Žive kulturne veze Užica i Sarajeva

Užice – Da su vekovne veze Užica i Sarajeva, nekad dva grada-šehera, odolele i iskušenjima ovovremenih zbivanja, potvrđuje izložba „Užice u Drinskoj banovini (1929‒941)”. Otvorena u izložbenom prostoru užičke Jokanovića kuće u okviru obeležavanja 75 godina Narodnog muzeja u Užicu. S tom ustanovom na ovom poduhvatu (podržanom od Ministarstva kulture Srbije) sarađivale su i istorijski materijal ustupile sarajevske institucije: Arhiv BiH, Historijski arhiv Sarajeva, Muzej Sarajeva i Muzej književnosti i pozorišne umetnosti BiH.

Na izložbenim panoima jedni uz druge postavljeni su podaci iz prošlosti dva grada, u doba kraljevine spojena u Drinsku banovinu. Sa onim što ih je zbližavalo, vezama, sličnostima i razlikama. Ovde, recimo, čitamo da je Sarajevo (ime dobilo od reči saraj-ovasi: polje oko dvora) prvi put pomenuto 1507, a osnovao ga je Isa beg Isaković. Užice se pominje još ranije, prvi put 1329. godine u starim dubrovačkim spisima.

„Zahvaljujući pruzi uskog koloseka Beograd‒Sarajevo (sagrađenoj dvadesetih) užička varoš počinje da gravitira prema Sarajevu, s kojim ostvaruje bogatu trgovinsku razmenu. Značajan doprinos kulturno-zabavnom životu u Užicu davala su gostovanja kulturno-umetničkih društva i pozorišta iz Sarajeva i drugih gradova banovine. Tako je Narodno pozorište iz Sarajeva više puta gostovalo u Užicu”, navodi se o toj davnoj prošlosti (i sada sarajevsko pozorište redovno učestvuje na užičkom pozorišnom festivalu „Bez prevoda”). Ima podatak da je u Sarajevu jedna od najposećenijih kafana četrdesetih bila u vlasništvu Uglješe Cucića, poreklom iz užičkog kraja, dok su u Užicu radile kafane „Gostionica Bosna” i „Sarajevska pivnica”.

Autori izložbe Stanojka Milivojević i Nemanja Obradović, istoričari užičkog Narodnog muzeja, podsećaju da je 1929. Kraljevina Jugoslavija podeljena na devet banovina, nazvanih (po ugledu na francuska rešenja unutrašnje uprave) po imenima reka. „Banovinski sistem trebalo je da onemogući bilo kakav vid nacionalno-istorijskog organizovanja i da prema ekonomskim kriterijumima oblikuje banovine u veće celine.” Drinska je zauzimala središnji položaj u toj državi, Sarajevo je bilo njen centar, a Užice šesti grad po broju stanovnika.

Otvarajući postavku, istoričar prof. dr Predrag Marković je rekao da je ona još jedna inovativna tekovina užičkog muzeja već istaknutog po tome što je prvi rekonceptualizovao ustanak 1941. i napravio neideološku sliku Užičke republike.

– Sarajevo i Užice zaista liče, dobro je da ta dva grada zajednički organizuju ovu izložbu. A banovine su napadane kao hegemonističke i unitarističke, a ustvari imale potpuno drugu nameru. Kralj Aleksandar je bio iskreni Jugosloven, pokušao da izbriše nacionalne granice. Banovine su bile napravljene tako (sem slovenačke) da budu mešovite. Hteli su mešanjem stanovništva da u budućnosti stvore jedinice koje će prevazići nacionalne granice i biti neka vrsta privrednih celina. Ali rat je sprečio da ostvare tu ideju, da se stvori identitet koji neće biti vezan za krv i tlo. U tome je razlika između banovina i posleratnih republika koje su bile nacionalne države. Banovine su više ličile na moderne koncepcije zajednice – istakao je Marković, dodajući da događaji mnogo utiču na takve stvari:

– Drugi svetski rat je napravio strašnu traumu kod ljudi, a posle su devedesete napravile novu traumu. Ne znam koje bi zajedništvo izdržalo dva takva udarca.

O značaju postavke govorio je užički gradski većnik Ratko Trmčić, a direktorka Narodnog muzeja u Užicu Slavica Stefanović izrazila je očekivanje da će ova izložba gostovati i u BiH.