Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stari graditelji bolje razumeli izolaciju objekata

Izolacija spoljnih zidova naše domove pretvara u najlon kese u kojima nije humano živeti, i sve teže ih je rashladiti,
Др Милан Кекановић, професор Грађевинског факултета (Фото: Приватна архива)

Subotica – Kako rashladiti svoj dom ili kancelariju postalo je osnovno pitanje ovih dana kada u Srbiji letnje temperature dostižu tropske vrednosti. Sa epidemijom kovida 19 ni korišćenje klima uređaja nije bezbedno rešenje jer pogoduje širenju virusa. Profesor dr Milan Kekanović, sa Građevinskog fakulteta u Subotici, zagovornik je stava da je potrebno da preispitamo način na koji se u savremenom graditeljstvu radi izolacija i da je rešenje u obnavljanju znanja naših predaka i korišćenja tradicionalnih metoda klimatizacije preko zidova i međuspratnih ploča, sa materijalima koji su to u stanju da obezbede.

„Osnovna greška koja se danas čini jeste stavljanje termoizolacije na spoljnu stranu zidova zgrada. U letnjem periodu, na taj način ne dozvoljava se prirodna klimatizacija prostorija preko zidova. Današnje moderne termoizolacije se lepe i obrađuju lepkovima koji su teško propusni za vodenu paru. Isto tako, u zimskom periodu te moćne termoizolacije ne dozvoljavaju da sunčeva energija dođe do zidova. Moglo bi se reći da na način kako mi danas izolujemo kuće i zgrade, stvaramo antisolarne građevine”, kaže dr Kekanović za „Politiku”.

Profesor Građevinskog fakulteta u Subotici navodi da naše današnje kuće po uslovima boravka liče na svemirske stanice jer su gotovo hermetički zatvorene po pitanju ventilacije i razmene vodene pare. Podseća da je nakon Drugog svetskog rata, sa pojavom savremenih termoizoalcionih materijala postao glavni cilj na spoljne zidove postaviti što deblje slojeve termoizolacije.

„Tada su stručnjaci objašnjavali da će toplotna energija biti akumulirana u zidovima, ali su prećutali da ta toplotna energija neće u celosti biti vraćena nazad u prostoriju. Niko nije rekao da će se gubiti prema toplotnim mostovima kao što su temelji, balkoni, zabatni zidovi, a klimatizacija u letnjem periodu neće biti moguća prirodnim putem preko zidova. Otuda je klimatizacija takvih kuća moguća samo na veštački način, klima uređajima koji troše električnu energiju, zagađuju čovekovu okolinu, a danas vidimo, šire i virus. Takve kuće nazivam „najlon kese”, a nije humano da ljudi borave i žive u takvim uslovima”, kaže dr Kekanović.

Sagovornik „Politike” objašnjava da se leti spoljnja strana zida zagrejava i suši. Toplota, po zakonima fizike, nastoji da pređe sa spoljnje toplije, na unutrašnju hladniju stranu zida, koji ima nižu temperaturu. Ukoliko je zid urađen od nepečene ili pečene gline, drveta ili lakog poroznog betona, vodena para, u prostorijama zgrada, ulazi u zid koji je hidroskopan. Ona će vezati toplotu iz zida jer je sposobna da akumulira toplotu. Na taj način zidovi se prirodno hlade, objašnjava dr Kekanović jer vodena para toplotu iz zida iznosi na spoljnu stranu, gde je niži pritisak pošto je zid zagrejan i isušen. „To je najstariji, najkvalitetniji i najsavršeniji oblik klimatizacije prostora gde žive ljudi”, kaže profeor i podseća da takvih kuća ima u Srbiji, naročito u Vojvodini. Ovi domovi ostaju ugodne temperature i kada su spoljne vrednosti izuzetno visoke. Zbog toga smatra da je potrebno savremene izolacione materijale, stiropor, stirodur i vune, koristiti na drugi način, na unutrašnjoj strani zidova, ali bez lepkova koji nisu propustljivi za vodenu paru. Obavezno je potrebno da se na plafon svake etaže postavlja termoizolacija, vuna ili stiropor, a ispod podova, stirodur. On ukazuje i da se u Evropskoj uniji sve više kod individualne gradnje porodičnih kuća, primenjuje nepečna glina, a u upotrebu se vraća i trska.

 „Projektanti građevinskih i arhitektonskih objekata i konstrukcija nisu zainteresovani za primenu kvalitetnijih rešenja, i u tom slučaju najveću štetu imaju kupci takvih nekretnina. Nama su potrebne novije savršenije tehnike kako bi mogli da se nosimo sa klimatskim promenama”, smatra dr Kekanović.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djole Petrovic
U Australiji je država plaćala (ne znam da li to još uvek to rade) postavljanje izolacije od staklene vune na tavanu. U novim kućama, zidovi, koji su ranije bili prazni (izmedju spoljašnje cigle i unutrašnjeg plastera), sada se pune izolacionim materjalom, neka vrsta veštačke vune.
Борис Белич
Стиропор је опасан, запаљив и многе земље га забрањују, кад се запали тешко га је угасити. О овим проблему мало се говори у србији
I eat cannibals
Већина полистирена је самоугасива.
Драгиша Живковић
... svoje njive, šume i stoku. Počelo je da se gradi po novim standardima - trebale su dozvole, proračuni, potpisi... Pročitavši rečenicu: "Stari graditelji su bolje razumeli izolaciju objekata" shvatio sam da je pogrešna, jer onomad, u vreme starih graditelja, nije bilo bitno imati 22 stepena po Celzijusu u dnevnoj sobi već je bilo bitno imati, pa makar i bilo kakvu, prostoriju u kojoj ćeš biti na suvom i koju je zimi moguće ugrejati. Većina je stanovništva tada sekla ogrev u svom zabranu.
Nadzirac
"Тада су стручњаци објашњавали да ће топлотна енергија бити акумулирана у зидовима, али су прећутали да та топлотна енергија неће у целости бити враћена назад у просторију. Нико није рекао да ће се губити према топлотним мостовима..." Bolje da se malo izgubi preko toplotnih mostova, nego da se sve gubi preko cele povrsine zidova. "материјале, стиропор, стиродур и вуне, користити на унутрашњој страни зидова, али без лепкова који нису пропустљиви за водену пару". Pa stiropor je parno nepropustan.
Барбара Аксентијевић
Стиропор је паропропусан!
Milic M. Ilic
Stari nacin gradnje, bar za individualne zgrade. je znatno prihvatljiviji sa stanivista ustede energije. Zemlju pomesaj sa slamom i uz pmoc malo jeftinog drveta, eto kvalitetan zid. Zavrsni sloj gipsane ploce. Okreci i gotovo. Video sam da Nemci ozbiljno rade na ovaj nacin.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.