Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Finansiranje klimatskih mera otvara 260.000 radnih mesta

(фото Пиксабеј)

VAŠINGTON - Usmeravanje milijardi dolara federalne potrošnje na borbu protiv klimatskih promena u ruralnim delovima SAD-a generisalo bi značajan povrat na ulaganja, ocenjuju istraživači Svetskog instituta za resurse, pozivajući kreatore politike da se založe za regionalnu jednakost u tranziciji na čistu energiju.

Ulaganja od oko 15 milijardi dolara godišnje tokom pet godina na mere za prelazak na obnovljivu energiju, zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova i požara, mogla bi da rezultiraju otvaranjem skoro 260.000 radnih mesta u ruralnim američkim okruzima, procenjuje se u istraživanju pomenutog instituta objavljenom danas.

Prema studiji ove tink-tenk organizacije sa sedištem u Vašingtonu, te investicije bi generisale ekonomsku korist od oko 1,5 miliona dolara u ruralnim područjima na svakih 1,0 milion dolara potrošenih iz federalne kase, prenosi Tanjug.

Kreatori politike treba da shvate da su ruralne zajednice širom SAD-a „nezaobilazne” za postizanje klimatskih ciljeva zemlje, kaže Devašri Saha, viši saradnik u Svetskom institutu za resurse i koautor studije, ukazujući na sve veću rasprostranjenost vetrogeneratora i solarnih farmi u tim regionima.

„Moramo da obezbedimo da potrebe ruralnih zajednica budu prioritet u razgovorima Kongresa i administracije predsednika Džoa Bajdena o ulaganjima u infrastrukturu”, rekao je Saha za Fondaciju Tomson Rojters, dodajući da te potrebe uključuju puteve, mostove, bolnice i druge hitne službe.

Studija instituta dolazi u vreme šire debate o tome kako osigurati „pravednu tranziciju” ublažavanjem ekonomskih posledica koje nosi preorijentacija sa fosilnih goriva, poput uglja i nafte, kao izvora energije, na obnovljive izvore kao što su solarna i energija vetra.

U studiji se polazi od pretpostavke da će za ograničen set mera koje su istraživači odabrali biti potrebno godišnje ukupno 55 milijardi dolara savezne potrošnje tokom pet godina. Neke mere, poput produžavanja postojećih poreskih kredita i podsticaja za obnovljive izvore energije i unapređenje efikasnosti, imaju dobre šanse da dobiju odobrenje Kongresa, ocenjuje se u izveštaju.

Međutim, možda će biti teže da se progura značajna nova potrošnja za stavke kao što je prenamena napuštenih lokacija rudnika uglja, što je još jedan od glavnih prioriteta američkog predsednika i demokrata.

Od procenjenih 260.000 radnih mesta koje bi federalna potrošnja stvorila godišnje u ruralnim oblastima, gotovo 45 posto bi se odnosilo na ekonomski ugrožene okruge, koji bi bili utvrđeni na osnovu faktora kao što su siromaštvo i nivo obrazovanja, dodaje se u studiji. Među državama u kojima se predviđa otvaranje novih radnih mesta su Kalifornija, Teksas, Misuri, Ohajo i Pensilvanija.

Deo potrošnje, oko 1,5 milijardi dolara godišnje, išao bi na upravljanje rizikom od požara kroz mere poput kontrolisanog paljenja i proređivanja stabala u šumama, navodi institut. Šumski požari, koji su delom posledica žega i suša, neposredan su klimatski problem, jer „gutaju” velike šumske površine u državama kao što su Oregon i Kalifornija.

Istraživači procenjuju da će više od 70 posto sredstava za upravljanje rizicima od požara biti usmereno u ruralne zajednice, pri čemu bi ekonomski efekti iznosili 3,3 milijarde dolara, na primer, od proizvodnje novih proizvoda od oborenih stabala.

Prilagođen set mera, koje ne uključuju neke glavne savezne klimatske prioritete poput podsticanja kupovine električnih vozila, mogao bi da pomogne u premošćavanju „ruralno-urbanog jaza” povezivanjem napora za dekarbonizaciju sa ekonomskim mogućnostima izvan gradskih sredina, zaključuje se u studiji.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Modesty
Bravo, bravo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.