Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dina jeftinija, ali se manje koristi nego strane kartice

Za tri puta veći promet preko stranog plastičnog novca naplaćene su više od trideset puta veće naknade nego kod domaćeg
Трошак банака по основу „дина” картице је искључиво приход буџета Србије (Фото А. Васиљевић)

Domaća dina kartica je jeftinija, ali i dalje se manje koristi nego strane, viza i masterkard. Kad se kaže jeftinija znači da ona manje košta onoga kod koga se provlači, trgovca na primer, kao i banku koja je izdaje, ali je kao i strane potpuno besplatna za vlasnika, odnosno sve one koji ih koriste, odnosno provlače na pos-terminalima.

Narodna banka Srbije (NBS) već godinama ulaže napore da promoviše domaću dinu s pomenutim argumentima. Pogotovo od 2018. od kada su kartičarske naknade smanjene Zakonom o međubankarskim naknadama. NBS je čak obavezala banke da klijentima moraju da izdaju i domaću karticu, pored postojećih stranih. Mnogima, međutim i dalje nije jasno zašto moraju da je uzmu, pa to doživljavaju kao namet.

U periodu od pet godina, od 2016. do 2020, ukupne naknade koje su banke u Srbiji platile inostranim kartičnim sistemima bile su više od trideset puta veće nego troškovi prema domaćem „Dinakard” sistemu, iako je promet inostranim karticama bio svega tri puta veći.

„Ukupni troškovi banaka prema kartičnim sistemima u tom periodu iznosili su 24,24 milijarde dinara, to jest 203,80 miliona evra. Od toga više od 97 odsto čine troškovi koje banke plaćaju inostranim kartičnim sistemima, dok istovremeno promet koji su građani i privredni subjekti naše zemlje izvršili inostranim platnim karticama iznosi 75 procenata ukupnih kartičnih plaćanja. S druge strane, učešće plaćanja putem nacionalnog kartičnog brenda „Dinakard” u ukupnom prometu je 25 odsto, a trošak banaka po ovom osnovu iznosi tri procenta. Drugim rečima, za tri puta veći promet naplaćene su više od trideset puta veće naknade”, navodi se u analizi centralne banke.

Sa druge strane, trošak banaka po osnovu dina kartice je isključivo prihod budžeta Srbije.

Internacionalni kartični sistemi poput sistema „Viza”, „Masterkard” ili „Amerikan ekspres” nisu pokazali interesovanje da se registruju kao platni sistemi u našoj zemlji

Visoke troškove koje banke plaćaju kartičnim sistemima nadoknađuju ne samo kroz provizije koje naplate trgovcima, već i kroz naknade koje naplate korisnicima bankarskih usluga kao što su održavanje računa, elektronsko i mobilno bankarstvo i drugo, s obzirom na to da se pomenuti trošak ne može naplatiti od korisnika prilikom kupovine proizvoda tom karticom onda se on naplaćuje kroz druge vrste bankarskih usluga. Troškovna efikasnost nacionalnih kartičnih sistema jedan je od glavnih razloga zbog čega sve više zemalja u svetu razvija svoje nacionalne sisteme, a veliki broj najbogatijih zemalja ima ih već decenijama. Od početka primene Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica u decembru 2018, ostvaren je znatan rast prihvatne mreže, kao i rast broja i vrednosti kartičnih uplata. Ukupan broj transakcija povećan je za 28 odsto, broj fizičkih prodajnih mesta za 11, a virtuelnih prodajnih mesta za 172 procenta.

„Rast broja i vrednosti kartičnih uplata od velikog je značaja za porast bezgotovinskih plaćanja na tržištu Srbije i NBS na tom planu već duži niz godina sprovodi aktivnosti koje daju rezultate. Pošto porast broja transakcija donosi i porast troškova, veoma je važno da se stimuliše i povećava upotreba znatno jeftinijih bezgotovinskih platnih instrumenata kako bi porast broja transakcija pratilo i snižavanje troškova procesiranja bezgotovinskih plaćanja”, navode u centralnoj banci.

Inače, internacionalni kartični sistemi poput sistema „Viza”, „Masterkard” ili „Amerikan ekspres” nisu pokazali interesovanje da se registruju kao platni sistemi u Srbiji, iako je Zakonom o platnim uslugama pružena mogućnost svim učesnicima na domaćem tržištu da pod jednakim uslovima svoje poslovanje registruju u skladu sa njegovim odredbama. Platne kartice iz navedenih sistema izdaju se i prihvataju preko domaćih poslovnih banaka, koje imaju zaključene sporazume neposredno sa internacionalnim kartičnim sistemima.

Samim tim što nisu registrovani ovde, NBS ne može da kontroliše njihovo poslovanje. Imajući u vidu da pomenuti kartični sistemi posluju više decenija na našem tržištu i da odavno imaju veliko učešće, Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod transakcija platnim karticama NBS je uvažila njihovu veličinu i značaj, ali i pokušala da zaštiti domaće korisnike utvrđujući obavezu da svaki korisnik mora da ima makar jednu platnu karticu čije se domaće transakcije obrađuju u platnom sistemu zemlje. Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija platnim karticama, ograničena je visina međubankarske naknade, odnosno provizije koju banka prihvatilac plaća banci izdavaocu za svaku transakciju plaćanja koju izvrši korisnik kartice. Maksimalni iznos ove naknade je 0,2 odsto iznosa plaćene robe ukoliko je izvršeno debitnom karticom, odnosno 0,3 odsto za plaćanja kreditnom karticom, čime su ove provizije smanjene šestostruko u odnosu na period pre donošenja zakona.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera Kojot
Mislim da ne još ne postoji bez-kontaktna Dina kartica. A retke su i sa čipom. To sve govori o razlozima manje upotrebe. Trebala je NBS da propiše tehnologiju koju će kartica da ima, jer ovako banke namerno ostavljaju Dina kartice na zastarelim tehnologijama bezbednosti i plaćanja pa ih ljudi zaobilaze.
милојко
Кеш је последње уточиште слободе. За кеш не постоји посредник. Онда када држава одштампа 1000 динара, трансакција се обавља искључиво између купца и продавца. Милион пута и нема плаћања транскације. Код сваке дигиталне трансакције ви плаћате провизију. Пљачка 21. века. Без икакве потребе унели сте неколико посредника који вам отимају велике новце. Десетине милиона евра из Србије иде тим системима. ДИНА је барем тај процес појефтинила и одржала у интересу државе.
puno ime
dozvolite da se troskovi transakcije prikazu i naplate kupcu transparentno na racunu pa mu nece biti sve jedno koju karticu daje na kasi
Pitam se
A kad platim kešom, znači trebalo bi da bude jeftinije? Onda nema provizije nikom. Dakle, ja uvek plaćam isto, kako god bilo i uvek sam oštećena strana, jer ostali uračunaju trošak. Zašto Narodna banka ne interveniše za takve slučajeve, nego sad svi žale nesrećne prodavce. Nas kupce ne žali niko.
Ekonomska politika države
Prodaju sve banke strancima i onda glume patriotizam. Kasno je sad. Ovo su sve mrvice.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.