Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oskudica talenata na upisu u srednje škole

Odeljenja za fiziku na ivici opstanka, za matematičare kvota popunjena samo u Matematičkoj gimnaziji, više od trećine praznih klupa u dvojezičnim smerovima i prvi put manje sportista nego stolica u klupama za darovite
Ни сви одлични ђаци не успевају да упишу оно што су желели (Фото Анђелко Васиљевић)

Nema specijalizovanog smera za darovite gimnazijalce u kojem posle prvog upisnog roka nije ostalo slobodnih mesta na republičkom nivou. Odeljenja za fiziku su na ivici opstanka, ni u jednom od svega tri postojeća broj raspoređenih prvaka ne dobacuje do polovine upisne kvote. Za matematičare kvota je popunjena samo u Matematičkoj gimnaziji, ne i u još šest škola koje po ugledu na ovu, od nacionalnog značaja, odavno obrazuju obdarene u posebnim matematičkim odeljenjima. Prvi put ove godine, ispostavlja se, više je mesta nego sportista u prvom razredu. „Najveće interesovanje učenika bilo je za upis u bilingvalna odeljenja”, pred objavljivanje konačnih rezultata prijemnih ispita tvrdilo je resorno ministarstvo, da bi sada – ravno debaklu – ostalo više od trećine praznih klupa za dvojezičnu nastavu u gimnazijama.

I ovaj upis potvrđuje da broj prijavljenih kandidata za polaganje prijemnih ispita, pa ni zbir onih koji su uspešno prošli dodatne provere sklonosti i sposobnosti, nisu čvrsti oslonci proceni zainteresovanosti učenika za neki smer. Tek tamo gde broj učenika koji ispunjavaju sve uslove i žele da zauzmu mesto u prvom razredu značajno prevazilazi predviđenu kvotu može se reći da je interesovanje najveće. Očekivano je da su srednjoškolske klupe za izuzetno talentovane đake najtraženije, da se do poslednjeg mesta popunjavaju u prvom roku, da je konkurencija žestoka i da na rang-listama za upis bude kandidata ispod crte. Brojke svedoče da nije tako. Iz godine u godinu, a naročito otkako imamo spektar gimnazijskih odeljenja za talente, planom upisa u srednje škole Srbije očekuje se mnogo više darovitih nego što ih realno ima.

Princip kojim se upisna politika generalno rukovodi, da se na nacionalnom nivou ponudi oko deset odsto mesta više nego što ima budućih srednjoškolaca, uvrežio se i na polju obrazovanja talenata, gde mu mesto nije. Posle prvog upisnog roka ove godine ostalo je više nego 12 odsto praznih klupa namenjenih gimnazijalcima natprosečno zainteresovanim za matematiku, fiziku, računarstvo i informatiku, filološke nauke, dvojezičnu nastavu, sport, biologiju i hemiju, geografiju i istoriju, scenske i audio-vizuelne umetnosti. Ipak, bolje je to nego ranijih godina, kada je raskorak između broja ponuđenih mesta i upisanih talenata bio još drastičniji, prevashodno u IT odeljenjima. Tu je lane, na primer, ostalo slobodnih 140 mesta, a sada 56. Dakle, ima smisla što je prvi put od uvođenja ovog smera država stavila tačku na širenje mreže ovih odeljenja, iz nje otpisala jednu gimnaziju, a na nacionalnom nivou ukupan broj planiranih prvaka skratila za 80. Od 48 škola koje su ove godine otvorile vrata za gimnazijalce naklonjene informatici, u 35 je popunjena kvota u prvom roku, u 13 je ostalo slobodnih mesta. Prošle godine, kada je konkursom IT smer ponuđen u 49 škola, u 26 mesta su „planula”, u 23 nisu, a od toga je u deset gimnazija falilo prvaka da se oformi smer budućnosti. Sada je to, sasvim izvesno, slučaj samo u Gimnaziji u Čačku, gde su u IT odeljenju raspoređena svega četiri đaka.

Po pravilu, za formiranje specijalizovanih odeljenja potrebno je najmanje 15 učenika, međutim pedagoška praksa potvrđuje da resorno ministarstvo ume da progleda kroz prste i dozvoli opstanak ovakvih odeljenja i kada je u njih raspoređeno 12 ili 14 učenika − koliko sad u IT smeru ima, recimo, subotička gimnazija „Svetozar Marković”. Direktori u ovakvim situacijama mogu da zatraže odobrenje prosvetnog vrha da ipak upišu prvake i gotovo uvek nadležni to i dozvole.

− Odeljenje za IT u Čačku neće biti formirano. Za sva ostala odlučivaće se sagledavanjem više faktora (postojanje istog odeljenja u okrugu, liste želja učenika koji su raspoređeni u ta odeljenja, mogućnosti formiranja kombinovanih odeljenja sa istim programom iz najmanje pet nastavnih predmeta itd.). Škole koje imaju odeljenja sa manje od 15 učenika posle drugog upisnog kruga obraćaju se školskoj upravi i nadležnom sektoru ministarstva sa molbom za priznavanje odeljenja s manjim brojem učenika. Odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima popunjena su kada u njima ima 20 učenika, odnosno 24 ukoliko se radi o filološkim. Proces odobravanja odeljenja je u toku i konačan bilans će biti poznat za nekoliko dana − objasnili su u Ministarstvu prosvete.

Nema drugog roka za darovite

Da li je i avgust upisni rok za talente koji sad nisu uspeli da se domognu klupa željenih smerova iako su ispunili sve uslove konkursa (jasno je da prijemnih u avgustu nema) i zavredeli više nego dovoljan broj bodova, ali su raspoređeni u specijalizovana odeljenja koja neće biti formirana jer nema dovoljno učenika?

– Ukoliko neko od učenika želi da promeni obrazovni profil ili program i ukoliko je položio prijemni ispit, a u odeljenju nisu popunjeni kapaciteti, može da se obrati direktoru škole i od 1. septembra promeni školu, odeljenje ili obrazovni profil – kažu u Ministarstvu prosvete.

Buduće filologe najmanje zanima ruski

Od 11 gimnazija koje imaju filološka odeljenja samo tri će upisati predviđen broj prvaka. Dupke punim kapacitetom posle prvog upisnog roka mogle bi se pohvaliti i dve gimnazije specijalizovane za izučavanje stranih jezika – Karlovačka i Filološka – da su popunile i grupe za ruski jezik kao što za ostale jezike jesu: engleski, nemački, španski, norveški, italijanski, kineski, japanski... Da se spoje svi prvaci u ove dve škole raspoređeni u grupe za ruski jezik, njih pet iz Sremskih Karlovaca i sedam iz Beograda, bilo bi ih dovoljno da se kompletira jedna od samo dve planirane grupe na republičkom nivou.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tatjana
Čini mi se da bi adekvatniji naslov bio Učenici nezainteresovani za upis u odeljenja za darovite. Zar nije baš ovo pokazatelj kvaliteta rada i ispunjenosti očekivanja prethodnih generacija?!
... Неможе тржиште да уређује образовни систем он мора да буде профилисан и деценијским планом системски регулисан али држава мора да има националну стратегију образовања а не сисите РЕФОРМА РАДИ РЕФОРМЕ... Деградацијом ауторитета професора и свесним занемаривањем васпитне улоге дошло је до деградације система образовање се претворило и лов на ђаке којих нема преко ноћи настају и нестају образовни профили не негују се академска звања наука и уметност занемарују се Гимназије и све традиционалне
Sasa Trajkovic
Ми смо као друштво одувек неговали култ "просека" још од социјализма који за разлику од данашњег система образовања био много хуманији и отворен и за привреду кроз "средње усмерено" образовање претеча данашњег дуалног образовања само што смо тада имали и развијену привреду па до Гимназија и уметничких школа које су регрутовале таленте у наици и уметности. Данас је образовање одраз друштва флудне привреде па се трендови и смерови стварају и гасе преко ноћи држава мора да има стратегију и ЦИЉ...
boza
Ljudi nagonski osecaju da u ovakvim uslovima u kakvim zivimo ne treba da se prave deca. Sa druge strane, feminizam je ucinio svoje, nije ni cudo da zene nece da rode.
Рађају мајке
Bozo, деца се не праве, већ се рађају, као најлепши дар родитељима, бакама, дедама, теткама, и др. Одвратан је тај примитивни простачки израз о прављењу. То је и увреда свих мајки, а зна се да кад се помене реч мајка, треба устати. Праве се ципеле, намаштај, зграде, и слично, а деца се рађају. Хвала свим мајкама на свету.
Муја
Roditi mogu, izdrzavati ne mogu. Ljudi su siromasni.
Lola
Nema talenata, vec samo potreba i ambicija roditelja. U redovnim odeljenjima se nalaze mnogo bolji i uspesniji djaci.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.