Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bitka za Sevastopolj, Hitlerov put u poraz

Хитлер се није слагао с мишљењем својих генерала: прављење ратних планова, 1. јун 1942. (Фото: Википедија/Bundesarchiv, Bild 183-B24543/CC-BY-SA 3.0)

Tekst gospodina Borislava Stevanovića „Zašto je kasnio nemački napad na SSSR”, objavljen 12. jula u rubrici Među nama, utemeljen je na validnim istorijskim činjenicama, a posebno se slažem s konstatacijom da je Sovjetski Savez (naročito ruski narod) izvojevao pobedu u otadžbinskom ratu po cenu ogromnih žrtava, oslobodivši ne samo svoju zemlju, nego i čitavu Evropu.

Međutim, ne slažem se s konstatacijom da je za tu grandioznu pobedu najviše zaslužan Staljin. Protivnik sam svake glorifikacije Staljina, jer je reč o satrapu, tj. uništitelju iskrenih i pravih socijalističkih boraca i njihovih komunističkih ideja. Smatram da je za taj poraz Hitlerove soldateske na istočnom ratištu najviše zaslužan – firer Adolf Hitler.

Pokušaću da objasnim ovu tvrdnju iznoseći svoja saznanja o tim velikim istorijskim događajima. Naime, Hitlerovi planovi 1941. i u rano proleće 1942. godine, kao i ratne operacije koje je vodio na istočnom ratištu, bili su od genijalnih do katastrofalno loših za veliku i moćnu nemačku armiju – Vermaht i njene saveznike. Fantastična ideja da se brzim osvajanjem, blickrigom, na severu u tri meseca (osvojene su čitava Belorusija i Ukrajina s glavnim gradovima Minskom i Kijevom) prodre i zauzmu Lenjingrad i Moskva, i da se uspostavi neposredna veza sa saveznicom Finskom, a na jugu izvrši proboj do Kavkaza, ka naftonosnim poljima i ratnoj industriji na području Staljingrada, osmišljena je u operaciji nazvanoj „Barbarosa”. Ciljevi ove operacije trebalo je da se postignu napredovanjem po liniji Kursk–Harkov–Staljingrad.

Hitler je imitirajući Napoleona želeo u toj invaziji na Rusiju da zbliži i ujedini sve evropske antikomunističke i fašističke snage u borbi protiv boljševizma i za uništenje ruskog naroda. Ujedinio je 52 divizije – 27 rumunskih, 13 mađarskih, devet italijanskih, dve slovačke i jednu špansku – s nekoliko francuskih brigada, kao i ustaško-domobranskih i ukrajinsko-beloruskih. Više od četiri miliona vojnika-legionara, 3.000 tenkova i isto toliko borbenih aviona i topova. To je bio ratni gigant koji je mleo sve pred sobom, a imao je i elitne generale – majstore vojničkog „zanata”, kao što su Fon Paulus, Fon Manštajn ili Fon Šobert. Hitlerova armada uspela je veoma brzo u direktnom sukobu da onesposobi Staljinovu daleko veću armiju, ali tada nespremnu i neosposobljenu za takvu vrstu rata.

Iako je Staljinova armija imala više od pet miliona vojnika i na hiljade tenkova i aviona raspadala se kao kula od karata, jer je umeće ratovanja u toj fazi rata ipak bilo na strani nemačkih generala, koje na njihovu štetu (a na sreću čitavog čovečanstva i svih antifašista) Hitler nije hteo da posluša. Staljin je u besu smenjivao svoje generale kao u izgubljenoj partiji šaha. Prvo general Sergej Štemenko, zatim Timošenko i Hruščov, sve do Konjeva i Žukova. Staljin se nije libio da u sigurnu smrt šalje i ogroman broj vojnika koristeći ih kao „topovsko meso”. Hiljade vojnika Crvene armije uzalud su poginule, ili pale u zarobljeništvo Hitlerovih snaga. Timošenkov jugozapadni front pukao je pred naletom nemačkih trupa – grupe „Klajst”, koje su veštim manevrom zašle iza leđa sovjetskih jedinica i spojivši se sa Fon Paulusovom Šestom armijom kompletno opkolile glavninu sovjetskih trupa, osvojivši Harkov, Kijev i Krim.

Zbog Staljinovih grešaka u komandovanju tada je zarobljeno oko 200.000 sovjetskih vojnika, uništeno 1.200 tenkova i oboreno više od 500 aviona. Kompletna sovjetska 28. armija uništena je u bici za Harkov. A onda je na rad došao Sevastopolj na Krimu, i do odsudne surove borbe između Davida i Golijata, u kojima je Hitler „polomio zube” pokazujući tvrdoglavu želju za samouništenjem svoje armije, jer zbog silne i ludačke mržnje prema boljševizmu i Rusima, kao i njegove bolesne politike „spržene zemlje”, nije više bio objektivan i kooperativan sa svojim iskusnim generalima.

Trećeg juna 1942. godine počela je strašna bitka za odbranu Sevastopolja, koja je potrajala 27 krvavih dana. Sovjeti su se zabarikadirali u tri ogromna obrambena obruča Sevastopoljske tvrđave čekajući dan nemačkog napada i svesno se žrtvujući za slobodu svog naroda. Bez obzira na to što su Nemci upotrebili ogromnu količinu oružja (npr. razarajuće topove „gama merzeri” koji su tukli granatama teškim 900 kg), za nepunih 15 dana imali su oko 150.000 mrtvih i ranjenih vojnika. U noći između 2. i 3. jula 1942. godine spuštena je zastava branilaca Sevastopolja bez ijednog preživelog sovjetskog vojnika (poslednji su našli smrt u ruševinama tvrđave – živi zatrpani). Pala je najveća tvrđava na svetu posle Troje i Alama.

Nemački generali su nakon ove bitke shvatili da više ne treba ići u ovakve velike i opsežne operacije zauzimanja velikih objekata i gradova gde su se nemačke snage mnogo trošile i u ljudskom i u materijalnom smislu. Ali to mišljenje s njima nije delio Hitler, i tu je bio početak kraja, jer je po Hitlerovoj naredbi sledeći zadatak bio – osvajanje Staljingrada, koji je otvorio vrata propasti, prvo Fon Paulusove Šeste armije, a kasnije i čitavog Trećeg rajha.

Miomir Garašanin,
Beograd

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ema Vujotic
Za pobedu u Drugom svetskom ratu zalužana je prvenstveno, herojska borba Rusa i naroda Sovjetskog saveza...a onda možemo govoriti o ulozi Staljina, Hitlera i osalih. Ema Vujotić
Миљуш
Рат са Русијом је сулуда идеја, за коју ја не видим срећан крај. -Генерал фон Рунштед, маја 1941.
Андреј Недимски
Стаљина је на власт довела руска црква, како би спречила уништење које јој је наменио Троцки. Троцки, човек Моргана, планирао је да створи радне логоре за Русе. Колхози и совхози су, уствари, јеврејски КИБУЦИ. Сви бољшевички идеолози били су Јевреји, као и што су Стаљинови биографи. На Западу, мрзе Стаљина, јер је раширио русски језик од Лондона до Токија. Стаљинов отац је генерал и члан царске породице Николај Пржеваљски. Николај II и Сталин су други рођаци. То је била тајна до 1994. ДНК анализ
Branko
Najveca tvrdjava posle Troje i Alama.Pa ovo nije nepoznavanje istorije vec bezobrazluk.Za Troju se ne zna (pouzdano)ni gde je bila,ni koliko ljudi je istu branilo odnosno napadalo a Homerova Ilijada se ne moze uzeti kao pouzdan i relevantan izvor.Sa druge strane Alamo,sukobljeno oko 200.branilaca i priblizno 5000.napadaca.I vi ta sva slucaja uporedjujete sa bitkom za Sevastopolj.
Дејан. Р. Тошић
Колико знамо, Стаљин је врло брзо након отпочињања рата, престао да захтева од генерала да га "питају" за свако одобрење акције. То је нормално из разлога што се ситуација на терену брзо мењала и било је неопходно да Генерал Жуков сам одлучује. Са друге стране, Хитлер се питао за све а поруке је слао "голубом писмоношом",. У осталом, Немачка је изгубила рат јер је била расистчка творевина и Хитлер се никад није срео са јапанским царем. Да су Немачка и Јапан напали Совјете, рат би би завршен.
Саша Микић
Совјети су ратовали и са Јапаном и са Немачком, али они нису били усклађени успркос потписаним пактовима. Када су Совјети 1939. ратовали са Јапаном у Манџурији, Немци нису објавили рат Совјетима. Када су Немци напали Совјете Јапанци нису објавили рат СССР-у. Онда су 1945 Совјети средили и једне и друге.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.