Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Karcinom nije prepreka za rađanje

Naš dr Milan Milenković uspešno je obavio prvu autotransplantaciju jajnika kod pacijentkinje koja je imala leukemiju, a zatim je obavio i vantelesnu oplodnju, nakon čega je donela na svet zdravo dete
Pixabay

Tim stručnjaka Univerzitetske bolnice „Karolinska” u Stokholmu, jedne od najpoznatijih zdravstvenih ustanova na svetu, napravili su neverovatan medicinski podvig. Oni su uspeli da obave transplantaciju jajnika kod pacijentkinje koja je prethodno lečena od leukemije, a zatim joj je urađena vantelesna oplodnja, nakon čega je na svet donela zdravo dete. Posle toga ova žena je spontano zatrudnela i rodila još jednu bebu. Lekari su čekali da prođe nekoliko godina kako bi pratili ovaj slučaj i, budući da je sve prošlo u najboljem redu, sada su o tome objavili rad u prestižnom časopisu „Hematologika”.

Za transplantaciju i vantelesnu oplodnju bio je zadužen dr Milan Milenković, ginekolog Instituta za onkologiju i patologiju Univerzitetske bolnice „Karolinska”, Ginekološke klinike u Geteburgu i „Beogina”, koji za „Politiku” ističe da je ovo prvi slučaj autotransplantacije koji je rezultirao rađanjem dvoje dece kod žene koja je obolela pre puberteta i prvi slučaj akutne limfoblastne leukemije kod koje je urađen ovakav postupak.

– Pacijentkinja je obolela od leukemije 2001. godine, sa 14 godina. Lečena je najpre citostaticima koji nisu štetni za jajnike, ali je zbog visokog rizika lečenje nastavljeno agresivnijim citostaticima, zračenjem i transplantacijom koštane srži. Posle prve doze citostatika, kada je pacijentkinja bila u takozvanoj remisiji bolesti, laparoskopskom metodom je odstranjena polovina jednog jajnika i zamrznuta je. Posle transplantacije koštane srži, kojoj je prethodilo zračenje i citostatici, pacijentkinja je potpuno izgubila funkciju jajnika i bila u stanju prevremene menopauze, ali je dobijala hormonsku terapiju da bi izbegla negativne posledice prevremene menopauze – objašnjava dr Milenković.

Dr Milan Milenković (Foto: lična arhiva)

S obzirom na to da je prošlo više od 15 godina od obolevanja i nije bilo znakova povratka bolesti, pacijentkinja i njen partner obratili su se za pomoć u ostvarivanju trudnoće. Jedna opcija je bila vantelesna oplodnja doniranom jajnom ćelijom, a druga „vraćanje” njenog dela jajnika uz detaljnu proveru tkiva, da u njemu nema ćelija leukemije. Budući da je došlo do enormnog napretka molekularne biologije i genetike u poslednjoj deceniji, bilo je moguće uraditi PCR test na jedan marker BCR-ABL i analizirati ribonukleinsku kiselinu (RNK) iz odmrznutog tkiva jajnika i krvi koja je bila zamrznuta 2001. godine i čuvana u biobanci.

– S obzirom na to da su testovi bili negativni, urađena je laparoskopska transplantacija odmrznutog tkiva jajnika. Pacijentkinji se vratila funkcija jajnika, dobila je menstruaciju i urađena je vantelesna oplodnja. Trudnoća je ostvarena iz drugog tretmana vantelesne oplodnje, poznatog kao IVF tretman i rođeno je zdravo dete. Godinu dana posle rođenja prvog deteta pacijentkinja je ostvarila spontanu trudnoću i rodila drugo dete.

Ovo predstavlja veliki korak u medicini, pošto daje mogućnost devojčicama obolelim od leukemije pre puberteta da ostvare svoje potomstvo. Ovo je rezultat multidisciplinarne saradnje specijalista reproduktivne medicine, embriologa, onkologa, molekularnih biologa i genetičara – navodi dr Milenković.

Ranije publikovan slučaj iz Izraela kod drugog oblika leukemije koristio je metodu „xenotransplantacije”, gde se pre prave transplantacije tkivo jajnika najpre transplantira u organizam imunološki oslabljenog miša, i ako se tamo ne razvijaju maligne ćelije, tkivo se smatra sigurnim za transplantaciju u organizam žene.

– Važno je informisati pacijente u reproduktivnom dobu koji obole od malignih bolesti ili nekih imunoloških i reumatoloških bolesti koje se leče citostaticima i zračenjem da postoji mogućnost „prezervacije” fertiliteta i dobijanja potomstva posle izlečenja osnovne bolesti.

Postoje opcije zamrzavanja embriona, ukoliko žena ima partnera, zamrzavanja jajnih ćelija i tkiva jajnika, a kod muškaraca zamrzavanja spermatozoida. Kod dečaka pre puberteta još uvek ne postoji klinička metoda zamrzavanja tkiva testisa ili spermatozoida, ali se dosta radi na tome i verovatno će narednih godina postojati rešenje i za tu grupu pacijenata – objašnjava naš sagovornik.

Oko osam odsto populacije oboli od neke maligne bolesti pre navršene 40. godine. Lečenje može biti hirurško, zatim lekovima gde se koriste citostatici i zračenjem. Rezultati lečenja su se drastično popravili u poslednjih 30 godina, tako da sada preživljavanje kod većine tumora kod dece iznosi više od 80 odsto, na primer, kod leukemije je više od 90 odsto.

– Nažalost, lečenje ima i svoja neželjena dejstva, tako da citostatici i zračenje, pored toga što uništavaju i zaustavljaju nekontrolisan rast zloćudnih ćelija, „ubijaju” i zdrave ćelije, gde su jajnici i testisi najviše ugroženi. Pojedini citostatici i zračenje visokim dozama mogu potpuno da prekinu funkciju jajnika i testisa. Paralelno s poboljšanjem terapije malignih bolesti razvila se i jedna disciplina u reproduktivnoj medicini, a to je zaštita fertiliteta (fertility preservation). Nisu svi citostatici i zračenje pogubni za polne žlezde, ali kada je rizik visok, pacijentima se predlaže zamrzavanje spermatozoida, jajnih ćelija, embriona (to jest oplođenih jajnih ćelija), zamrzavanje tkiva jajnika i kasnija transplantacija, i eventualno hirurško izmeštanje jajnika iz zone zračenja. Kada pacijent ozdravi, to jest prođe neko vreme posle terapije i pacijent želi potomstvo, polne ćelije se odmrzavaju i koriste za dobijanje trudnoće – kaže ovaj vrsni stručnjak, koji je bio u timu lekara koji je obavio i prvu transplantaciju materice na svetu.

Zamrzavanje tkiva jajnika počelo je devedesetih godina, s tim što je prvo dete rođeno 2005. godine u Belgiji. Do sada ima više od 200 rođene dece u svetu posle transplantacije jajnika. To je jedina metoda koja se može koristiti pre puberteta. Kod te metode postoji izvesna zabrinutost da se vraćanjem tkiva jajnika u organizam, to jest autotransplantacijom ne vrate i maligne ćelije koje su eventualno metastazirale u jajnik, takozvane mikrometastaze. Leukemija se smatra bolešću s najvećim rizikom da se maligne ćelije mogu nalaziti u jajnicima, s obzirom na to da se bolest širi hematogeno, to jest putem krvi. Do sada su objavljena tri slučaja gde je došlo do rađanja deteta posle autotransplantacije, uz detaljne provere da nema ćelija leukemije u tkivu koje će se „vratiti” u organizam.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvuk neispuštenog krika
Ko nam ga otera? Čija je odluka da su jelke od 100 000 evra, jarboli i pevajuće fontane korisniji stanovništvu Srbije nego ovakva medicinska dostignuća?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.