Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Globalni udar „državnih hakera” na demokratiju

Visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele upozorava da je nadzorom telefona novinara, zaštitnika ljudskih prava i političara softverom „Pegaz” pređena crvena linija uz potpunu nekažnjivost
Хаковани су и телефони педесетак људи изокружења мексичког председника АндресаМануела Лопеза Обрадора док је био у опозицији (Фото EPA-EFE/Jose Mendez)

Parisko tužilaštvo otvorilo je juče istragu posle navoda francuskog portala „Medijapart” da je Maroko hakovao mobilne telefone dvojice njihovih novinara koristeći izraelski špijunski softver. Ovo je prvi zvanični korak utvrđivanja istinitosti navoda šokantnog otkrića da je 50.000 brojeva telefona novinara, nevladinih aktivista, opozicionih političara širom sveta bilo na meti zlonamernog programa „Pegaz”.

Iako je zvanični Rabat ove navode odbacio kao „neosnovane i lažne”, iz „Medijaparta” poručuju da je nezavisna pravosudna istraga jedini način da se otkriju razmere špijuniranja koje tajna služba Maroka sprovodi u Francuskoj.

Dok globalni skandal u vezi s tajnim nadzorom komercijalnim programom „Pegaz” potresa mnoge zemlje, medijska istraga na osnovu procurelih podataka do kojih su došli pariska neprofitna organizacija „Zabranjene priče” i „Amnesti internešenel”, otkriva nove ličnosti koje su bile na udaru softvera izraelske kompanije „NSO grupa”.

U vreme dok je sadašnji levičarski meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador bio u opoziciji, mobilni uređaji najmanje 50 ljudi iz njegovog okruženja, uključujući suprugu, decu i ličnog lekara, bili su hakovani. Povodom izbijanja afere „Pegaz” oglasio se i bivši predsednik Meksika Felipe Kalderon, koji je potvrdio da je bio na udaru špijunskog programa u vreme kad je njegova supruga Margarita Zavala najavila predsedničku kandidaturu sa Strankom nacionalna akcija 2015.

Na listi hakovanih našli su se i mobilni uređaji Raula Gandija, političkog rivala indijskog premijera Narendre Modija i Karine Kanimba, ćerke Pola Rasesabegina, zatvorenog ruandskog aktiviste koji je bio inspiracija za film „Hotel ’Ruanda’”.

Zbog istrage koju sprovode „Vašinton post”, „Gardijan”, Mond” i ostali medijski partneri, u kojoj je otkriveno i da su mobilni telefoni pojedinih mađarskih novinara i opozicionih političari bili hakovani, opoziciona Demokratska koalicija zatražila je od vlade Viktora Orbana pismeni odgovor ko je protivzakonito prisluškivan.

Janoš Halas, zamenik predsednika parlamentarnog odbora za bezbednost iz vladajuće stranke Fides, poručio je da su „izveštaji o prisluškivanju objavljeni u levičarskim medijima neutemeljeni i cilj im je da poseju politički nemir”.

Razmere zloupotrebe špijunskog komercijalnog programa izraelske kompanije „NSO grupa”, razvijenog prevashodno za praćenje kriminalaca i terorista, šokirale su svet i osude stižu sa svih strana. Svi se slažu da ovakav neovlašćeni nadzor ne ugrožava samo ljudska prava, već je i opasna pretnja za demokratiju.

„Otkrića koja se tiču očigledne upotrebe softvera ’Pegaz’ za špijuniranje novinara, zaštitnika ljudskih prava, političara i drugih u raznim zemljama krajnje su zabrinjavajuća i deluje da potvrđuju neke od najgorih strahova o mogućoj zloupotrebi tehnologije za nadzor za nezakonito kršenje ljudskih prava pojedinaca”, poručila je visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele.

Ona kaže da je zabrinuta zbog korišćenja softvera za špijuniranje jer, „ako su navodi o korišćenju ovog programa samo delimično tačni, onda je ta crvena linija ponovo pređena uz potpunu nekažnjivost”.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je sloboda štampe suštinska vrednost EU i da je špijuniranje novinara neprihvatljivo. Korak dalje otišao je bivši belgijski premijer, sada evroposlanik, Gaj Verhovštad, koji je zbog neovlašćenog korišćenja špijunskog programa NSO u Evropi zatražio da Evropski parlament sprovede istragu o aferi „Pegaz”.

Čelnici Udruženja novinara Nemačke zatražili su ograničenje za izvoz ovakvih tehnologija za praćenje. A Edvard Snouden, bivši uzbunjivač koji je 2013. godine otkrio razmere globalnog nadzora koje sprovodi američka NSA, zatražio je da vlade uvedu globalni moratorijum na međunarodnu trgovinu špijunskim softverom, ili u protivnom više nijedan mobilni telefon na svetu neće biti bezbedan od napada „državnih hakera”.

„Ako su otkrili način da hakuju ’ajfon’, onda su pronašli mogućnost da špijuniraju i sve druge mobilne uređaje”, kaže za „Gardijan” bivši američki agent, koji sada živi u Rusiji.

Upitan kako se može zaštiti od upada zlonamernog programa, Snouden je odgovorio kontrapitanjem: „Šta ljudi mogu učiti da se zaštite od nuklearnog oružja?”

Zabrinutost da je zloupotreba „Pegaza” ugrozila medijske slobode odrazila se i na berzi. Akcije „Epla” su pale 2,4 odsto, posle saznanja da su njihovi „ajfon” telefoni bili hakovani ovim špijunskim programom, uprkos tvrdnji kompanije da su bezbedni.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.