Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slučaj „Smrdljivac” ugušio poverenje građana Bačke Palanke

Iako je skupština ove vojvođanske opštine usvojila inicijativu kojom je zabranjena seča šume, to je prekršeno u ekološki i biološki vrednom šumskom priobalnom kompleksu
Дрвеће је штитило обалу од урушавања, а Смрдљивац је станиште строго заштићених птица, инсеката...(Фото Удружење грађана „Аквила”)

Od protesta, preko zadovoljstva zbog usvajanja deklaracije o zabrani seče šuma, pa opet do protesta – ovako ukratko izgleda put koji su građani Bačke Palanke prošli proteklih šest meseci zahtevajući da se zabrani seča šuma. Zimus, uprkos temperaturnom minusu, od sekire su branili Polojsku šumu, a nedavno su se okupljali kako bi sačuvali potes od takozvanog Smrdljivca do palanačke Floride.

– Kada je skupština opštine usvojila narodnu inicijativu, koju je potpisalo oko 5.000 sugrađana, i tako zaštitila Park prirode „Tikvara” i priobalje Dunava, pored zabrane seče, predviđeno je i da se formira radna grupa koja će sagledati postojeće stanje i na osnovu te analize planirati proces gazdovanja i obnavljanja šume. Na sednicama radne grupe imali smo obećanje da seče više neće biti. Ali je volja naroda ipak prekršena i ona je na potesu Smrdljivac ipak otpočela. Iako ime na to ne asocira, reč je o veoma ekološki i biološki vrednom šumskom priobalnom kompleksu koji je u zakupu Luke Bačka Palanka – objašnjava za „Politiku” Goran Jatić, predsednik udruženja „Akvila”, oko kojeg se okupljaju građani kako bi očuvali životnu sredinu.

Ne samo što ovde žive strogo zaštićene vrste ptica, insekata, vodozemaca već je posečeno drveće štitilo i obalu od urušavanja. Uz to, kako je reč o području zagađenom gradskom i industrijskom kanalizacijom, drveće je imalo i ulogu prirodnog prečišćivača.

– Zapravo, ovo drveće ima izuzetno važnu funkciju za dobrobit svih građana. Zato insistiramo da ovaj šumski kompleks bude sačuvan i da dodatno bude pošumljen crnim topolama i neklonskim vrstama vrba. Iz „Vojvodinašuma” obećano nam je da će izdati naredbu da se seča zaustavi i da će sprovesti unutrašnju kontrolu, smatrajući da je ovo što se dogodilo greška. Međutim, mi više nemamo poverenja – ističe Jatić.

Naš sagovornik dodaje da su građani gnevni jer je Polojska šuma ponos Bačkopalančana, naročito ako se zna da je Vojvodina, po ovom pitanju, najsiromašnija regija u Evropi. Manje od sedam odsto severne srpske pokrajne je pod šumom. Boreći se zimus za jedini preostali fragment stare hrastove šume, insistirali su na činjenici da je svako drvo bitno, pa i ono koje je doživelo fiziološku starost. Objašnjavali su da postoji niz ptica i gljiva koje baš na takvim stablima žive, poput crne rode koja upravo voli stari hrast, sive i zelene žune, velikog i srednjeg detlić, zatim ptice dupljašice koje se gnezde i žive u stablima...

Tada bačkopalanački ljubitelji prirodne nisu dozvoli ni da radnici „Vojvodinašuma” odvezu posečena stabla dok se dogovore da prihod ode u humanitarne svrhe. Zeleno svetlo su dali tek kada je dogovoreno da će novac od posečenih stabala otići u humanitarne svrhe, i to na adresu Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

– I tako je i bilo, 200.000 dinara uplaćeno je na račun NURDOR-a. Na taj su način i nama priznali da su pogrešili – dodaje Jatić.

Marinković: Prekršen je dogovor, ne zakon

Izvršni direktor za šumarstvo u JP „Vojvodinašume” Marko Marinković potvrdio je za „Politiku” da je poslao dekret Šumskom gazdinstvu „Novi Sad” kojim se stopira dalja seča, kao i da se izvinio predstavnicima udruženja „Akvila”.

– To sam učinio jer, od kada je usvojena narodna inicijativa i formirana radna grupa, pristali smo da se stopiraju svi radovi dok se ne sagleda čitava situacija i ne donesu zaključci. Dakle, nisam se izvinio jer je prekršen zakon, pošto to nije slučaj, već zato što je prekršen dogovor. Zbog toga utvrđujemo ko je i zašto napravio proceduralni prestup i o svemu ćemo izvestiti članove radne grupe. Iako nad šumama Vojvodine opština nema nikakve nadležnosti, smatram da je interes svih nas da se kroz jednu kanalisanu energiju dođe do rešenja. Šumari su čuvari prirode i imamo obavezu da poštujemo lokalno stanovništvo. Iz tog razloga sam i prihvatio učešće u radnoj grupi – kazao je Marinković.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.