Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Inflacija genocida i „očekivanje klečanja”

Predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani, nedavno je za internet izdanje nemačkog nedeljnika „Špigl”, rekla da su Srbi izvršili genocid nad kosovskim Albancima. Izjavila je da oni očekuju od Srbije, odnosno predstavnika srpskih državnih organa – „da padnu na kolena”. Pozvala se na čuveni primer nemačkog kancelara Branta. Bizarno jeste, a da nije žalosno, bilo bi i smešno
(Никола Костандиновић)

Genocid se s obzirom na njegov sadržaj, svojstvo žrtve i pre svega subjektivnu komponentu – genocidnu (uništavačku) nameru učinioca – često označava kao „zločin nad zločinima” ili najteži – kapitalni zločin. Istorija čovečanstva je, nažalost, često i istorija genocida. Genocid formalno postaje krivično delo tek nakon Drugog svetskog rata, u kojem su nacisti sprovodili politiku masovnog uništenja „rasno nepoželjnih ljudi”. Da su nacisti trijumfovali u ratu sigurno je da bi planirani genocid sproveli do kraja.

Svakako najtipičniji nacistički zločin je genocid nad evropskim Jevrejima, istorijski poznat kao Holokaust. Britanski premijer Čerčil je još tokom rata, suočen s informacijama o nemačkim koncentracionim logorima i masovnim egzekucijama, govorio o „zločinu bez imena”. Tek nakon Drugog svetskog rata taj zločin dobija ime. U Nirnbergu se sudi preživelim visokopozicioniranim nacistima, iako sam genocid u vreme izvršenja formalno nije bio propisan kao krivično delo, kao ni zločin protiv čovečnosti u čiju su podvrstu spadale radnje tek kasnije definisane kao genocid. To predstavlja istorijski izuzetan i čak ekstremno redak slučaj, koji se verovatno može desiti „jednom u hiljadu godina”, da načelo legitimnosti, utemeljeno na neophodnosti da učinioci najtežih i do tada u istoriji neviđenih zločina, budu pravično kažnjeni, apsolutno opravdano odnosi prevagu u odnosu na načelo zakonitosti. Tek posle usvajanja Konvencije o genocidu iz 1948. godine, koja je stupila na snagu 1951, on postaje posebno krivično delo. Izraz genocid stvorio je poljski pravnik jevrejskog porekla Lemkin, koristeći pritom jednu grčku i jednu latinsku reč, iz čega je konstruisao složenicu koja ima značenje „ubijanja roda, rase, plemena” i slično.

Radnje izvršenja krivičnog dela genocida odnose se na ljude koji su članovi (pripadnici) četiri opciono definisane grupe nacionalne, etničke, rasne ili verske. U odnosu na pripadnike neke od tih grupa postoje sledeće opciono definisane radnje izvršenja: vršenje ubistava članova grupe, nanošenje teških povreda tela ili teško narušavanje fizičkog ili duševnog zdravlja članova grupe, stavljanje grupe u takve životne uslove koji dovode do potpunog ili delimičnog istrebljenja grupe, primenjivanje mera kojima se sprečava rađanje između pripadnika grupe ili vršenje prinudnog preseljavanja dece u drugu grupu. Radnja izvršenja genocida može biti alternativno: neposredno preduzimanje neke od prethodno nabrojanih radnji izvršenja ili naređivanje da se neka od takvih genocidnih radnji izvrši.

Kada je reč o obliku krivice kod genocida, on može biti isključivo direktni umišljaj, uz koji mora postojati i specifična genocidna namera, koja podrazumeva nameru izvršioca da neposrednim preduzimanjem radnje izvršenja genocida ili izdavanjem naredbe da se takva radnja sprovede, time potpuno ili delimično uništi neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva. Genocidna namera je osnovno krivičnopravno svojstvo genocida. Tako se on suštinski razlikuje od niza drugih krivičnih dela, čije neke varijante imaju pojedina ista objektivna obeležja, poput nekih oblika ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti...

Baš zbog genocidne namere koja mora biti jasno i nedvosmisleno dokazana, genocid ima izrazito „ekskluzivan karakter” u odnosu na niz drugih krivičnih dela, koja takođe podrazumevaju lišenje života ljudi, njihovo telesno povređivanje... Takođe, samo po sebi, takozvano etničko čišćenje uopšte i nije propisano kao radnja izvršenja genocida. Uprkos tome, danas je uočljiva tendencija da se iz dnevnopolitičkih razloga, a naročito radi postizanja propagandnih i „spoljnopolitičkih” ciljeva, izrazito olako poseže za tvrdnjom da je određena grupa ljudi žrtva genocida. To je veoma opasno jer ako se kod pripadnika određene populacije sistematski stvara utisak da su žrtve genocida i to čak „u povratu”, onda je to svojevrstan „put u pakao”. Time se ruše svi mogući „mostovi” pomirenja, ekskluzivne žrtve „maštare” o ratnoj odšteti, čak i o osveti.

Neverovatna je tvrdnja predstavnika privremenih institucija u južnoj srpskoj pokrajini da su Albanci bile žrtve čak tri srpska genocida. Besmisleno je o tome i diskutovati, kako u istorijskom, tako i u krivičnopravnom smislu. Najdalje je ipak otišla predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani, koja je nedavno u razgovoru s novinarem međunarodnog internet izdanja nemačkog nedeljnika „Špigl”, tvrdeći da su Srbi izvršili genocid nad kosovskim Albancima, izjavila da je ono što oni očekuju od Srbije, odnosno predstavnika srpskih državnih organa – „da padnu na kolena”. Pozvala se na čuveni primer nemačkog kancelara Branta, koji je kleknuo pred spomenikom nacističkim žrtvama u varšavskom getu i time „ne koristeći reči – sve rekao”. Sve je rekla i Osmanijeva. Bizarno jeste, a da nije žalosno, bilo bi i smešno.

*Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ludolph
Nije tesko primetiti da je ovaj najnoviji talas antisrpske histerije dosao zajedno sa Bajdenovom administracijom koja sustinski predstavlja eufemizam za americku duboku drzavu. Isto tako nije tesko primetiti da je potpuno ista stvar i u odnosu prema Rusiji. Sve ovo je planirano da zapocne nakon pobede H Klinton ali im je Tramp pomrsio planove.
Čika Dragan
Žučne diskusije u „medijima poželjne percepcije“ – čitaj propagande u vreme rezolucija o genocidu i zabrani negacije, na površinu isplivava velika prljavština. Tako se ne sme ni spomenuti da su uništavanje čitave indijanske rase, zatvaranje svih Japanaca u koncenracione logore tokon WW2 ili bacanje atomska bomba u Hirošimi bili smišljeni genocid. U isto vreme, za razliku od zločina u Srebrenici, nije zabranjeno relativizirati i negirati rasprostanjene i dugotrajne zločine Nemačke i NDH.
Dragan Pik-lon
Genocid su delvavirali bas oni koji su ga u proslosti praktikovali.To su Nemcii,Hrvati i Islamisti....Posle ove ''uspesne''devalvacije u Srebrenici sledi hiperinflacija na srpskom Kosovu i Metohiji od strane UCK-hirurga.Jer novce koje su zaradili od prodaje organa,koje su vadili na suvo(bez anestezije)u Zutoj Kuci su jednostavno spiskali na satanizaciju Srba po belosvetskim medijima.Sada bi hteli da uberu rezultate .Savetovali su ih da je lazna optuzba za Genocid najbrzi put do stolice u UN-ma.
Лена
Врло добар чланак. Реч ГЕНОЦИД је јака и скупа реч, не треба се њоме поигравати. На Балкану у 20 веку, само један злочин заслужује то име. То је планирани масовни злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
Jelena
Kao i uvek, briljantan tekst dokazanog stručnjaka. Bravo, profesore!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.