Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Špijunskim programom prisluškivani i novinari

Medijska istraga utvrdila je da su se na meti izraelskog „Pegaza” našli i mobilni uređaji nekoliko članova arapskih kraljevskih porodica, najmanje 65 direktora kompanija, 85 aktivista za ljudska prava i više od 600 političara
(ЕПА ЕФЕ - Џ. Х.)

Izraelski špijunski program „Pegaz”, napravljen za praćenje terorista i kriminalaca, prodavan stranim armijama, policijskim službama i obaveštajnim agencijama širom sveta, korišćen je i za hakovanje najmanje 37 mobilnih telefona novinara, aktivista za ljudska prava, direktora kompanija, utvrdilo je do sada istraživanje „Vašington posta” i 16 medijskih partnera, među kojima su „Gardijan” i „Mond”.

Medijska istraga otkrila je da su zlonamernim softverom izraelske kompanije „NSO grupa” bili zaraženi telefoni turske novinarke Hatidže Džengiz, verenice ubijenog saudijskog disidenta i novinara Džamala Hašogija, saudijske aktivistkinje za ženska prava Lužein al Hatul, francuskog advokata Žozefa Breama, indijskog aktiviste Umara Halida...

Na procureloj listi onih koji su, navodno, nadzirani putem ovog malvera nalaze se telefonski brojevi 50.000 osoba za koje se veruje da su bili na meti pojedinih vlada, ali i kompanija. Forenzičkom analizom do sada je pregledano 67 pametnih telefona javnih ličnosti širom sveta za koje se sumnjalo da su bile na meti hakerskih napada. Utvrđeno je da su 23 uređaja bila uspešno „zaražena”, dok su na 14 telefona utvrđeni pokušaji hakerskih „napada”.

Sa ovog spiska, do kojeg su došli pariska neprofitna organizacija „Zabranjene priče” i Amnesti internešenel”, novinari su identifikovali više od 1.000 pojedinaca u 50 zemalja koje su navodno klijenti NSO-a izabrali za potencijalni nadzor.

Medijsko istraživanje zasnovano na ovom spisku otkrilo je da su na hakerskom nišanu „Pegaza” bili mobilni uređaji nekoliko članova arapskih kraljevskih porodica, najmanje 65 direktora kompanija, 85 aktivista za ljudska prava i više od 600 političara, uključujući šefove država, premijere, ministre, diplomate i vojne i bezbednosne službenike.

Na meti ovog špijunskog programa, prema listi koja datira iz 2016. godine, navodno su se našli i brojevi telefona i novinari nekoliko vodećih medijskih kuća: Si-En-Ena, AP-a, „Glasa Amerike”, Fajnenšel tajmsa”, „Njujork tajmsa, „Blumberga”, „Monda”, „Al Džazire”…

Izraelska „NSO grupa”, koja je proizvela ovaj softver koji može da inficira ajfon i android mobilne uređaje i potom zainteresovanim operaterima omogući izvlačenje poruka, fotografija i elektronske pošte, ali i omogući tajno snimanje poziva, ne prihvata olako ovo istraživanje. Pogotovo što svaku prodaju „Pegaza” u inostranstvu mora da odobri izraelska vlada.

„Kompanija brine o novinarima i aktivistima i civilnom društvu uopšte. Istražićemo sve navode, jer optužbe za zloupotrebu krše poverenje između nas i kupaca programa. Shvatamo da bi u nekim okolnostima naši kupci mogli da zloupotrebe softver, što smo i prijavili u našem izveštaju o transparentnosti i odgovornosti”, kaže izvršni direktor „NSO Grupe” Šalev Hulio za „Vašington post”.

Među kupcima jedinstvenog špijunskog softvera za mobilne uređaje nalazi se 60 obaveštajnih  agencija i policijskih službi iz 40 zemalja sveta. Medijska istraga je utvrdila zemlje u kojima su mobilni telefoni najviše bili na udaru „Pegaza”: Azerbejdžan, Bahrein, Mađarska, Indija, Kazahstan, Meksiko, Maroko, Ruanda, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Istraživač Bil Marcak iz „Sitizen laba” Univerziteta u Torontu otkriva da su ove zemlje i kupci licence za korišćenje špijunskog programa specijalno napravljenog da hakuje mobilne uređaje.

Povodom sumnji da Viktor Orban koristi „Pegaz” za špijuniranje političkih protivnika, novinara i aktivista nevladinih organizacija, kabinet mađarskog premijera je na upit vašingtonskog lista poručio da se svaki nadzor vrši po zakonu:

„U Mađarskoj vladine i nevladine institucije redovno nadgledaju državna tela ovlašćena za upotrebu tajnih instrumenata. Da li ste postavljali ista pitanja vladama SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke ili Francuske?”

„NSO grupa” je do sada raskinula ugovore s pet klijenata koji su koristili njen softver „Pegaz” i zbog toga je ova izraelska kompanija izgubila 100 miliona dolara. Nezvanično se saznaje da je samo u poslednjih godinu dana NSO prekinula saradnju sa Saudijskom Arabijom i Dubaijem iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„’Pegaz’ je veoma koristan u borbi protiv organizovanog kriminala”, kaže Giljermo Valdes Kasteljanos. Ali ukupan nedostatak je slaba kontrola, što znači da softver lako završava u privatnim rukama i koristi se za političku i ličnu korist”, kaže šef meksičke obaveštajne agencije CISEN od 2006. do 2011.

Meksiko je, inače, bio prvi inostrani kupac ovog špijunskog programa još 2011. godine. Na procureloj listi nadziranih telefona do koje su došle dve organizacije za zaštitu ljudskih prava nalaze se brojevi čak 15.000 Meksikanaca. Naknadno medijsko istraživanje je među ovim brojevima pronašlo i 25 meksičkih novinara. Na merama ovog špijunskog softvera našla se i jedna od najpoznatijih istraživačkih novinara u ovoj zemlji, Karmen Aristegi, koja je radila i za Si-En-En.

„’Pegaz’ je nešto što dolazi u vašu kancelariju, dom, krevet, svaki kutak vašeg postojanja. To je alat koji uništava suštinske civilizacijske kodove”, kaže Karmen Aristegi.

 

Lajen: Neprihvatljivo špijuniranje novinara putem softvera

Prag – Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je juče da je upotreba softvera za špijuniranje novinara apsolutno neprihvatljiva. „Ako je to tačno, to je apsolutno neprihvatljivo”, rekla je predsednica EK tokom posete Pragu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.