Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krsta Preševski u komitskom ratu

Четничке војводе из Пчињског краја, Срби и Албанци (Фото: лична архива)

U ovim teškim vremenima, kad Albanci poriču sve na srpskom Kosovu i Metohiji, napadaju srpske svetinje, pale imovinu, kad se izbacuju iz političkog života Srbi u višenacionalnom Preševu i Bujanovcu, setimo se Krste Kovačevića (1878–1948) iz Trgovišta.

Krsta Kovačević rastao je sa sedmoricom braće i sestrom u siromašnom Trgovištu. Otac Spasa i majka Anđa vaspitavali su ga u srpskom duhu uz posete manastirima Pčinje. Učio je kovački zanat. Jednom prilikom njega i mlađeg brata Spireta na seoskom putu napala su dva turska askera. Osioni Turci ošamarili su ih uz pogrdu: „Da znaš, bre, da ste carska raja”. Plahoviti Krsta uzvratio je askerima i dečaci su pobegli. Života nije bilo od turskih potera za drznicima koji su udarili askere. Krsta beži u Bugarsku i postaje pružni radnik. To mu ne daje mira pa se priključuje bugarskim komitama u borbi protiv Turaka. Bio je u jedinici generala Gončeva, koja je vršila sabotaže na pruzi Skoplje–Solun.

Bugari okreću ćurak i u pčinjskom kraju počinju da ubijaju Srbe. To ga je navelo da se priključi četi vojvode Jovana Stanojkovića, učitelja iz sela Dovezenci. Učitelj Jovan je pored borbe protiv Turaka i Bugara vršio i opismenjavanje saboraca. Prva slova ispisivali su na pesku jer nije bilo papira i olovke. Tako je Krsta naučio da čita i piše.

Zatim formira svoju četu i u borbu uključuje oca i braću. Vojvoda Jovan iz Dovezenaca često je govorio da „Krsta ima familijarnu četu”. Krsta je bio učesnik Ilindenskog ustanka. Težnja mu je bila da sve iz Pčinje uključi u borbu protiv Turaka i Bugara. U njegovoj četi bili su Srbi, Makedonci i Arnauti, disciplinovani i drski u napadima na neprijatelja. Nikada nisu bili poraženi, a na kaljenju u Krstinoj četi bio je i legendarni potporučnik Vojin Popović, Vojvoda Vuk.

Krsta je bio drzak i voleo je izazove. Kretao se slobodno u okolini Preševa i Bujanovca, a u Bujanovac je došao na proslavu Svetog Save. Organizovane su turske potere, ali im je vešto utekao.

Učesnik je balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bio je u kontaktima s kraljem Petrom Prvim, Nikolom Pašićem, Stojanom Protićem, generalom Božom Jankovićem.

Posle Prvog svetskog rata vojvoda je živeo skromno u Preševu. Gradio je svoj dom. Vlast mu je nudila kapetansku penziju, ali je on odbio ponudu. Primao je samo 1.000 dinara, kao znak pažnje od naroda. Govorio je: „Ne mogu da tražim od svoje države. To je moja država. Treba štedeti.” I patrijarh Varnava posetio je vojvodu Krstu.

Najviše je voleo da se druži s preživelim saborcima i vojvodama bilo koje vere. Bio je duhovit i veseljak, a u četi je imao i gajdardžiju. Umro je u Preševu 1948. godine i sahranjen je na mesnom groblju. Četničke vojvode Pčinje opevane su u narodnim pesmama: „Nek li ti reko: sedi, ne idi, Velijo, bre!/Tamo te čekav do tri busije, Velijo, bre!/Prva busija: Krsta vojvoda, Velijo, bre!/Druga busija Jovan Dovezenski, Velijo, bre!/Treća busija: Đorđe Skopljanče, Velijo, bre!/Ako te fativ, glavu će ti uznev, Velijo, bre!” (Velija je bio poreznik u Preševu. Ubile su ga komite.)

Poznavajući da mnogima nije stalo do suživota Srba i Albanaca, potrebno je pronaći njegov grob i po mogućnosti ga prebaciti u rodno Trgovište ili u manastir Prohor Pčinjski. Poruka je mnogima da se mnoge bezimene ulice u Pčinjskom okrugu dobiju nazive po imenima koji su se borili za dobro Srba i Albanaca.

Slobodan T. Petrović,
Kladovo

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Stojkovic
Vrlo dobar članak. U četi Krste Trgoviškog nije bilo Albanaca iako neki delovi odeće na slici možda ukazuju na to. Smatram da bi pravi naslov članka trebao biti : Učešće vojvode Krste Trgoviškog u četničkoj akciji 1903-1912 u Staroj Srbiji i Makedoniji. Izraz komita bio je karakterističan za Bugare izveden od reči komitet. Tačno su poznata imena svih četnika na slici.
Дедо Борис Битола
Ете разбрав како албанците со србските четници ,зеле учество во илинденското востание.Ама некој од читателите реагира,дека тоа биле арбанаси.Од некаде и бугарите.Таман да се докомплетира историјата и со некој македонц.Го имам првиот атлас на републиките,печатен во Белград,каде тој дел се наоѓа во составот на НР Македонија.Аргументи на силата.
fensi denser
Kakvi bre Albanci? Poznato je da su komite plaćale Arbanase kao podršku protiv Turaka, pa Turci plate više i ovi promene stranu. Oni su mahom bili ratnici najamnici. Dalje, mnogi od njih su bili srpskog porekla, poarbanašeni, pa zato simpatizeri pravoslavnih. Onda, komite-četnici su oblačili albansku nošnju da bi neprimećeni prošli pored njihovih sela. Ko hoće neka čita "pripovetke i priče iz Stare Srbije"... ima i drugo
fensi denser
Жали, Заре, да жалимо, како ће се раздвојимо, Ти од мене, ја од тебе, ја ће идем на далеко. Ја ће идем на далеко, на далеко бело Врање, Ће се пишем у кумите, у кумите, млад кумита. Па ће узмем кралску сабљу и тој кралско све оружје, Па ће идем ч'к у Пчињу, ч'к у Пчињу Прешев-Казу, Па ће пређем Вардар воду, Вардар воду б'ш голему, Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути. Kakvo bre bratstvo i jedinstvo sa Velikom Albanijom? Na medalji u mojoj ruci piše OSVEĆENO KOSOVO!
Desko
Izuzetna fotografija, znaju li se fotografisani?
Slobodan T.Petrovic
Zna se za srpske vojvode.Za Albance ne znam..To ce verovatno zainteresovati nekoga iz gradske vlasti u Presevu.. Slobodan
Markiza
Veoma lepa priča.. Pogledajte kako patriotizam može da se iskaže bez blesavih nacionalističkih fraza i sejanja mržnje. Bravo Slobodane!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.