Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rast cena čelika i bakra dobar za srpski izvoz

Бор ће следеће године бити други извозник бакра у Европи (Фото И. Милутиновић)

Smederevska železara najavila je da će 16. avgusta pokrenuti drugu peć, koja je godinu dana bila u režimu „tihog hoda” zbog smanjene tražnje uzrokovane pandemijom i kvotom na izvoz čelika iz Srbije u države Evropske unije. Prema kratkoročnoj prognozi Svetske asocijacije čelika, potražnja za ovom vrstom gvožđa trebalo bi da poraste u tekućoj godini za 5,8 procenata i da dostigne 1.874 miliona tona, nakon pada za 0,2 odsto u 2020. godini. Uz rast tražnje, raste i cena. Slično je i sa bakrom.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da je od početka godine cena industrijskih metala na svetskom tržištu u znatom porastu, oko 20 odsto. To je posledica ekonomskog oporavka privrede nakon recesije u 2020. izazvane pandemijom virusa korona. Bakar i čelik predstavljaju bazne sirovine koje se koriste u industriji, koja je 2021. pokretač privrednog oporavka.

U prvih pet meseci ove godine izvoz bakra iz Srbije u svet u odnosu na isti period 2020. povećan je za oko četiri odsto, dok je vrednosno u evrima povećan za 46 procenata (kao posledica rasta cene bakra na međunarodnom tržištu). Sa druge strane, u istom posmatranom periodu izvoz čelika je manji za oko sedam odsto količinski, ali je vrednosno povećan za oko 26 procenata (takođe usled rasta cene sirovine).

– Izvoz čelika i bakra u EU je količinski smanjen za 19 i 1,3 odsto, dok je usled veće cene vrednosno povećan za 16 i 35 procenata. Ipak, činjenica je da izvoz industrijskih metala u EU relativno opada, imajući u vidu da se smanjuje udeo EU u ukupnom svetskom izvozu ovih industrijskih metala iz Srbije. Tako na primer, vrednosno učešće EU je opalo sa 81 na 74 odsto u ukupnom izvozu čelika, odnosno sa 44 na 40 procenata u pogledu bakra. Ovo može biti u vezi sa carinskom politikom EU, ali treba imati u vidu i rast tražnje na tržištima van EU – navodi Stanić.

Prema njegovim rečima kada je reč o proizvodnji u Srbiji, primetno je da ona u prvih pet meseci ove godine raste, uz relativno dobru realizaciju na inostranom tržištu. Takođe, nove investicije u proizvodne pogone ohrabruju u pogledu srednjoročne perspektive ove privredne delatnosti.

Ipak, kako naglašava, treba imati u vidu da će produženje EU kvota na uvoz čelika iz Srbije umanjiti izvozni potencijal naše zemlje u tekućoj godini, dok nove regulative koje se odnose na kontrolu emisije ugljen-dioksida (dekarbonizacija) mogu imati uticaja na srednjoročnu i dugoročnu perspektivu izvoza Srbije, posebno kada je reč o industriji.

Kompanija „Srbija Ciđin Kuper”, koja je trenutno naš najveći izvoznik, ostvarila je bolje rezultate od onih na koje se obavezala ugovorom s Vladom Srbije, rekla je nedavno ministarka privrede Anđelka Atanasković.

– Nekada je Bor bio šesti izvoznik bakra u Evropi, a sudeći prema rezultatima koje danas ostvaruje „Ciđin”, sledeće godine će najverovatnije biti drugi izvoznik bakra u Evropi – istakla je ministarka, a navedeno je u saopštenju kompanije.

Generalni direktor „Srbija Ciđin Kupera” Đen Siming rekao je da je u prvoj polovini 2021. proizvedeno 30.100 tona katodnog bakra, što je za 11,83 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

– Količina proizvedenog zlata iznosila je 691,17 kilograma, katodnog bakra 35.400 tona, prihod od prodaje bio je 492 miliona dolara, što je međugodišnji rast od 76,91 odsto – dodao je Đen Siming.

Naglasio je da je „Ciđin” otkako je preuzeo funkciju upravljanja, pa do kraja juna ove godine, kompanija proizvela 189.500 tona katodnog bakra, 3.417 kilograma zlata i 19.235 kilograma srebra.

– Tokom prethodne dve i po godine ostvarili smo prihod od prodaje u iznosu 1,708 milijardi dolara, tako da smo ove godine zauzeli prvo mesto na listi izvoznika u Srbiji – izjavio je on.

Prema njegovim rečima, Ugovorom o strateškom partnerstvu sa Srbijom bilo je precizirano da „Ciđin” u narednih šest godina u zajedničku kompaniju investira 1,26 milijardi dolara, a ukupne investicije u planiranom periodu će premašiti taj iznos i dostići će 1,9 milijardi američkih dolara.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Evroskeptik
Po komentarima, vidim da ljudi ne shataju da u kapitalistickom svetu, u ogromnom broju slucajeva, vlasnici fabrika nisu drzave, nego privatna lica i ta privatna lica nisu lojalna drzavi gde su rodjeni, nego svom dzepu, pa tako novac od zarade nece odneti tamo gde su rodjeni, nego tamo gde im se isplati. Zi djin je drzavna firma i normalno je da je preuzela Bor zbog profita, ali mi nismo mogli da rukovodimo uspesno Borom, a sada njima profit, a nama plate, doprinosi i rudna renta.
Киза
Причати о користи од извоза страних компанија је исто као кад гладан човек стоји испред ћевабџинице! Види роштиљ-мајстора како обрће ћевапе, миомирис му голица чула, вода цури на уста.... али и даље је гладан! У ствари још и више! Само кажем...
Киза
[email protected]Велика "корист" од страних компанија (и то само оних које користе домаће сировине) се огледа у 5% (просечних) рудне ренте, што је прошле године било нешто више од 400 милиона €. Да су компаније у нашем власништву добит би била већа од 8 милијарди (!!!) €! Од оних других фирми немамо ни оволико јер оне сем доприноса на плате ништа друго и не уплаћују (а неке су и ослобођена пореза, док су све добиле бесплатну инфраструктуру и дотације државе од 10-12 хиљада € по раднику! Само кажем...
Evroskeptik
Imamo velike koristi od stranih kompanija, jer da ne izvoze ne bi nasi radnici radili u njima, ne bi uplacivali doprinose za penziknere i zdravstveni sistem i ne bi dinar bio stabilan.
Milan
Srbiji ce ostati samo vise pepela i dima.
Jagodinac
Ovo nema veze sa logikom. Smederevska zelezara je u vlasnistvu Kineza. Koliko se ja razumevam u tu vrstu biznisa profit ostaje vlasniku kad isplati bedne ili manje bedne plate najamnoj radnoj snazi uglavnom lokalcima. Kako to moze biti pisati o srpskom izvozu? Verovatno Kinezi ne placaju ni porez a zelezaru su dobili za dzabe. Nisu ulozili deo profita ni u zastitu jadnika koji zive i Smederevu. Jadno.
Никола
У том производу осим Кинеске памети, наше радне снаге иде и наша струја, гас из Русије, руда из Украјне... Пошто је финални производ из Србије на остварену добит наша држава узме 15% одмах а ако желе новац да понесу из још 15%.
Lillah
Šta je bila alternativa za Srbiju i za (ne)zaposlene? Niko je nije hteo.
veselnik
Izvoz kineskih kompanija iz Srbije, njima raste profit, Srbiji rudna renta i to onoliko koliko te kompanije same obracunaju i prijave, a sve se lepo dopise u BDP. Zlatno doba za ekonomskog tigra!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.