Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Apeli Bajdenu da vojno interveniše na Kubi

Fransis Suarez, gradonačelnik Majamija, poreklom Kubanac, pozvao američkog predsednika da odobri vazdušne udare po uzoru na Klintonovo bombardovanje SRJ
Сукоб провладиних и антивладиних демонстраната у Хавани (Фото: EPA-EFE/Ernesto Mastrascuca)

Zbog rivalstva s Kinom, koje je odredila kao najvažniji spoljnopolitički interes, Bajdenova vlada namerava da se daleko manje bavi drugim delovima sveta. Ipak, posle nedavnih dešavanja na Haitiju i Kubi, u Nikaragvi i drugim latinoameričkim i karipskim zemljama, Amerika se ponovo posvetila i sopstvenom „dvorištu”, a političari kubanskog porekla čak traže vojnu intervenciju nalik onoj na Kosovu.

Predsednik Džozef Bajden odmah je reagovao na proteste koji su u nedelju održani na Kubi, gde je masovno iskazivanje nezadovoljstva retka pojava. Već u ponedeljak, šef Bele kuće optužio je havanske zvaničnike da su posvećeni sopstvenom bogaćenju, umesto privrednom rastu i borbi protiv pandemije. „Ovo je jasan zahtev za slobodu”, ocenio je Bajden.

On je pod pritiskom gradonačelnika Majamija Fransisa Suareza i republikanskog senatora Marka Rubija da razmisli i o vojnoj intervenciji. Suarez je u izjavi za Foks njuz kazao da treba razmisliti o „vojnoj akciji poput onih u Panami i Jugoslaviji” i dodao da je jedna od mogućnosti i ono što je „predsednik Klinton uradio na Kosovu, kad je intervenisao vazdušnim udarima na humanitarnoj osnovi”.

Hiljade Kubanaca demonstrirale su protiv komunističkih vlasti zbog teške situacije s epidemijom virusa korona i ekonomskih problema, koji su u velikoj meri uzrokovani američkim embargom. Učesnici protesta tražili su hranu, lekove i vakcine, dok su nasilni među njima prevrtali policijska vozila i pljačkali prodavnice. Policija je pretukla neke od demonstranata, a druge rasterala biber-sprejom. Prema rečima aktivista, u nedelju je nestalo ili privedeno oko sto ljudi, a vlasti su potvrdile pogibiju jednog demonstranta.

Na uzvik pojedinih demonstranata: „Dole diktatura!”, predsednik Migel Dijaz Kanel je pozvao na kontramiting i odbranu revolucije od navodnih američkih plaćenika koji su primili novac da bi destabilizovali sopstvenu zemlju. Ipak, Dijaz Kanel je u sredu priznao propuste u snabdevanju osnovnim životnim potrepštinama. Vlada je obećala da će se potruditi da ne bude restrikcija struje i privremeno je ukinula carine na hranu i lekove koje Kubanci unose u zemlju vraćajući se iz inostranstva.

Kako prenosi „Njujork tajms”, prvi čovek vašingtonske administracije poručio je da se uskoro mogu očekivati nove američke mere povodom situacije na Kubi i Haitiju, gde je prošle sedmice ubijen predsednik države. Prema oceni njujorškog dnevnika, sadašnje Zapadno krilo moraće da se pozabavi Latinskom Amerikom i Karibima daleko više nego što je to činilo poslednjih nekoliko vlada, koje su u žižu interesovanja stavljale ratove na Bliskom istoku i takmičenje s Rusijom i Kinom.

Bajden je bio potpredsednik u Obaminoj vladi kad su SAD obnovile diplomatske odnose s Havanom, ali aktuelni stanar Avenije Pensilvanija nije preinačio odluku svog prethodnika Donalda Trampa da Kubu stavi na listu zemalja koje sponzorišu terorizam.

Bajden se u ponedeljak obratio i političarima na Haitiju, tražeći od njih da se „udruže zarad dobrobiti zemlje” nakon što je ubijen tamošnji predsednik Žovenel Moiz. Vlasti karipske zemlje saopštavaju da je atentat izvršen u organizaciji dvojice američkih državljana haićanskog porekla, kao i 26 penzionisanih kolumbijskih vojnika. I u ovoj karipskoj zemlji izbili su neredi posle tragičnih događaja, a nestabilnost u prestonici Port o Prensu za SAD je problematična i zbog toga što najavljuje novi talas haićanskih imigranata. Politička nestabilnost, nemaština, nemiri i prirodne katastrofe – hronične su boljke Haitija.

Iz istog razloga – zbog reke tražilaca azila koja se sliva ka meksičko-američkoj granici – Vašington pomno prati i dešavanja u Centralnoj Americi. Bajden je potpredsednici Kamali Haris poverio da u saradnji s vladama Gvatemale, Nikaragve i Salvadora pronađe rešenje da stanovnici ovih zemalja ostanu kod kuće. Amerika nudi ekonomsku pomoć i saradnju u borbi protiv kriminala, a azilanti se žale na siromaštvo, bande, korupciju i odsustvo političkih sloboda. U ponedeljak je Stejt department poništio vize za oko sto nikaragvanskih funkcionera, zabranjujući im da uđu u SAD nakon što je ocenjeno da guše mirne proteste i krše ljudska prava. Vlada u Vašingtonu je i potencijalnim migrantima sa Kube i Haitija u utorak poručila da ne dolaze.

Bajden je „nasledio” i situaciju u Venecueli, koja je godinama u političkoj i ekonomskoj krizi, pojačanoj zbog Trampovog embarga na naftu. Od četiri miliona Venecuelanaca koji su napustili zemlju, polovina je završila u Kolumbiji, američkoj saveznici, što je iskomplikovalo situaciju u Bogoti, jer se i ona suočava s nezadovoljstvom građana i nemirima.

I dok Vašington drži da je cela zapadna hemisfera njegova ekskluzivna interesna sfera, Peking poslednjih godina sve ambicioznije pokušava da prodre u američko „dvorište”. Kina je postala najveći trgovinski partner osam latinoameričkih zemalja, a 19 država tog regiona učestvuje u kineskom projektu za finansiranje infrastrukture, kolokvijalno nazvanom Novi put svile. Posebno su čavističke vlasti razvile dobre odnose s Kinom, Rusijom i Iranom, zbog čega će Bajden verovatno morati da se pozabavi Venecuelom daleko više nego što su to činili njegovi prethodnici.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Ričard Grenel, bivši šef obaveštajnih službi SAD i bivši ambasador u Nemačkoj, kao i izaslanik za Balkan Donalda Trampa, saopštio je danas na Tviteru vest koju su mnogi čekali. "Razgovarao sam sa gospodinom Trampom danas i rekao bih da će se kandidovati za predsednika SAD 2024." - napisao je Grenel.
Mile Rad
Zasto ovaj naron de pogleda svoje slobodne i demokratske susede po centralnoj i juznoj americi. E pa slicna buducnost i njima bi dosla ako nastave ovako.
Srba
Ovo su potomci onih kriminalaca koje je Fidel proterao sa Kube (da ih ne bi badava hranio po zatvorima) I lukavo ih predstavio Amerikancima kao zrtve njegovog rezima.
marko kraljevic
pa mogli bi, al tamo su i dalje rusi ...
Sergej
Видели смо шта се дешава са државама кад им утерају Америчку слободи и демократију. За сва оружја света измишљена су и контра оружја, али за америчку демократију одбрамбенаа оружја нису измишљена. Још!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.