Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li su vrata centralne Azije otvorena za SAD

Smeštanje lojalnih Avganistanaca i obaveštajnih centara u Tadžikistan, Uzbekistan ili Kirgistan, u ODKB-u smatraju samo paravanom za američko širenje
Авганистанци иду на молитву поводом Курбан-бајрама (Фото: EPA-EFE/Ghulamullah Habibi)

Pitanje od milion dolara ovih dana je da li će Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan ustupiti svoju teritoriju američkim obaveštajnim jedinicama i primiti lokalno avganistansko osoblje koje je sarađivalo s Amerikancima. Dilemu je, posle povremenih napisa u američkih medijima, nametnuo članak objavljen u „Komersantu” o navodnoj spremnosti Rusa da udovolje američkom zahtevu da koristi teritorije u susedstvu Avganistana za deo svog osoblja i opreme, kao i privremeni smeštaj za lojalne Avganistance s porodicama dok im SAD ne izdaju vize. Pritom Vašington je spreman da lokalnom, njima lojalnom osoblju, dozvoli ulazak samo na teritoriju Guama, a odobravanje viza odvija se nedopustivo sporo. Prvo je spominjan broj od 15.000 ljudi, ali se poslednjih dana govori da bi oko 100.000 Avganistanaca trebalo da se negde smesti kako bi izbegli osvetu talibana.

Do juče nije bilo potvrde „Komersantovog” izveštaja zasnovanog na izjavama nekoliko neimenovanih izvora ruskog dnevnika koji tvrde da je takav dogovor postignut prilikom samita Vladimira Putina i Džozefa Bajdena prošlog meseca u Ženevi. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je tim povodom u ponedeljak samo rekao da ne može ni da potvrdi ni da demantuje te navode.

Takav potez bio bi u suprotnosti s namerama Rusije da zaštiti, kako svoju teritoriju, tako i države članice Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i njima bliske vlade. Raspoređivanje američke tehnike i ljudstva u Centralnoj Aziji značilo bi ulazak u ruski „meki trbuh”, čak i kad bi se to odnosilo samo na prihvat lojalnih Avganistanaca, među kojima bi moglo biti i ekstremista koji mogu da destabilizuju te države i zadaju mnogo nevolja. Do sada se ni države o kojima je reč nisu oglasile o toj ideji.

Aranžman bi podrazumevao da američke snage u tim zemljama rasporede opremu za prikupljanje podataka i ograničene bezbednosne operacije u Avganistanu, a zauzvrat bi te podatke delili s Rusima. Sumnje u postizanje ovakvog dogovora čine se prilično osnovanim jer Rusija ima svoje vojne baze u Kirgistanu (nedavno proširena) i Tadžikistanu, i samim tim i svoju obaveštajnu delatnost, tako da u ODKB-u s pravom smatraju da bi ovaj aranžman bio samo paravan za američko širenje u Centralnoj Aziji. Planovi Amerikanaca u medijima kruže od sredine aprila, a „Vašington post” je citirao zvaničnike u Bajdenovoj administraciji da je Uzbekistan spreman da posluži kao baza za operacije dronova.

Američki specijalni izaslanik za Avganistan Zalmaj Kalilzad je u maju posetio Uzbekistan i Tadžikistan, a razgovarali su o bezbednosnim pitanjima. Uzbekistansko Ministarstvo odbrane je u kontekstu ustupanja baza tada citiralo nacionalnu doktrinu odbrane, prema kojoj na njenom tlu ne može biti dozvoljeno postojanje nijedne strane vojne baze. Međutim, ako se američko osoblje i tehnika smeste u već postojeće državne objekte, ne bi morali da budu tretirani kao strana vojna baza.

Šef diplomatije Sergej Lavrov je na konferenciji za medije u Taškentu u petak podsetio da su Pakistan i Uzbekistan već zvanično izjavili da ostvarenje ove američke ideje ne dolazi u obzir. Tadžikistanski režim je preko bliskih političkih analitičara sugerisao da bi vlada u Dušanbeu mogla da pristane na saradnju s američkim snagama samo uz prethodni pristanak svojih partnera u ODKB, koje predvodi Moskva. Lavrov je, međutim, naglasio da u petak na sastanku ministara spoljnih poslova pet zemalja centralne Azije i Ruske Federacije niko nije izrekao nameru da svoje teritorije i stanovništvo izloži takvom riziku. Što se tiče američke namere da Avganistance koji su sarađivali s Amerikancima povuče iz Avganistana i smesti ih ili privremeno ili trajno na teritoriju zemalja Centralne Azije, glavni ruski diplomata je rekao da njegove srednjoazijske kolege „savršeno razumeju sve rizike koji leže u tim planovima” i da će verovatno doneti pravu odluku na osnovu sopstvenih interesa.

SAD su nekada imale dve važne baze u centralnoj Aziji, obe oformljene nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Jednu u bivšoj sovjetskoj bazi u Uzbekistanu, oko 145 kilometara severno od avganistanske granice, koja je funkcionisala do 2005. godine i vazduhoplovnu bazu Manas u Kirgistanu, koja je prestala s radom 2014. godine.

S druge strane, Rusima nije u interesu da naruše sporazume dogovorene s talibanima (poslednji je održan u Moskvi 8. jula), koji su garantovali da neće napadati susedne države, što ODKB-u obezbeđuje lagodniju poziciju. Davanje saglasnosti za razmeštanje američkih obaveštajnih centara i kampova za obuku, ali i smeštaj lokalnog avganistanskog osoblja, značilo bi podršku predsedniku Ašrafu Ganiju, prema kome Rusija nema nikakvih obaveza.

Zapadni mediji su, čini se, prilično „naduvali” izveštaj „Komersanta” u kojem se „između redova” ukazuje na to da je Moskva otvorena za ideje, ali da bi u slučaju dogovora želela da američke snage budu veoma ograničene u svom delokrugu i da obezbede detaljne izveštaje o svojim operacijama.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Tako je to kad se odlazi sa poligona za ispitivanje oružja pa se moraju da namire lokalni petokolonaši od kojih preti opasnost kao u slučaju Bin Ladena...Najbolje ih je držati pod prismotrom što dalje od USA baza i zbog mira ponekog povremeno eliminisati a okriviti Talibane ili već po potrebi nekog novog neprijatelja...
Car sloba
Što nato države ne podele međusobno te lojalne globalizmu s tim da Amerika primi najviše, a sve bi to bio mali broj?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.