Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žive kulturne veze Užica i Sarajeva

Izložba „Užice u Dinskoj banovini” potvrdila da su vekovne veze dva grada-šehera odoleli iskušenjima ovovremenih zbivanja
Карта предратне Југославије са Дринском бановином, на изложби у Ужицу (Фото: С. Јовичић)

Užice – Da su vekovne veze Užica i Sarajeva, nekad dva grada-šehera, odolele i iskušenjima ovovremenih zbivanja, potvrđuje izložba „Užice u Drinskoj banovini (1929‒941)”. Otvorena u izložbenom prostoru užičke Jokanovića kuće u okviru obeležavanja 75 godina Narodnog muzeja u Užicu. S tom ustanovom na ovom poduhvatu (podržanom od Ministarstva kulture Srbije) sarađivale su i istorijski materijal ustupile sarajevske institucije: Arhiv BiH, Historijski arhiv Sarajeva, Muzej Sarajeva i Muzej književnosti i pozorišne umetnosti BiH.

Na izložbenim panoima jedni uz druge postavljeni su podaci iz prošlosti dva grada, u doba kraljevine spojena u Drinsku banovinu. Sa onim što ih je zbližavalo, vezama, sličnostima i razlikama. Ovde, recimo, čitamo da je Sarajevo (ime dobilo od reči saraj-ovasi: polje oko dvora) prvi put pomenuto 1507, a osnovao ga je Isa beg Isaković. Užice se pominje još ranije, prvi put 1329. godine u starim dubrovačkim spisima.

„Zahvaljujući pruzi uskog koloseka Beograd‒Sarajevo (sagrađenoj dvadesetih) užička varoš počinje da gravitira prema Sarajevu, s kojim ostvaruje bogatu trgovinsku razmenu. Značajan doprinos kulturno-zabavnom životu u Užicu davala su gostovanja kulturno-umetničkih društva i pozorišta iz Sarajeva i drugih gradova banovine. Tako je Narodno pozorište iz Sarajeva više puta gostovalo u Užicu”, navodi se o toj davnoj prošlosti (i sada sarajevsko pozorište redovno učestvuje na užičkom pozorišnom festivalu „Bez prevoda”). Ima podatak da je u Sarajevu jedna od najposećenijih kafana četrdesetih bila u vlasništvu Uglješe Cucića, poreklom iz užičkog kraja, dok su u Užicu radile kafane „Gostionica Bosna” i „Sarajevska pivnica”.

Autori izložbe Stanojka Milivojević i Nemanja Obradović, istoričari užičkog Narodnog muzeja, podsećaju da je 1929. Kraljevina Jugoslavija podeljena na devet banovina, nazvanih (po ugledu na francuska rešenja unutrašnje uprave) po imenima reka. „Banovinski sistem trebalo je da onemogući bilo kakav vid nacionalno-istorijskog organizovanja i da prema ekonomskim kriterijumima oblikuje banovine u veće celine.” Drinska je zauzimala središnji položaj u toj državi, Sarajevo je bilo njen centar, a Užice šesti grad po broju stanovnika.

Otvarajući postavku, istoričar prof. dr Predrag Marković je rekao da je ona još jedna inovativna tekovina užičkog muzeja već istaknutog po tome što je prvi rekonceptualizovao ustanak 1941. i napravio neideološku sliku Užičke republike.

– Sarajevo i Užice zaista liče, dobro je da ta dva grada zajednički organizuju ovu izložbu. A banovine su napadane kao hegemonističke i unitarističke, a ustvari imale potpuno drugu nameru. Kralj Aleksandar je bio iskreni Jugosloven, pokušao da izbriše nacionalne granice. Banovine su bile napravljene tako (sem slovenačke) da budu mešovite. Hteli su mešanjem stanovništva da u budućnosti stvore jedinice koje će prevazići nacionalne granice i biti neka vrsta privrednih celina. Ali rat je sprečio da ostvare tu ideju, da se stvori identitet koji neće biti vezan za krv i tlo. U tome je razlika između banovina i posleratnih republika koje su bile nacionalne države. Banovine su više ličile na moderne koncepcije zajednice – istakao je Marković, dodajući da događaji mnogo utiču na takve stvari:

– Drugi svetski rat je napravio strašnu traumu kod ljudi, a posle su devedesete napravile novu traumu. Ne znam koje bi zajedništvo izdržalo dva takva udarca.

O značaju postavke govorio je užički gradski većnik Ratko Trmčić, a direktorka Narodnog muzeja u Užicu Slavica Stefanović izrazila je očekivanje da će ova izložba gostovati i u BiH.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kirilo krstić
Обична продаја југоносталгичне магла. Једина веза била је у томе што су Ужичани носили златиборски кајмак и пршуту да продају на сарајевским пијацама.
Марко Латиновић
То, да ће ова изложба организована у Србији видјети свјетлост дана у муслиманском Сарајеву су пусти снови. БХ-муслимани граде свој нови идентитет на мржњи према Србима, феномен који није непознат међу конвертитима. Немојмо мјешати примјере појединаца који прескоче ту јаму звана мржња са захтјеваним офцијелним групним понашањем. Модел Алијине Босне је исламсака Босна која нема ама баш ништа заједничко са Србијом и Ужицем. Да ли ће вријеме то промјенити, тешко је сада прогнозирати. Можда и хоће?
Milosav Popadic
Nije DINSKA nego DRINSKA. Kraljevina Jugoslavija bila je podijeljena na devetbanovina, od kojih se samo Drabska poklapalasa Slovenijom, sve druge bile su multinacionalne. Da je ostaala ta podjela, mozda se SFRJ ne bi raspala. Ko zna, mozda je to najkrupnija greska KPJ. Ali, nema smisla liti suze nad prolivenim mlijekom, kazu Englezi.
Немања Опанчаревић
Треба радити више на повезивању Срба и Бошњака, памтити трауме, али не дозволити да оне ремете године добре, године сарадње, комуникације, разумевања! 'Речне' бановине су биле најнапредније решење, али недовољно добро за национално фрустриране...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.