Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povećano interesovanje za beogradske fakultete

Po završetku junskog upisa za septembarski krug ostala su 2.872 slobodna mesta, što znači bolju popunjenost kvota nego prošle godine, kada je za drugi upisni rok preostalo 3.310 indeksa
На Стоматолошком факултету места углавном буду попуњена у првом року (Фото: Стоматолошки факултет)

Iz godine u godinu sve više studenata u prvom upisnom roku dobija indeks Univerziteta u Beogradu, što pokazuje da ga prepoznaju kao mesto gde mogu da steknu kvalitetno obrazovanje, zaključuje prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu, pri pregledu tek pristiglih objedinjenih upisnih rezultata. Kaže da će ih uskoro objaviti na sajtu UB-a, naglašavajući da je ove godine upis uspešniji nego lane, ali da je, uprkos pandemiji, takav zaključak izvukao i prethodne sezone. Moguće je, kaže, da je materijalna situacija izazvana krizom koju je doneo virus korona deo studenata odvratila od namere da upišu privatne univerzitete i privukla UB-u, ali i da analiza o „prelivanju” indeksa iz privatnog u državno visoko školstvo nema.

– Znanje ipak ima vrednost na tržištu rada. Moguće je da su kandidati shvatili da diplome UB-a donose znanje, da vrede i u većini slučajeva uslovljavaju dobro zaposlenje – ističe Bulat, koji je profesor Medicinskog fakulteta.

Za naš list on otkriva da su po okončanju ovogodišnjeg upisa za septembarski krug ostala 2.872 slobodna mesta, što znači bolju popunjenost kvota nego prošle godine, kada je za drugi upisni rok preostalo 3.310 indeksa. Druga šansa će biti ponuđena za 1.286 budžetskih i 1.495 samofinansirajućih akademaca. Uz to je ostalo i 91 budžetsko mesto za državljane Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu.

Konačni podaci UB-a malo se razlikuju od onih koji su se poslednjih dana mogli prikupiti surfovanjem po sajtovima fakulteta. Tako je, ipak, najviše budžetskih mesta ove sezone ostalo na Poljoprivrednom fakultetu – 214. Od toga najviše na biljnoj proizvodnji – 85. Na drugoj poziciji po broju preostalih indeksa koje će finansirati iz budžeta je Filološki fakultet – 185, i to najviše na smeru Srpski jezik i književnost – 65. Trećerangirani po preostalim mestima za redovne studente je Rudarsko-geološki fakultet sa 141 budžetskom pozicijom i to najviše, odnosno 36, na profilu Rudarsko inženjerstvo. O trošku budžeta se od septembra može upisati i na Tehnički fakultet u Boru, koji je pri UB-u (138 mesta), ili Tehnološko-metalurški (106 budžetskih indeksa). Prema samofinansirajućim preostalim indeksima vodi Filološki sa 228 mesta, a slede Pravni (176), Ekonomski (127), Poljoprivredni (125), Šumarski (123), Učiteljski (107).

Doslovno nijedno slobodno mesto nije preostalo na Elektrotehničkom i Saobraćajnom fakultetu, Arhitektonskom, Fakultetu bezbednosti i Fakultetu organizacionih nauka. Od tehničkih fakulteta drugu šansu, sem TMF-a, pruža i Mašinac, ali sa samo 11 preostalih samofinansirajućih indeksa na Informacionim tehnologijama u mašinstvu. Na biomedicinskim naukama takođe je sve popunjeno. Nijedan nepopunjen indeks nije preostao na Fakultetu veterinarske medicine, ali ni na Medicinskom, Stomatološkom, Farmaceutskom fakultetu. Sem za studije na engleskom jeziku, koje staju oko 5.000 evra po godini, na poslednja tri navedena.

– Nema iznenađenja, ovo je očekivana situacija. Zadovoljni smo sve većim brojem brucoša. Kandidatima koji nisu uspeli da se upišu u prvom krugu savetujem da pogledaju raspoloživa mesta čim ih objavimo na sajtu UB-a i da pronađu programe koji su najbliži onome što su želeli. Neka ne brinu mnogo ako se opredele za saomofinansiranje, već zapnu i uče, pa će se onda lako dogodine rešiti i te muke i upasti na budžet – naglašava dr Bulat.

Ko je upisao fakultet u drugom roku znaće najkasnije 8. septembra po objavljivanju preliminarnih rang-lista, nakon prijemnih ispita koji će se organizovati 6. i 7. septembra.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
Ne vidim fiziku? Da li je moguce da nije preteklo ni jedno mesto?
Леон Давидович
Проблем је овде бар до сада је тако било да се знање није поштовало. На Западу ако знате радити они вам дају све више посла све више обавеза Овде је била неписана пракса, ако неко има знање с њим у ћошак, на споредни колоаек, а тај посао ће радити неко коме знање недостаје.
Братимир
Леоне, на Западу се цени онај који за најмање пара уради највише посла. Образовање је и тамо и овде постало небитно и само изговор за дискриминацију нижих класа које немају пара за школовање. Доказ за моју тврдњу су „лиценце", односно чак и када Алији Сиротановићу успе да заврши школе, није у стању да добије посао и струци јер нема пара ни времена за „лиценцу", па судбински заврши у неком руднику.
Братимир
Ако је број основаца и средњошколаца из године у годину све мањи, баш као и природни прираштај, који већ деценијама негативан, како се објашњава повећање броја студената на факултетима?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.