Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Putnik u središte srpske zemlje

Јован Жујовић, родоначелник геолошке науке у Србији

Srpska kraljevska akademija. Univerzitet u Beogradu. Srpsko geološko društvo. Prirodnjački muzej. Srpsko arheološko društvo. Srpsko planinarsko društvo. Sve ove institucije nastale su između 1892. i 1905, a za njihovo osnivanje zaslužan je Jovan Žujović, rodonačelnik geološke nauke u Srbiji. I sve čemu je pre više od veka udario temelje i dalje stoji postojano, 85 godina od njegove smrti. Dubok trag koji je ostavio u nacionalnoj istoriji krajem 19. i početkom 20. veka s pravom ga svrstava među najznamenitije ličnosti srpskog naroda.

Rođen je 18. oktobra 1856. u selu Brusnici, u rudničkom kraju, gde mu je otac Mladen bio na službi. Potom se sele u Beograd, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Osim u prestonici, porodični život se dobrim delom odvijao i u Nemenikućama. U tom sopotskom selu imali su veliko imanje, a stara kuća Žujovića sačuvana je do danas, kao spomenik kulture.

U ranoj mladosti Jovan je ovladao ruskim, francuskim i nemačkim jezikom, bio je naklonjen prirodnim naukama, ali ga je jednako privlačila i politika. Nadahnut socijalističkim idejama Svetozara Markovića, po odlasku na školovanje u Cirih priključuje se krugu oko čuvenog revolucionara i anarhiste Mihaila Bakunjina. Čak je bio u iskušenju da napusti studije i posveti se levičarskom delovanju. U leto 1873. dolazi na ferije u srpsku prestonicu i o tome razgovara sa svojim idejnim učiteljem Svetozarom Markovićem. Dobija savet da nastavi obrazovanje, pa se na jesen upisuje na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta Velike škole. Profesor Josif Pančić razbuktao je Žujovićevu ljubav prema prirodnim naukama i trasirao njegov naučni put, koji ga je 1876. odveo u Pariz, na Sorbonu. Nakon diplomiranja objavljuje prvi rad iz oblasti geologije, o stenama Anda, kojim je stekao međunarodni ugled.

U Beograd se vraća 1880. i tada započinje najplodnije razdoblje njegovog života. Postaje redovni profesor Velike škole 1883. (imao je tada samo 27 godina) i preuzima Katedru za mineralogiju i geologiju. U Žujevićevim „čizmama” te nauke napreduju koracima od sedam milja. Iz Pariza je doneo prvi polarizacioni mikroskop u Srbiju i primenio ga na ispitivanje naših stena, samo dvadesetak godina nakon što su u svetu mikroskopi počeli da se koriste u ovoj oblasti. Prvu geološku kartu Srbije izradio je 1884, a do kraja decenije napisao je i udžbenike iz geologije, objavljivao radove u stranim časopisima, proučavao rude, minerale, sakupljao uzorke stena i fosila... Mineraloški i geološki zavod osniva 1883, a iste godine učestvuje u formiranju Srpskog arheološkog društva. Poslednju dekadu 19. veka započeo je utemeljivanjem Srpskog geološkog društva (1891), a završio kapitalnim delom „Geologija Srbije” (1900). Godinu dana kasnije inicira formiranje Srpskog planinarskog društva, čiji je bio doživotni predsednik. Žujović je i glavni pokretač Muzeja srpske zemlje (1895), odnosno Prirodnjačkog muzeja, kako se danas ta ustanova zove.

Ukazom kralja Milana Obrenovića 1887. imenovan je za jednog od 16 prvih članova Srpske kraljevske akademije (danas SANU). Kada je osnivan Beogradski univerzitet 1905, Žujović je bio među osmoricom profesora koji su birali ostale članove nastavnog kadra.

Svojoj ranoj ljubavi – politici – vratio se posle 20 godina posvećenosti nauci. Najpre kao senator (1901), a potom kao narodni poslanik Samostalne radikalne stranke, od 1903 do 1912. Dva puta je bio ministar prosvete i jednom ministar inostranih dela.

Početak Prvog svetskog rata zatiče ga u Beogradu, gde sa svojim studentima i kolegama pred artiljerijskim napadima spasava biblioteku Geološkog zavoda i čuvenu zbirku meteorita iz Prirodnjačkog muzeja. Zatim 1915. odlazi u Pariz, kao poverenik srpske vlade, da propagira jugoslovensku ideju i brani buduće granice države od teritorijalnih pretenzija Italije, Bugarske i Rumunije. Krajem 1915. u Francusku je došlo 4.000 đaka i studenata iz Srbije. O njihovom smeštaju i nastavku obrazovanja u osamdesetak škola Žujović se neposredno starao sve do jeseni 1916. Uz to, neumorno je agitovao o stradanjima Srbije u Velikom ratu, a kao ubeđeni frankofil radio na stvaranju što čvršćih savezničkih i bratskih veza između dva naroda.

Posle Velikog rata, u skladu s uverenjima formiranim u mladosti, bio je među osnivačima Samostalne republikanske stranke, nevelike partije koja je okupljala intelektualce. Posle 1930. gotovo se potpuno povlači iz javnog života. Lagano je kopneo, pod teretom godina i samotnjaštva. Ljubav njegovog života, supruga Stana, umrla je 1889, u 25. godini. Nisu imali dece, a Jovan se nije drugi put ženio.

Rodonačelnik moderne srpske geologije preminuo je 19. jula 1936. O njegovoj smrti izvestile su sve prestoničke novine, a „Politika” je objavila opširan životopis Jovana Žujovića – čoveka za kog je akademik Aleksandar Belić napisao da se „na njemu mogla zasnivati čitava kultura jednog naroda”.

U kulturi sećanja naroda kome je pripadao uspomena na njegovo delo bleđa je nego što ovakav velikan zaslužuje. Bista u porti crkve u Nemenikućama jedini je javni spomenik koji mu je podignut, a njegovo ime nose samo dve ulice (u Beogradu i Sopotu) i srednja tehnička škola u Gornjem Milanovcu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zorica Avramovic
Хвала аутору на овом привлачном сажетку о животу и раду нашег славног научника Јована Жујовића. Српска престоница није мала, па би било лепо и корисно да надлежни пронађу место и средства, или за споменик, или попрсје овог научног прегаоца, српског родоначелника науке о земљи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.