Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tragovima stopala do kuće Darela

„Gorki limunovi Kipra” britanskog pisca aktuelni su i danas na ostrvu
Пано са чувеним „дрветом доколице“ када је за Дарела то било култно место (Фотографије Р. Аксентијевић

Specijalno za „Politiku”

Belpai ‒ Engleskom književniku irskog porekla, Lorensu Darelu Nobelova nagrada za književnost izmakla je za dlaku. Njegovo kultno delo „Aleksandrijski kvartet” bilo je u najužoj konkurenciji, ali te 1962. godine visoko priznanje pripalo je američkom piscu Džonu Stajnbeku. Budući da su neke šture informacije ipak kasnije procurele iz Švedske akademije, javnost je saznala da su se, uz što šta drugo, koplja prilično lomila oko njega. Ne dovodeći u pitanje da je reč o zaista izvanrednom delu (koje će ga ubrzo proslaviti), ali ne i dovoljnom za pobedu („treba sačekati da napiše još nešto”), uvaženim članovima žirija smetao je najviše njegov „problematičan način života” neprihvaljiv za ono vreme.

Epiteti da je „amoralan, opsesivno vezan za žene, telesnu ljubav, seks i surovost” pratiće ga paralelno sa atributima da je „veliki zaljubljenik u umetnost, stvaralaštvo i Grčku” gde je inače proveo dobar deo svog života.

Pre nego što će se definitivno skrasiti u Provansi sa četvrtom ženom i umreti 1990. godine, tri godine je boravio na Kipru (došavši iz Venecije 1953. godine), u seocetu Belpai, na severnoj strani ostrva.

Pošto se danas lakše može preći s jednog kraja na drugi i dalje podeljenog ostrva (na grčki južni i severni turski deo), prilika je koja se ne propušta (pogotovo za novinara) da se vidi bar kuća u kojoj je izuzetno kreativan pisac i pesnik napisao „Gorke limunove Kipra” (1957. godine).

Gorki limunovi Kipra, prvo izdanje objavljeno 1959. godine

Poput francuskog ljupkog mesta Evijana, na obali Ženevskog jezera, čiji su trotoari od pristaništa označeni zlatnim kapima vode kao sigurni putokaz do čuvenog izvorišta, tako se i ovde, u Belpaiu neko dosetio da otiscima cipela obojenih u plavu boju pokaže put do piščevih vrata.

 Gotovo na vrhu brda, odakle se vidi očaravajuće plavetnilo Mediterana čiji talasi zapljuskuju obalu Kirenje, udaljene 6,5 kilometara, stoji zatarabljena Darelova kuća. Tipična za ono vreme i podneblje, ali sada uočljivo štrči među nekoliko novih vila vlasnika očigledno dubokih džepova.

Tišina izbija iz njenih zidova i zatvorenih prozora pa je pitanje da li tu iko danas živi. Možda je to muzej ili spomen-kuća poznatog stanara? Jedini znak da je tu stvarno živeo Darel jeste mala okrugla pločica iznad vrata na kojoj piše „gorki limunovi” na engleskom jeziku.

Nedelja je, gori vazduh u sred podneva (41 stepen je u hladu) i nikog nema po uskim prolazima između kuća. Tek u jednoj svaštari za turiste vlasnik koji govori samo turski samo je od pomoći pri kupovini u tišini.

Trag stopala ipak je najpouzdaniji vodič do izbledele, davno snimljene panel fotografije onog čuvenog iz knjige „drveta dokolice” pod čijim je krošnjama, sa grčkim komšijama Darel provodio sate i sate pijući domaće („seljačko”) vino. Tu je, uz mirise lavande, maslina, nara, rogača i limunova, koje je i sam uzgajao, nalazio inspiraciju za pisanje.

Da li baš tu ili sa prozora svoje kuće kao da je otkrivao značaj „gorkih limunova” koji koliko god krase celo ostrvo toliko su i nemi svedoci življenja samih Kiprana. Tačnije žuti plodovi su samo metafora, mnogi se slažu, za odnose Britanaca i Grka (silna politička previranja i nesuglasnice oko samostalnosti i pripadnosti), ali i Grka i Turaka, njihovo hronično nerazumevanje koje je i danas aktuelno i na snazi.

Ovaj Darelov putopis, pitak i lako čitljiv, otkriva nesporno i njegovu iskrenu želju da prodre u srž istorije ovog malog strateški važnog geopolitičkog ostrva. Otuda i započinje knjigu citatom izvesnog Vilijama Hepforta Diksona (Britanski Kipar 1887) da „putovanje u pravcu Istoka mora započeti od Kipra”.

Da je za Darela čin pisanja porok, kako je tvrdio, i da piše kao što drugi ljudi vode ljubav, možda se razotkrio već sa prvom njegovom „Crnom knjigom” u kojoj se po oceni nekih kritičara oseća veliki uticaj njegovog mentora i prijatelja Henrija Milera. Njemu je poslao rukopis na čitanje uz poruku („pa ga onda baci u Senu”). Delo je objavljeno u Parizu 1938. godine sa predgovorom T. S. Eliota. U Engleskoj tek 1973. godine budući da ga je pratio glas da je blago pornografsko delo puno opscenosti i brutalnosti.

Rođen u Indiji (1912), Lorens Darel se, kao ataše za kulturu u britanskim poslanstvima i ambasadama po svetu, često selio od Egipta do Argentine, Jugoslavije, Grčke, Kipra da bi završio život u Francuskoj.

Zatarabljena Darelova kuća, tipična za ono vreme, danas štrči među nekoliko novih vila

Darelova književna karijera trajala je gotovo pet decenija. Pišući predgovor za Milerovo „Ružičasto raspeće” (Sexus, Plexus, Nexus) pridružuje se svom prijatelju u pobuni protiv vladajućeg morala rečima da je Henri odlučio da žigoše zlo i kaže istinu, pa da je njegovo delo jedno od najodvažnijih, najbogatijih i najskladnijih podviga u ovom području posle Žana Žaka Rusoa. Šumovito, tiho i mirno mestašce Belpai, malog broja stanovnika od 1974. posle turske invazije na Kipar (kao odgovor na želju grčkog dela za spajanje sa maticom zemljom) nalazi se pod upravom samoproglašene Turske Republike Severni Kipar (priznaje ih jedino Turska, a Evropska unija ih je primila 2004. kao nerešeno podeljeno ostrvo). Turistima je zanimljivo zbog Darelove kuće i prilično očuvanih ostataka jednog ljupkog manastira građenog u gotskom stilu. Karta za obilazak unutrašnjeg dela Opatije mira (Abby of Peace) košta dva evra ako se nemaju turske lire.

Više puta podignut, pa srušen, popravljan, prepravljan i dograđivan, ovaj sveti hram, sigurna kuća ali i utočište, beleži smenu stanara različitih vera i nacija (kako su se menjali vlasnici zdanja), a njegova istorija, po jednoj od dve različite verzije, počinje sa dolaskom izvesnog monaha Avgustinjanina iz Jerusalima još u 11. Veku, kada je Sveti grad pao u ruke čuvenog Saladina .

Arheolozi i stručnjaci, sigurno će se bolje snaći u lavirintu datuma, događaja i imena ko je kada bio, gradio, rušio i vladao na ovom mestu.

Ispod debelih manastirskih zidina, podignutih na 220 metara od nivoa mora, nadaleko se prostire obala Kirenje i Mediteran. Prizor je veličanstven i zbog toga vredi doći u Belpai.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

katarina
izdavacka kuca Karpos trenutno ima snizenje svojih izdanja, izmedju ostalih i Darelove knjige Gorki limunovi Kipra
Mirjana
Za vašu informaciju i S. Basara je napisao sjajnu knjigu “ Srce zemlje” izdavač “ Laguna”…..”Bitter Lemons of Cyprus” čitala sam kada kod nas još nije bio prevoden. Kao što još nema poslednje knjige Amos Oza “ Dear Zealtos”…. Karpos bi mogao da ponudi prevod. Odlična je
Станимир
Диван текст.
Mirjana
Docarali ste, bas kao i Darel, delice atmosfere Mediterana. Voleli smo obe knjige. I vracamo im se. Hvala, ovaj tekst je inspiracija za ponovno citanje.
Ljiljana
Dvan tekst, u dahu sam procitala sto rece prethodnik u svom komentaru. Obozavala sam knjigu Aleksandrijski kvartet i poklanjala sam je mnogim svojim prijateljima. Jako mi se dopalo objasnjenje i zivot Lorensa Darela.
Vlada
Bravo Politiko. Pročitao sam ceo tekst u jednom dahu. Zanimljivo i dobro napisano. Toliko toga nisam znao o piscu čije sam delo Akeksandrijski kvartet čitao sa uživanjem u mladosti. I nekako sam dobio želju da otputujem u to mesto gde je on jedno vreme živeo.
Марко из Требиња
А што нисте знали? Објављена је и његова велика биографија као и ова књига о Кипру. „Политика" не помиње ни једно од овог двога.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.