Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

​Novak Đoković i Muhamed Ali – jedna priča

Oblaci nad centralnim terenom Vimbldona 3. jula 2011. godine upozoravali su da još nije gotovo, da će se borba tek nastaviti i da će trajati godinama. Prokleti oblaci iza kojih se probija sunce, prokleto vreme koje se duri, kao da se poigrava nad ostacima velike imperije.

Novak servira za meč-loptu, za prvu titulu na Vimbldonu. Čujem samo udarac loptice u vimbldonsku travu iz Novakove ruke, pred njegov odlučujući servis. Sedamnaest tupih udaraca, u tišini londonske arene, kao da traje sedamnaest godina i vraća vreme unazad, kada je žgoljavi dečak bio nešto viši od reketa i sanjario da će postati prvak sveta.

Snažan servis Novaka putuje kao da stiže iz davnina, iz daleke prošlosti, iz prohujalih vremena da bi ga bilo ko zaustavio. Servis je tako jak da Rafael Nadal može samo da jedva prebaci lopticu preko mreže.

Borhes je jednom napisao da je svaki trenutak u životu niz slučajnosti koje su se nizale vekovima, sklapajući se u sadašnjem trenutku. Baš u ovom, kada Rafael Nadal stoji ukopan, čekajući presudu. Ali, taj trenutak nije bio sticaj okolnosti, već Novakov put i sudbina koja je čekala susret s njegovom ubitačnom forhend dijagonalom koja izbacuje Španca sa terena.

Svetske agencije su pod oznakom hitno javljale – od sutra, 4. jula 2011. godine, Novak Đoković postaje prvi teniser sveta, kao jedini igrač u istoriji koji je na tron stupio osvajajući Vimbldon!

Bila je to njegova godina, svi znaci ukazivali su na to, ali konačni zagrljaj Novaka i istorije dogodio se deset godina kasnije. Taj randevu desio se u polufinalu Rolan Garosa, kada je u možda najvećem teniskom meču u istoriji grend slemova Novak Đoković samleo Nadala na Šatrijeu, prirodnom staništu velikog, anksioznog Španca.

U Parizu vlada policijski čas, trebalo je da tribine budu prazne u 22.30 časova, ali taj meč je pokazao da u sudaru teniskih divova prestaju da važe zakoni Pete republike, pandemija volšebno nestaje jer je publika morala da vidi konačan trenutak sudara svetova i Novakovo pobedničko ležanje na šljaci. Kao da se bacio u krevet i rekao joj – moja si!

Pobeda na Vimbldonu i Novakova 20. grend slem titula bila je samo zatvaranje kruga njegove poslednje decenije, njegove ere, u kojoj je osvojio dvostruko više grend slemova i mastersa od Federera i Nadala zajedno, s ubedljivo najviše provedenih nedelja na mestu broja jedan.

(Dragan Stojanović)

Novak je konačno skinuo smoking, razvezao leptir-mašnu i bacio rukavice publici u lice i u Parizu i u Londonu, jer su na Šatrijeu i Vimbldonu toliko entuzijastički navijali protiv njega da je njegov pobednički urlik podsećao na vučji.

Odavno je taj momak usamljeni vuk koji je napustio čopor i zimi njuši hranu, a leti luta šumama i poljima, što dalje od licemernog plemstva iz zamkova koji uzalud pokušavaju da ga ulove, organizujući hajke protiv njega.

Ali, kada se finala završe, oni mu se klanjaju jer je svet konačno morao da ga prihvati iako zna da ga nikada neće pripitomiti. Novaka mondenski Zapad nikada neće zavoleti, ali potlačeni Treći svet smatra ga svojim herojem, te se ne samo u sportskom već i u ideološkom smislu uticaj Novaka Đokovića može uporediti s borbom Muhameda Alija, koju je vodio mnogo dalje od ringa u Medison skver gardenu.

Beli Srbin i crni Amerikanac, jedan na betonu, travi i šljaci, drugi na nebesima. Najveći su zato što su pokazali da svet nije crn i beo, već je crven kao krv, plav kao nebo, braon kao šljaka, zelen kao vimbldonska trava, siv kao vuk. I zlatan, kao zlatni slem

Polufinale Ronal Garosa bilo je slično meču u Kinšasi za prvaka sveta u teškoj kategoriji 30. oktobra 1974. godine, kada je Ali protiv Džona Formena boksovao u krvavoj afričkoj noći.

Novakova taktika bila je slična Alijevoj. Osam rundi Ali je bio stisnut među konopcima, puštajući Formena, udarača s gvozdenim pesnicama da ga tuče u telo. Bili su toliko bliski kao da igraju bezdušni stiskavac.

Iznenada, u osmoj rundi, Ali je poslao mazni direkt u Džonovo lice. Formen je mirno posmatrao sporo putovanje velike pesnice ka svom čelu, dugo kao let iz Njujorka za Kinšasu. Potom se stropoštao na pod.

Novak je u prvom setu pustio Nadala da trči levo-desno, da povede sa pet-nula. Sa Rafinog čela slivali su se slapovi znoja, kao letnje kiše, dok su njegova slaba kolena klecala. Nole je bio suv kao beduin, ali srpski! Potom je, udarajući forhende i bekhende raketnom snagom na jednu i drugu stranu, dokusurio Rafu skraćenim loptama i slajsovima, ostavljajući ga s one strane istorije.

Naš crni, veliki brat Muhamed Ali morao je, poput Noleta, da prođe dugačak put od prezira belog establišmenta, protiv kojeg se borio svojim čvrstim, antiratnim uverenjima, do konačnog priznanja da je taj borac za ljudska prava, prznica, egocentrik i pesnik daleko više od trostrukog apsolutnog šampiona sveta u teškoj kategoriji.

Prorok rasne jednakosti i pravde, borac protiv intervencionizma i globalnog kapitala osvajao je centimetar po centimetar slobode i poštovanja nokautima i zato je opis njegovih mečeva bliži citiranju Homera nego suvoparnih sportskih izveštaja.

Novakova snaga ne leži u direktima i aperkatima, već u forhendima, čeličnoj volji i kontroli sopstvenog uma kojom parališe protivnike. Šta zna onaj na suprotnoj strani mreže? Da će, čak i u svom najgorem danu u sezoni, Novak na kraju pobediti. Njegova zaštitna mreža samopouzdanja je toliko vidljiva da onaj drugi, bilo ko da je u pitanju, još u svlačionici, pred izlazak na teren, oseća da trči ka ambisu!

Teniski svet se godinama divio duopolu dva velikana. Jednom nadmenom i superiornom, koji odslikava moć finansijske korporativne elite s glavnom centralom upravo u Federerovoj Švajcarskoj. Drugi je bio mediteranski vatren i neurotičan, ali jednako veličanstven igrač, koji je predstavljao tipski model onog dela Evrope koja je optužena za izazivanje haosa, rasipništvo i lenjost.

Taj svet je strepeo nad konačnim ideološkim ishodom velikog sloma jer je metafora bila isuviše očigledna. Bilbordi megakorporacija, oličeni u Federeru i Nadalu, povijali su se nad olujom koju je najavljivala pojava Novaka Đokovića.

Da, Nole je bio prezren još na njujorškom aerodromu, kada je sleteo u Ameriku dolazeći da odigra juniorski Ju-Es open. Pretresali su ga kao teroristu, pošto su mu pogledali pasoš. Novak je rekao njujorškom policajcu: „Drugačije ćete me gledati kada postanem broj jedan.”

Nole je dugo potiskivao ta sećanja, njegova ličnost se izdizala iznad uloge velikog osvetnika, njegov šarm, duhovitost i inteligencija nadvladali su godine potcenjivanja. On bolje od svih ostalih zna: njegova koža je bela, ali ga premijum svet koji se samoproglasio superiornim gleda kao Muhameda Alija 21. veka! Novakovi udarci pogađaju linije, ali loptice odskaču mnogo dalje i znače mnogo više, pokazujući da i narodi s fusnota mogu imati najvećeg sportistu današnjice.

Muhamed Ali i Novak Đoković su najveći sportisti svih vremena. Beli Srbin i crni Amerikanac, jedan na betonu, travi i šljaci, drugi na nebesima. Najveći su zato što su pokazali da svet nije crn i beo, već je crven kao krv, plav kao nebo, braon kao šljaka, zelen kao vimbldonska trava, siv kao vuk. I zlatan, kao zlatni slem.

Idi Nole i uzmi ga!

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš
Nekoliko reči ovde. Mislim da Noleta ne treba upoređivati sa velikim blrbljivcem. Oba su ipak imala drukčiji put do slave. Pritom, Noletu i ne treba ljubav Zapada. Dovoljno je da ga volimo mi Srbi. Na kraju, ne znam kakav je Ali bio borac a ljudska prava, jer sumnjam da bi isti olako prihvatili njegov negativan stav o međurasnom mešanju.
Rosa Vuletić
Genijalno!!!!!Znanje, mudrost, iskrenost , talenat...Šta reći drugo za ovaj genijalan tekst o genijalnom Novaku.
Dr Slobodan Devic
"Al ga opravi, svaka mu cast" - a nije ni prvi put ...
Perovic Tanja
Bravo Aleksandre odavno nisam ljepsi tekst procitala za naseg Noleta.Sve je napisano kao da citam neku najljepsu pjesmu.Nas Nole je zasluzio ovakav tekst i cijelom svijetu je pokazao kakav je borac i koliko voli svoju zemlju i svoj narod pa neka puknu dusmani.Koliko ga oni blate i muce on svaki put ko najaci borac pobjeduje i dradi Bog mu to vidi i pomaze mu. Hvala ti Nole na svemu,i svaki put kad si na terenu i mi smo stobom i svaku nepravdu mi prezivljavamo .Ali poslije svakog meca ti si jaci
Зоран Тошковић
Браво Александре, Мислим да ти је ово до сада најбоља колумна на тему спорта. Наравно, спорт је само повод да се на брилијантан начин да слика Света и нас у њему. Свака чааст.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.