Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li će Srbija biti uključena u raspravu o budućnosti Evrope

Izostanak našeg formalnog učešća u planiranju budućnosti kontinenta kojem pripadamo poslao bi pogrešnu poruku
(EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Budućnost je u tvojim rukama, neka se tvoj glas čuje. Pod ovim sloganima na dvadesetčetvorojezičnom portalu Konferencije o budućnosti Evrope od aprila, kada je pokrenut, do sada ispisano je više od 5.500 poruka građana o tome kako vide buduće ustrojstvo Evropske unije. Da, Evropske unije, jer Konferencija o budućnosti Evrope podrazumeva široku, panevropsku javnu debatu koja treba da pokaže kako reformisati EU. Pritom, kada kažu Evropa, ne misle na ovaj njen balkanski deo. Članice zapadnobalkanske šestorke nisu zvanično pozvane da učestvuju.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da je u nedavnom razgovoru sa Gašperom Dovžanom, državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Slovenije, koja do kraja godine predsedava Savetu EU, naglasila da bi za Srbiju i zapadni Balkan bio veoma važan politički signal da EU pokaže spremnost i nađe modalitet da učestvujemo u Konferenciji o budućnosti Evrope. „Moj sagovornik je tada naglasio da će Slovenija nastojati da, kao jedan od svojih prioriteta u predsedavanju, podstakne raspravu o tome u kakvoj Evropi njeni građani žele da žive. Time bi dodatno podržali i inicijativu nekoliko država EU da i Srbija i naš region dobiju priliku da na tom forumu iskažu svoje ideje o budućnosti Evrope. Ipak, kako je rekao, nije izvesno da ćemo zvanični poziv i dobiti”, ističe Joksimovićeva za „Politiku”.

Kako dodaje, pošto su ključne teme te značajne debate upravo glavni strateški izazovi s kojima se Evropa suočava, odnosno očuvanje i unapređenje evropskih vrednosti, misli da je Srbiji tu i formalno mesto kao državi koja istorijski, geografski, ekonomski i politički pripada Evropi, kao državi koja je pridružena članica EU. „Kao što je još u Pariskoj povelji za novu Evropu 1990. godine rečeno da je era podela našeg kontinenta okončana, iako je nažalost demantovana upravo sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, a i držeći se još tada definisanih načela o celovitosti Evrope, verujem da je jedino ispravno da u Konferenciji o budućnosti učestvuju svi Evropljani, uključujući i građane zapadnog Balkana, ili pak da taj forum bude samo razgovor o budućnosti Evropske unije kao organizacije”, naglašava Jadranka Joksimović, koja je i glavni pregovarač za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Počelo je u novembru 2019, kada su Nemačka i Francuska zvanično objavile inicijativu za Konferenciju o budućnosti Evrope od 2020. do 2022. u kojoj bi trebalo da se iskristališu predlozi o eventualnim izmenama ključnih politika EU, možda i osnivačkih ugovora, i o nužnim institucionalnim promenama, na čemu insistira francuski predsednik Makron. Konferencija je trebalo da počne s radom prošle godine, ali je zbog pandemije i neslaganja u EU oko načina rada i dometa, počela zvanično ove godine, 9. maja, na Dan Evrope. Ipak, završiće se kako je prvobitno planirano, u prvoj polovini 2022, tokom francuskog predsedavanja Savetu EU. Pristup je „odozdo nagore”, što znači da se insistira na širokom učešću građana, civilnog društva, stručnjaka, mladih i svih zainteresovanih. Konačni izveštaj treba da bude usvojen konsenzusom predstavnika nacionalnih parlamenata zemalja članica EU, Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Saveta EU.

„Ako mi i Crna Gora nismo pozvani – to je veliki propust”, smatra dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. Ukazuje da su prilikom ranijih rasprava o budućnosti, zemlje kandidati aktivno učestvovale, davale svoje predloge i predstavljale svoje vizije EU u budućnosti. I čak su, dodaje on, prisustvovale potpisivanju ugovora o reformi EU, kao na primer u Lisabonu 2007. (Lisabonski ugovor je na snazi od 2009. godine).

I Mateja Norčič Štamcar, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, pomenula je nedavno, na skupu o obnovi poverenja između Srbije i EU, koliko je za njenu državu, Sloveniju, bilo značajno što su bili pozvani na Konvenciju o budućnosti Evrope 2002, kada su učestvovale države kandidati za članstvo. „Bilo nam je to tada važno jer smo prvi put videli kako EU funkcioniše. Zato sam sada sigurna da će se naći način da i države zapadnog Balkana nekako sudeluju u Konferenciji o budućnosti Evrope”, navela je ona.

Printskrin

Zečević smatra da treba da protestujemo što nismo pozvani. Pitanje je, kaže, da li će naše ideje i stavove da usvoje, ali bitno je da budemo u procesu. „U EU su poslednjih godina napravili velike propuste. Naročito prošle godine u doba pandemije, kada državama kandidatima nisu dali isti tretman i istu pomoć kao članicama. Odlagali su to, pa smo se mi okretali Kini i Rusiji”, ističe Zečević.

Polovinom januara prošle godine Evropski parlament je usvojio rezoluciju o predstojećoj konferenciji u kojoj iznosi ocenu da bi u njen rad trebalo uključiti zemlje kandidate za članstvo u EU. Odmah potom su premijeri Višegradske četvorke na sastanku s austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom usvojili zajednički stav o uključivanju država kandidata u Konferenciju o budućnosti Evrope. Ponovili su apel i u junu ove godine.

Izražavajući zahvalnost Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj što su pokrenule inicijativu da se i Srbija i zapadni Balkan pridruže definisanju novih pravaca razvoja EU, ministar Jadranka Joksimović ukazuje da moramo biti svesni da ima i onih država koje su skeptične ne samo prema učešću država iz pristupnog procesa u toj debati nego i prema samoj Konferenciji o budućnosti Evrope. „Ne mislim da je takav stav nepoverljivosti prema otvorenim raspravama dobar ni za građane EU jer jedna od temeljnih ideja ove aktivnosti EU i jeste da ona bude više demokratična, a manje birokratizovana u donošenju strateških odluka od kojih zavisi dobrobit svih građana Evrope”, ističe ona.

I Nacionalni konvent o EU je pre desetak dana svim važnim akterima u EU uputio Apel za uključivanje zapadnog Balkana na plenarne debate konferencije preko predstavnika svojih vlada i parlamenata, a imajući u vidu više puta javno iznesene stavove o strateškom interesu EU za integraciju zapadnog Balkana, kao i sigurnu korist koju ona donosi i jednoj i drugoj strani. Kako je navedeno, sve krize iz poslednjih desetak godina pokazale su neophodnost da se traže zajednički odgovori.

Ima jedan suštinski problem u celoj toj priči, naglašava Slobodan Zečević. Kako kaže, velikim državama članicama EU odgovara ovaj status kvo i praktično uopšte nisu motivisani nas da prime. Uzeli su srpsko tržište i tržište zapadnog Balkana, naše potrošače, oni ovde ostvaruju neverovatne profite u odnosu na ono malo što mi dobijamo od njih. „Obično kad nekome otvorite tržište za njegova preduzeća, on vam daje kompenzaciju, daje vam pomoć za razvoj”, napominje on i ukazuje da neka istraživanja govore o tome da EU daje Srbiji deset puta manju pomoć (po glavi stanovnika) nego recimo Hrvatskoj ili Grčkoj. „Posle se bune što Rusija i Kina investiraju u Srbiji. Pa kako inače da pokrenemo razvoj?”, ističe Zečević.

Joksimovićeva: Naš izostanak poslao bi pogrešnu političku poruku

Zaista mislim da bi izostanak našeg formalnog učešća u planiranju budućnosti kontinenta kojem pripadamo poslao pogrešnu političku poruku o međusobnom poverenju i iskrenosti, ističe ministar Jadranka Joksimović. Dodaje da bi kao važan deo jačanja kredibilnosti nastavka pristupnog procesa, koje je reafirmisano početkom primene nove metodologije proširenja EU, svakako značajnu ulogu imalo učešće zapadnog Balkana u Konferenciji o budućnosti Evrope. „To je nešto na šta svi najviši zvaničnici Srbije ukazuju u razgovorima sa svojim evropskim partnerima, ne samo zbog Srbije već i zbog verodostojnosti same Evropske unije. Ministarstvo za evropske integracije i ja smo u potpunosti spremni da s koleginicom Čomić i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenemo zajednički okvir i platformu za aktivno učešće naše zemlje u ovoj debati”, naglašava ona.

Komentari34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Орбан одлучио: референдум о питањима заштите деце која су уздрмала ЕУ! Референдум би требало да се одржи због борбе против притиска Европске уније да промени недавне амандмане на законе о образовању и заштити деце. Реч је о новом закону којим се забрањује да се у школама користи материјал у којима се промовише хомосексуалност.
Божидар Анђелковић
ГЕНОЦИДА НИЈЕ БИЛО: „Након темељне истраге Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште." Извештај, на 1.036 страна, као и закључци, управо су објављени у целини на српском и енглеском језику на сајту Комисије коју предводи израелски историчар Гидеон Грајф.
Боривоје Банковић
Неће.
Michael Rad
Pokusavam da zamislim kako bi ta Evropa u buducnosti izgledala kad bi o takvoj raspravi odlucivali Balkanci! Pa mi se vise svidja ona stara Evropa koja ce biti "trezna kao Irac, da kuva kao Britanac, da bude saljiva kao Nemac, Da vozi kao Francuz, da bude organizovana kao Grk, i skromna kao Spanac, velikodusna kao holandjanin, kontrolisana kao Italijan, fleksibilna kao Svedjanin, strpljiva kao Austrijanac, brbljiva kao Finac, tajanstvena kao Danac, iskrena kao Poljak, istinita kao Hrvat", itd
Luis
Samoljubiva kao Srbi?
nikola andric
Problem Evrope je isti kao problem svake zemlje u odnosu na dohodovne razlike. Razlike izmedju ''bogatih'' i ''siromasnih'' koje se uvecavaju. Ta razlika je resavana Robin Hud metodom nazvanom ''progresivni porezi''. Svedska sa 90% , Holandija sa 72 % . Doticni poreski obaveznici su smanjili sopstveno radno vreme tako da je ishod bio porazavajuci. Taj metod se , mirabile dictu, jos uvek propagira dok mu je PDV ''cista suprotnost'' : solidarnost svih klasa sto se poreza tice.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.