Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Veće provizije i cene usluga – pojas za spasavanje banaka

Klijenti ne moraju da prihvate povećanje naknada za platne usluge i mogu da raskinu ugovor, ali je to malo teže izvesti jer su u proseku zaduženi oko hiljadu evra
(Фото Анђелко Васиљевић)

Povećali smo proviziju za plaćanja po platnom računu, isto i za upit stanja na bankomatu. I još nekoliko stavki. Ovako ukratko izgleda obaveštenje koje su dobili klijenti nekih banaka. Ništa neobično, banke žive od provizija i usluga, a kako su im prošle godine, usled dva moratorijuma od po pet meseci, pali prihodi, jer im dužnici ništa nisu plaćali, pojedine su pojas za preživljavanje videle u povećanju pomenutih naknada. Pogotovo u situaciji kada su kamate za naše prilike na istorijskom minimumu.

Kome se ne sviđa banka neka je promeni. Samo, u praksi je to malo teže izvesti. Ne zbog procedura, već zato što klijenti bankama u proseku duguju oko hiljadu evra. Tu su krediti, kartice, dozvoljeni minusi, a za napuštanje banke i izmirenja dugova dužnicima treba baš ono za šta su i prekoračili prag banke. Novac. Zato mnogi ne zatvaraju račune, već samo otvaraju nove u potrazi za povoljnijom ponudom. Otuda kod nas ima više otvorenih tekućih računa nego što ima stanovnika.

Dozvolu za pružanje platnih usluga imaju 24 banke, 13 platnih institucija i četiri institucije elektronskog novca. Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da korisnici platnih usluga mogu da izaberu one za koje ocene da će na najekonomičniji i najefikasniji način moći da im pruže usluge. Zakonom o platnim uslugama predviđeno je da pružalac ima pravo da korisniku naplati naknadu za pruženu uslugu. Kao što je to slučaj i u ostalim državama s tržišnom ekonomijom, visina naknada koju pružalac naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.

„Svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali s obzirom na to da u Srbiji trenutno posluje 24 banke, svakoj od njih je u interesu da ima konkurentnu ponudu. Banke su u predugovornoj fazi dužne da korisniku daju informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje je pokazao interesovanje, na način koji će klijentu omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca iste usluge i proceni da li ti uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu”, kažu u NBS.

Naglašavaju da banke nisu u obavezi da unapred dostavljaju NBS predlog izmene visine provizije za usluge koje pružaju, ali su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama dužne da o promenama naknada informišu svoje korisnike. Kako je visina provizije za usluge koje banka pruža obavezni element okvirnog ugovora o platnim uslugama, u slučaju korisnika fizičkih lica, banka je dužna da o njihovoj promeni informiše klijenta pisanim putem, i to dostavljanjem predloga izmena najmanje dva meseca pre predloženog datuma početka njihove primene. Ako je tako ugovoreno okvirnim ugovorom između korisnika i banke, može se utvrditi da će se smatrati da se korisnik platnih usluga saglasio s dostavljenim predlogom izmena ako pre dana početka njihove primene nije obavestio banku da se s tim predlogom nije saglasio.

Dakle, klijent nije dužan da prihvati predložene izmene (konkretno povećanje naknada za platne usluge) i može da raskine ugovor s bankom.

Takođe, centralna banka je propisala i standardizovan obrazac izveštaja o naplaćenim provizijama za usluge povezane s platnim računom, koji sadrži sve naknade koje je pružalac naplatio korisniku u toku kalendarske godine za obavljene usluge u okviru određenog platnog računa, odnosno paketa platnog računa. Pružalac platnih usluga dužan je da navedeni izveštaj dostavi potrošaču najmanje jednom godišnje, i to najkasnije 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, a preduzetniku, odnosno pravnom licu na njegov zahtev. Pored podataka o naplaćenim naknadama, ovaj izveštaj sadrži i informaciju o primenjenim kamatnim stopama i ukupnom iznosu zajma ako je pružalac platnih usluga naplaćivao kamatu u izveštajnom periodu za pojedine usluge povezane s platnim računom. Time je korisniku pružena mogućnost da uporedi dobijene podatke.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

милојко
Банке треба укинути. Оставити једну државну која ће само да се бави опслуживањем клијената и једну која даје кредите. Свима по истим условима. Промет новцем, интернет, струја, вода и ваздух су основно људско право 21. века. Нема потребе за скупим сектором банкарским. Укрупнити постојећи систем и довести га на ниво одрживости. 25 банака на ово мало тржиште је бесмислено. Нико не зарађује, а услуге скупе.
slobodan
Uskoro ce biti on-line tj virtuelne banke. Nece biti niti jednog zaposlenog da radi sa strankama, sve vi sami radite on-line sa telefona ili racunara, a oni uzimaju proviziju.Softver sve radi.Mnoga preduzeca sama vrse platni promet ali zato se naknada za obradu naloga naplacuje redovno. Novac ce biti digitalan, imacete ga ali na nekom serveru, nikad u svom dzepu. On ce uvek biti kod nekog drugog.Zato i ovi redovi ispred banaka-da se narod navikne na vreme.Zaboravite gotovinu.
Katarina
Inteza je i tolikoj meri povećala naknade, da joj sada dugujem još 100 evra godišnje za održavanje deviznog računa, plaćanje trajnim nalogom, naknade za nekadašnjoh 5 besplatnih plaćanja. To je sramotno jer već godinama koriste naš novac, navukli su klijente upravo pogodnostima plaćanja trajnih naloga i tih 5 naloga, dakle, ne fali im klijenata. večno je beskrajan red u ekspoziturama jer su otpustili brdo službenika. Koliko daleko su premni da idu u toj pljački klijenata?
dr Slobodan Devic
Pa jeste, bolje da spasavamo tudje banke nego nase selo ...
Cvetkovic dejan
Skoro sam shvatio da emisija novca u drzavi potice iz kredita uzetih kod banaka.Svaki kredit naravno podrazumeva kamatu.Ako je to tačno onda ukupna masa novca koji treba vratiti bankama prevazilazi masu uzetog noca od banaka. To onda znaci da se stari dug plaća novim koji je naravno veći.Posledica mi se čini je nedostatak novca u sistemu i opasnost da banke ne namire svoja potrazivanja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.