 32.000 dinara, poveća za 20 odsto i uskladi sa potrošačkom korpom
Послодавци годинама питају зашто се на минималну зараду плаћа порез (Фото А. Васиљевић)

Poslodavci nisu sigurni da mogu da izdrže povećanje minimalne cene rada za 3.000 dinara, a kamoli za 6.400, koliko traže sindikati. Pošto znaju da sa sindikatima ne mogu da se dogovore i da će završnu reč o visini minimalca na jesen imati vlada, od nje zahtevaju da im relaksira poslovanje. U prevodu to znači: povećanje neoporezivog dela zarade, smanjenje poreza i doprinosa na plate, pa čak i potpuno oslobađanje od plaćanja poreza, kao i ukidanje parafiskalnih nameta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pre dva dana je nagovestio da poslodavci mogu da se nadaju povećanju neoporezivog dela dohotka, dok će se s druge strane ići na dalje smanjivanje radnih poreza i doprinosa, a do kraja godine će se znati da li će to biti 0,5 odsto, jedan ili 1,5.

Tom prilikom je rekao da ne razume kritike sindikata na njegovu najavu da će minimalac biti 300 evra, dodajući da je svestan da to nije dovoljno, ali da je svakako bolje nego ranijih 159 evra, koliko je minimalac iznosio pre osam godina.

Posle ove „prozivke”, sindikati su se juče oglasili saopštenjem u kome traže povećanje minimalca, koji trenutno iznosi 32.000 dinara, za oko 20 odsto. Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozvali su građane, društvene pokrete i nevladine organizacije da na predstojećim pregovorima na Socijalno-ekonomskom savetu podrže zahteve sindikata za podizanje minimalne zarade za 2022. godinu za 20 odsto i da se on sukcesivno povećava svake naredne godine do dostizanja nivoa plate koja bi omogućila dostojanstven život radnicima.

U saopštenju se navodi da su prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili ignorisani.

– Minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara godišnje za obrazovanje i 580 dinara dnevno za hranu – piše u saopštenju i dodaje da je minimalna zarada realnost za 350.000 ljudi u Srbiji.

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade Srbije i sindikata počeće pregovore o minimalnoj zaradi za 2022. godinu koja mora biti utvrđena do 15. septembra.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca i član Socijalno-ekonomskog saveta navodi da poslodavci i sindikati imaju različite stavove i već godinama ne mogu da se dogovore oko minimalne cene rada, zbog čega visinu najniže zarade određuje vlada. Ovog puta je predsednik Srbije, kaže, malo poranio, ali ako se pogleda unazad nekoliko godina svake je minimalna plata povećavana za 3.000 dinara.

– I to povećanje, koje je Vučić najavio, jeste iznad naših proizvodnih mogućnosti. Pojedini privrednici koji su na ivici poslovanja dolaze u poziciju da neće moći dalje da rade. To bi, s jedne strane, bilo podnošljivo uz povećanje neoporezivog dela i smanjenja poreza i doprinosa na zarade, pa i uz nešto veću kompenzaciju. Ali je problem u tome što smo nezaštićeni od povećavanja različitih drugih inputa. Ako bi bile fiksirane cene, možda bi se moglo podneti. Svesni smo da sve cene rastu i to često nekontrolisano – napominje Atanacković.

On naglašava da se privrednici neće zadovoljiti time da neoporezivi deo zarade sa 18.300 dinara bude uvećan samo za 1.000 dinara. Porezi i doprinosi na neto platu su 61 odsto i do sada su doprinosi obično umanjivani za pola procenta, a umanjenje za 1,5 odsto bi već nešto značilo.

– Tražićemo znatne olakšice. Godinama pitamo zašto se na minimalnu zaradu plaća porez i zašto se taj porez ne ukine. Takođe plaćamo 1.200 parafiskalnih nameta za koje ne znamo zašto ih plaćamo, pa i u tom pogledu očekujemo rasterećenje – navodi Atanacković.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, ukazuje da nam je privreda slaba, pa bi najbolje bilo da troškovi rada budu mali, da se izađe u susret poslodavcima i da se oslobode plaćanja poreza na minimalnu zaradu, ako tako traže. To bi povećalo šansu za zapošljavanje onih koji su ugroženi i siromašni, a učinilo bi poslovanje rentabilnijim.

– Vrlo je poželjno, s čisto privrednog stanovišta, da troškovi rada budu što manji tako da se povećava akumulativni potencijal privrede. Naša domaća akumulacija je godinama oko nultog nivoa, što će reći da svoje investicije finansiramo samo amortizacijom i stranom akumulacijom, a ponajviše direktnim stranim investicijama – zaključuje Madžar.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
minimalac u privredi treba da bude 400evra,u vanprivredi i javnom sektoru 10% manje.ne moze svako da bude poslodavac a ni radnuk.ovde se 33god.vodi rat izmedu privrede i vanprivrede oko podele novca.svo vreme novac raspodeljuju oni koji ga ne zaraduju,i to je temeljni problem.zakon o radu treba da vazi za sve zaposlene.zbog otimanja vlasti i novca od privrede mladi beze van,pa se ostaje bez radne snage.izvrsena je otiacina i diskriminacija zaposlenih u privredi u isplati zarada pio i penzija.
Evroskeptik
I poslodavci i sindikati nerealni. Sindikati se bave marletingom. Traze ono za sta znaju da je nerealno, da bi se u ocima radnika prestavili kao njihovi zastitnici. Poslodavci vec daju plate vece od minimalca, ali taj deo ide na crno, tako da povecanjem minimalca se povecava samo vidljivi deo uplate, a jedino im se povecava trosak za porez i oni bi hteli da ih vlast oslobodi i tog malog troska povecavanjem neoporezivog dela dohotka. Realno 10%. 6% BDP+ 3% inflacija.
slobodan
Pa zar nije Predsednik odredio visinu minimalca?
Иван Грозни
Основни проблем је што држава својом политиком неконтролисаног задуживања повећава пензије и плате у јавном сектору. Онда расте притисак и на приватни сектор да повећа плате, а то није могуће без повећања прихода. Имајући у виду економске могућности земље, пензије и плате у јавном сектору су превелике. Ово се наравно не односи на здравство и просвету. Додатни проблем је то што је велики број запослених у јавном сектору вишак. Њиховим отпуштањем смањила би се укупна маса зарада, а истовремено би
dusan1
Sindikad i država treba da stoje na strani poreskih obveznika a ne biračkog tela ! Međutim tada nebi bili na vlasti i u sindikalnim foteljema. Što se tiče plata , živeli smo i u doba hiper inflacije pa je svaki pregovor o cifri besmislen ! Za one mlađe da znaju da je hleb koštao milion dinara ! Jedina POŠTENA MINIMALNA plata je ona koja NIJE 3 PUTA MANJA OD NAJVEĆE ISPLAĆENE IZ BUDŽETA ! A ta iz budžeta mora biti bar 1 dinar manja od one koju prima lice sa istom školskom spremom od privatnika .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.