Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Inflacija ima mane, ali i prednosti

U svetu preovlađuje uverenje da će učešće javnog duga u BDP-u u narednim godinama biti smanjeno zbog brzog oporavka privrede, navodi Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu
Негативне реалне камате последица су штампања новца централних банака (Фото А. Васиљевић)

 

 

Kada inflacija „promoli glavu” kao što je to u poslednje vreme slučaj u svetu i kod nas nastaje preračunavanje kome će ona da škodi, a kome da koristi. Podsećanja radi, ovdašnja iskustva s većom inflacijom ekstremno su negativna, jer je pre skoro dve decenije poznata hiperinflacija urnisala vrednost zarada. Oporavak je bio spor i dugotrajan i zato se kod nas i na sam pomen iole veće inflacije javlja zebnja.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ona ima dva lica. „Sa stanovišta političke ekonomije nešto veća inflacije u aktuelnim okolnostima poželjna je za vlade jer bi ona pomogla smanjivanju tereta javnog duga u velikim zemljama koje se zadužuju u svojoj valuti kao što su SAD, članice Evropske unije, Japan. Smanjivanje realne vrednosti javnog duga uz rast privrede omogućilo bi da se odnos javnog duga prema bruto društvenom proizvodu smanji, a da se pritom ne primene nepopularne mere fiskalne konsolidacije, kao što su povećanje poreza ili smanjivanje rashoda. Na sličan način nešto veća inflacija bi, zajedno sa oporavkom privrede, ublažila problem nagomilanih privatnih dugova.”

Međutim, nešto veća inflacija od očekivane, dodaje, smanjila bi realnu vrednost zarada, štednje u bankama, uloga u penzionim fondovima. To bi predstavljalo neku vrstu „inflacionog poreza” za ove vlasnike novca.

„Procenjuje se da javnost sada veruje da je niska inflacija važna za društveno blagostanje, jer ona sprečava pomenuto obezvređivanje imovine građana. Ocenjuje se da je tolerancija javnosti prema višoj inflaciji sada niža nego što je to bila u prošlosti, o čemu vlade u demokratskim zemljama moraju da vode računa. Osim toga centralne banke, koje su odgovorne za stabilnost cena, verovatno su spremne da u kraćem periodu dozvole nešto višu inflaciju, ali ne i da dopuste da ona u dužem periodu bude iznad gornje granice ciljnog intervala”, navodi Arsić.

U većini razvijenih zemalja predviđa se dodatni rast javnog duga u ovoj godini, ali lideri i većina ekonomista za sada ne pokazuju zabrinutost. Razlog je verovatno to što se ove zemlje zadužuju po nominalno i realno negativnim kamatama, usled čega se poveriocima vraća manja realna vrednost od one koja  je pozajmljena.

Negativne realne kamate posledica su štampanja novca većine centralnih banaka, a to, uz povremena usporavanja, traje od velike finansijske krize. Monetarna politika omogućila je obilnu ponudu jeftinog kapitala koji je delimično upotrebljen za finansiranje državnih dugova. Pretpostavlja se, kaže naš sagovornik, da među liderima država i ekonomistima preovladava uverenje da će učešće javnog duga u BDP-u u narednim godinama biti relativno znatno smanjeno kao posledica brzog oporavka privrede i umerenog obezvređivanja dugova kroz inflaciju. U tom slučaju u budućnosti ne bi bila potrebna fiskalna konsolidacija, kojom bi se kroz rast rashoda i povećanje poreza, usporio oporavak svetske privrede.

„U osnovi reč je o sličnoj strategiji koje je primenjivana nakon Drugog svetskog rata kada su razvijene zemlje, učesnice rata, problem velikih državnih dugova rešavale kombinacijom snažnog rasta privrede i nešto više inflacije. Međutim, uslovi za kreiranje monetarne politike sada su u većini država bitno drugačiji nego nakon rata. Centralne banke sada imaju nezavisnost u njenom kreiranju, dok je u ono vreme ta politika bila pod kontrolom vlada. Osim toga, veliki broj centralnih banaka tokom poslednje tri decenije usvojio je režim ciljanja inflacije, u okviru koga se kao osnovni cilj centralne banke postavlja držanje inflacije na niskom nivou”, objašnjava Arsić.

Za sada preovladava mišljenje, kako među zvaničnicima, tako i među ekonomistima da je povećanje inflacije posledica poremećaja na pojedinačnim tržištima do koga je došlo usled pandemije. Najčešće se kao obrazloženje navode poremećaji u lancima snabdevanja, usled čega su tokom pandemije iscrpljene zalihe inputa nafte, metala, poluprovodnika. Zbog toga cene inputa rastu, kao posledica naglog povećanja tražnje usled oporavka privrede, s jedne strane, i nesposobnosti proizvođača, s druge, da se u kratkom roku prilagode povećanoj tražnji. Kao dodatni razlog za rast cena navodi se nagli skok tražnje građana koji se finansira štednjom nastalom u periodu primene strogih epidemijskih mera.

– Ukoliko su uzroci rasta inflacije sektorski i privremeni, ona će nakon nekoliko meseci početi da se smanjuje – smatra Arsić – pa zato nije neophodno da centralne banke preduzimaju restriktivne mere, poput povećanja referentne kamatne stope.

U prilog privremenom karakteru povećanja inflacije napominje da su inflaciona očekivanja u većini zemalja i dalje niska, odnosno da poslovna i stručna javnost ne očekuju njeno dugotrajnije povećanje.

Međutim, postoje i mišljenja da je povećanje inflacije posledica sistemskih faktora, kao što su velika monetarna i fiskalna ekspanzija od početka pandemije, koja još traje. Ako su uzroci ubrzanja inflacije u ekonomskim politikama, visoka inflacija će trajati, uz mogućnost ubrzanja, sve dok se ekonomske politike ne promene, odnosno sve dok se ne smanji ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, smatra naš sagovornik.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Инфлација наноси штету грађанима који штеде као и штедљувим предузећима као и оним који увозе сировине и делове за своје производе.
Киза
"...Оцењује се да је толеранција према вишој инфлацији нижа него што је била у прошлости..." Ово важи за земље са високим стандардом грађана и јаком домаћом производњом! Србија са ниским зарадама, енормно високим ценама и без домаће индустрије, просто вапи за инфлацијом да би се грађани извукли из дужничких ропства! Управо зато НБС и држи нереалан курс и ниску инфлацију јер се овде штити крупан капитал (страни), а не сопствени грађани! Уз то Србија нема ни сопствену монетарну политику -ММФ и СБ!
Киза
Миломире, ви сте очигледно један од транзиционих профитера јер је углавном (ако занемаримо мали број оних који раде за стране компаније које поштено плаћају), у Србији, само вама добро. Око 70% радника, који су до "транзиције" пристојно живели и припадали средњој класи, данас једва преживљава! Ако је вама нормално да на плату од 40-так хиљада, рачуни за стан буду преко 25 хиљада, онда добро. Већини то није нормално! Тако се грађани гурају у дужничко ропство, а циљ не види само онај ко неће!
Milomir
Ma da, upropasti nas sve zajedno da pomogneš onima koji su se zaduživali bez mnogo razmišljanja. Za ovakve pozive na ugrožavanje vrednosti tuđe imovine bi trebalo da se odgovara, makar prekršajno.
Dejan
Ekonomski ogled več postoji i u proslosti smo imali i umerenu i hiperinflaciju javni dug se uspesno odrzao.
nikola andric
U Srbiji vlada cudno ubedjenje da su potrazivaoci ili kapitalisti ili bankarci. U svakom slucaju ljudska vrsta koja ne zasluzuje sazaljenje. Sto se ocevidno ne kopca je cinjenica da vecina gradjana zivi od potrazivanja baziranom na ugovoru o radu. Dakle sebe uopste ne vide kao potrazivaoce. Od cega onda zive? Prof. Arsic treba da objasni svim gradjanima koji zive od dohotka po osnovu ugovora o radu prednosti inflacije za njihove dohotke. Vise para manja kupovna moc odnosno potrosacka korpa.
nikola andirc
Guzina, Kod ''olaksanja dugova'' zaboravili ste potrazivaoce. Treba da objasnite kako su jedni mogucu bez drugih. Kazimo penzioni fondovi cije obaveze nastupaju posle 40 godina stednje ''osiguranih''. Sa vasom logikom ona mogu unapred da izjave: ''Zao nam je ali inflcija je pojela vase penzije''.
Vojislav Guzina
Prethodno pažljivo pročitajte komentar. Osporavate mi nešto što nisam ni rekao. Ja sam komentarisao šta je Arsić rekao. Moj stav je samo poslednja rečenica mog komentara. Imam utisak da više pišete nego što čitate.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.